Reč Yahoo je obrnuti akronim za „Još jedno hijerarhijski organizovano proročište“. Osnivači Dejvid Fajlo i Džeri Jang, diplomci električnog inženjeringa na univerzitetu Stenford, često su napominjali da su ime izabrali zato što im se dopala žargonska definicija ruralnog juga koju su koristili studenti u rodnoj Luizijani Dejvida Fila krajem 1980-ih.
Prvobitno su Jang i Fajlo, stvorili vebsajt zvanično registrovan kao „Jerry and David’s guide to the World Wide Web“ 1994. godine. On je kasnije postao Yahoo (Jahu), registrovan 18. januara 1995.
Jahu je beležio rapidan rast tokom 1990-ih. Izašlo su na berzu inicijalnom javnom ponudom u aprilu 1996. Cena akcija porasla je 600% u roku od dve godine. Kao i mnogi pretraživači i veb direktorijumi, i Jahu je dodao u svoj portfolio veb portal. Ubrzo je počeo da nudi i besplatnu e-poštu – od oktobra 1997. nakon kupovine startapa Rocket Mail, koji je preimenovan u Yahoo Mail.
Godinu dana kasnije Jahu je preuzeo AltaVistu, indeksnog pretraživača. Dve najveće akvizicije kompanije u to vreme realizovane su 1999. godine. Kupljeni su Geocities za 3,6 milijardi dolara i Broadcast.com za 5,7 milijardi dolara. U to vreme (1999) Jahu je bio daleko najveća internet kompanija. Na svom vrhuncu vredela je više od 125 milijardi dolara.
Rastući Gugl i „ne“ Majkrosoftu
Jedna akvizicija ipak nije realizovana, a sada deluje da ih je ta odluka najviše i koštala, uz kasniji loš menadžment. Kada se Gugl pojavio na sceni, mnogi softverski inženjeri bili su skeptični, verujući da će gotovo sigurno propasti. Zato što je prekasno uleteo u pretraživačku utakmicu (tada su uveliko postojali brojni pretraživači poput Licosa, AskJeeves, Excite-a, AOL-a, AltaViste, Infoseek-a, Go-a i mnogih drugih koji su pokrenuti godinama pre i koji su već imali solidan udeo u podeljenom tržištu).
Kada je nešto kvalitetno, tu konkurencija, ispostavlja se godinama unazad, nije brana.
Jahu je uzeo sve lovorike sveta, dominirajući kao najveći pretraživač. Čelnici kompanije bili su uvereni da su nedodirljivi. Zato su i 1998. odbili da kupe Gugl za milion dolara. Jahu je bio džin, a Gugl sićušni mrav, što bi davali milion.
Samo nekoliko godina kasnije su bile vidljive naznake da riba koju nisu želeli da progutaju, počinje da guta njih. Yahoo je počeo da koristi Gugl za pretragu u junu 2000, da bi tokom naredne četiri godine razvio sopstvene tehnologije pretraživanja. Počeo je da delimično koristi tehnologiju koju je otkupio kroz investiciju vrednu 280 miliona dolara (kompanija Inktomi je kupljena 2002. godine). Upravo u to vreme, Jahu se osvestio, pa je ponovo pokušao da kupi Gugl za tri milijarde dolara, shvativši kojom brzinom Gugl raste. I ponovo je odlučio da odustane od kupovine, nakon Guglove kontraponude od pet miliona dolara. „Što bi davali pet miliona?“.
Kao odgovor na Guglov „Gmail“, Jahu je 2007. počeo da nudi neograničeno skladištenje e-pošte. Ali, naznake pada već su se nazirale, pa je 2008. kompanija otpustila stotine ljudi zbog žestoke borbe sa konkurencijom. U februaru iste godine Majkrosoft je dao ponudu za kupovinu vrednu 44,6 milijardi dolara, koju je Jahu odbio.
Gugl u „misiji“ protiv Jahua
Zanimljivo je da se mnogi kasniji neuspesi kompanije pripisiju Marisi Mejer (u to vreme je izabrana kao zvanično najomraženiji prvi čovek tehnoloških kompanija) koja je bila glavni izvršni direktor kompanije od 2012. do 2017. godine. Tada je kompanija prodata Verajzonu, pa je formirana nova kompanija Yahoo Inc. (pre toga Verizon Media, Oath).
Prethodni čelnici, Kerol Barc i Skot Tompson, nisu se proslavili. Nakon Tompsonovog imenovanja za izvršnog direktora, nekoliko ključnih rukovodilaca je dalo ostavke. Uključujući glavnog direktora za proizvode Blejka Irvinga. Usledilo je otpuštanje 2.000 radnika, što je činilo oko 14% od ukupnog broja zaposlenih. Ipak, Marisa je posebno bila problematična. Često spominjana i u kontekstu sarkastičnih komentara da je upravo Gugl poslao u Jahu, kako bi udario poslednji ekser na kovčeg nekada velikog konkurenta. Kako?
Nakon što je diplomirala na Stanfordu, Mejer je dobila 14 ponuda za posao, uključujući posao predavača na Univerzitetu Karnegi Melon i konsultantski posao u kući Mekinzi. Odlučila se za Gugl, kojem se pridružila 1999. kao dvadeseta po redu zasposlena. Počela je da piše kod i nadgleda male timove inženjera, razvijajući i dizajnirajući Guglove ponude za pretragu. Gradila je imidž osobe posvećene detaljima, što joj je pomoglo da napreduje do menadžera proizvoda i direktorke potrošačkih veb proizvoda. A upravo je ona nadgledala čuvenu, jednostavnu Gugl Homepage naslovnu stranu za pretragu.
Pad je bio slobodan, pa je 2016. godine Mejer najavila otpuštanja još 15% radne snage. Dana 21. februara 2017. godine, kao rezultat kršenja poverljivosti podataka, Verajzon je snizio svoju ponudu za Jahu za dodatnih 350 miliona dolara, da bi ga kasnije kupio, tada već kao stara i pomalo zastarela telefonska i širokopojasna kompanija, za 4,8 milijardi dolara, dok je Marisa dobila otkaz.
Nije ovo jedini velikan koji je doživeo neslavnu sudbinu, a prvi koji na pamet pada je Blekberi.
Nikad ne znaš kad si na vrhuncu
Većini (neupućenih) ljudi prodaja od skoro pet milijardi bi izgledalo kao uspeh, ali istorija i navedena predistorija govore sasvim suprotno.
Danas Gugl ima tržišnu vrednost veću od dva biliona dolara. Ukoliko propustite pravu priliku, kajanje je večno. Doduše, mnogi smatraju da Gugl možda i ne bi doživeo ove visine pod nekim drugim menadžmentom.
Postoji jedna tajlandska poslovica: Kada je plima visoka, ribe jedu mrave. A kada je niska, mravi jedu ribu. Niko od nas pojedinačno, pa ni kompanije ili države ne znaju kada su na svom vrhuncu. Možda je taj trenutak upravo sada, a da ga nismo svesni. A možda je sada početak za nešto veće. Neki kažu, sve što nije uspon je pad, ima i tu istine.
Kao što je Čarls Darvin s pravom pretpostavio, vrste koje će najverovatnije preživeti su one koje se najefikasnije prilagođavaju promenama. Ne opstaju ni najjači ni najpametniji. To su oni koji se prilagođavaju i najefikasnije evoluiraju.
Izvor: Forbes
Foto: Pixabay