Jutarnje ispijanje kafe moglo bi imati više zdravstvenih koristi od konzumacije napitka tokom dana, prema novom istraživanju, prenosi nemačka agencija dpa
Istraživači su hteli da vide da li doba dana u kom ljudi ispijaju kafu utiče na njihovo zdravlje. Proučavali su više od 40.000 odraslih osoba u Sjedinjenim Američkim Državama u sklopu dugoročnih studija koje se bave zdravljem, ishranom i životnim stilom.
Otkrili su dva različita uzorka ispijanja kafe: oni koji kafu piju prepodne i oni koji je piju tokom celog dana. Više od trećine (36 odsto) učesnika kafu je ispijalo ujutro, a 14 odsto njih tokom celog dana.
Ispijanje kafe kada je najbolje
Tim istraživača predvođen stručnjacima sa Univerziteta Tulejn u SAD-u posmatrao je učesnike gotovo deset godina. Tokom daljeg praćenja, umrlo je 4.295 učesnika. Uzevši u obzir različite faktore, istraživači su ustanovili da su osobe koje su kafu pile ujutro imale 16 odsto manje šanse da umru od onih koji kafu nisu pili uopšte. Takođe, imale su 31 odsto manje šanse da umru od srčane bolesti.
Za osobe koje su tokom celog dana pile kafu nije bilo smanjenja rizika u poređenju s onima koji nisu pili kafu.
„Ispijanje kafe ujutro možda je snažnije povezano s nižim rizikom od smrtnosti nego ispijanje kafe kasnije tokom dana“, napisali su istraživači u časopisu „European Heart Journal“.
Autor studije, Lu Kvi sa Univerziteta Tulejn, rekao je: „Dosadašnje istraživanje upućuje na to da ispijanje kafe ne povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova, a čini se i da smanjuje rizik od nekih hroničnih bolesti poput dijabetesa tipa 2.“
„Naši nalazi upućuju na to da nije važno samo pijete li kafu i koliko, već i doba dana kada je pijete. Po pravilu, ne dajemo savete o tajmingu u našim preporukama za dijetu, ali možda bi to trebalo da razmotrimo u budućnosti“, rekao je Kvi.
Naglasio je da ovo istraživanje ne otkriva zašto ispijanje kafe smanjuje rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti.
„Moguće objašnjenje jeste da bi konzumacija kafe poslepodne mogla poremetiti cirkadijani ritam i nivoe hormona poput melatonina. To dovodi do promena u kardiovaskularnim faktorima rizika, poput upala i krvnog pritiska“, zaključio je Kvi.
Izvor: Hina
Foto: Pixabay