Na vrhu liste zemalja „nove Evrope“ po prosečnim platama nalaze se Slovenija sa 2.400 evra i Poljska sa 1.900 evra
Srednja i istočna Evropa zabeležila je ove godine veoma snažan rast nominalnih plata, naveo je WIIW Institut (Bečki institut za međunarodne ekonomske studije).
Najviša prosečnu bruto plata u periodu od januara do septembra 2024. zabeležena je u Slovenija, sa 2.337 evra. To je ujedno i jedina zemlja ovog regiona „nove Evrope“ unutar EU koja ima platu iznad 2.000 evra.
Slede Poljska sa 1.889 evra, Hrvatska sa 1.800 evra (koja je preskočila Češku sa 1.795 evra), dok su nešto niže prosečne bruto plate zabeležene u Rumuniji (1.684 evra), Mađarskoj (1.619) i Slovačkoj (1.484 evra), prenosi SeeBiz.
U Srbiji je prosečna bruto plata u navedenom periodu bila 1.141 evro, što je nešto manje od bugarskih 1.160 evra.
Ovde se radi o relativno visokim platama, pogotovo u odnosu na zemlje Evrope koje još nisu u EU, ali treba imati u vidu i snažne inflatorne pritiske koji su na sceni od poslednjeg tromesečja 2021. i koji remete realan rast.
Minimalac u deželi 1.254€
Poslednji podaci Evrostata pokazuju da je, prirodno, i minimalna bruto plata u regionu najveća u Sloveniji – 1.254 evra, a zatim u Poljskoj, 998 evra. Sledi Hrvatska sa 840 evra, pa Slovačka sa 750 evra, pa Češka (755€), Rumunija (743€), Mađarska (675€) i Bugarska (477€).
U Srbiji je bruto minimalac 546 evra, što znači da je veći nego u komšijskoj Bugarskoj, jednoj od najsiromašnijih zemalja Evrope.
Tako su izražene prosečne godišnje stope inflacije u prvih devet meseci koje beleže Rumunija (+5,9%), Srbija (+4,8%), Hrvatska (4%), Mađarska i Poljska (obe +3,6%), Slovačka (+3,1%).
I tu je u najboljem položaju Slovenija, koja uz najveće plate ima i najmanju inflaciju, svega 3,1% odsto prosečno.
Međutim, snažan realan rast plata dogodio se, u širem regionu, u Poljskoj (14,5%), Bugarskoj (12,9%), Mađarskoj (7%), Hrvatskoj (10,8%), Srbiji (9,4%), Rumuniji (9,1%), Slovačkoj (4,1%) i Sloveniji (4,8%).
Na drugom kraju, jedino Češka ima realan pad plata za 1,8%.
Rast plata i visoka zaposlenost, uz strukturni manjak radne snage, uslovljavaju nastavak solidnih stopa rasta nominalnih plata u promatranim zemljama. S obzirom na da inflacija popušta, plate će rasti i realno.
Usporio rast plata u evrozoni
Plate u evrozoni su u trećem kvartalu 2024. porasle za 4,4% međugodišnje, usporivši u odnosu na rast od 4,9% u drugom kvartalu, objavio je danas Evrostat.
Ukupni troškovi rada po satu u evrozoni, uključujući i komponente koje nisu vezane za platu, su porasli za 4,6% međugodišnje u trećem kvartalu, dodaje se u saopštenju.
Gledano po sektorima, plate u industriji su porasle za 4,4% međugodišnje, u građevinarstvu 4,6% i uslugama 4,3%, ali u svim pomenutim slučajevima je godišnji rast bio sporiji nego u drugom kvartalu.
Plate u Nemačkoj su porasle za četiri% međugodišnje, usporivši u odnosu na 5,7% iz drugog kvartala, kao i zarade u Francuskoj, za 2,7% naspram 3,3% u prethodnom kvartalu.
Nasuprot tome, brži rast zarada je registrovan u Španiji i Italiji.
Španske plate su u trećem kvartalu porasle za 4,7% međugodišnje, ubrzavši u odnosu na 3,9% u drugom tromesečju, a zarade u Italiji, za 5,2% naspram 4,2% u drugom kvartalu
Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay