Odabrane su prve akcije iz portfelja Akcionarskog fonda koje će biti ponuđene na prodaju na Beogradskoj berzi, piše Nedeljnik.
U pitanju je preduzeće „Interservis“ AD iz Futoga, registrovano za prodaju na malo delova i opreme za motorna vozila. Njegove akcije su u vlasništvu Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Predmet prodaje je 8.814 akcija u vlasništvu Akcionarskog fonda (14,42 odsto ukupne emisije) i 2.606 akcija u vlasništvu Republičkog fonda za PIO (4,26 odsto ukupne emisije).
Strategija za oživljavanje berze
Ovaj potez ispunjenje je obećanja koje je pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović dao krajem juna, kada je najavio da će država ponuditi na prodaju prve akcije iz portfelja Akcionarskog fonda, čiji su krajnji vlasnici građani Srbije.
To je deo šire strategije za oživljavanje domaćeg tržišta kapitala, čiji će uspeh, prema upozorenjima analitičara, zavisiti od toga da li će država uspeti da povrati poverenje investitora, poljuljano brojnim aferama u prošlosti.
Više od 100 kompanija čeka na red
Popović, koji je i član Nadzornog odbora Beogradske berze, krajem juna je na brifingu za novinare rekao da je cilj prodaje akcija iz portfelja Fonda da se reše „repovi iz prošlosti“ i ispuni zakonska obaveza.
„Akcionarski fond, iako mnogi misle da je to vlasništvo Republike Srbije, zapravo je u vlasništvu svih građana koji su ispunili uslove. I u zakonu je propisano da sve što je u Akcionarskom fondu treba da se proda i da se novac ponudi građanima. Nažalost, to nije uređeno kako je bilo inicijalno predviđeno. Mi smo odlučili da i to, kao i neke druge repove iz prošlosti, zatvorimo“, rekao je Popović.
Prema njegovim rečima, u okviru Akcionarskog fonda ima više od 100 kompanija koje su listirane na berzi.
Primera radi, u tom fondu nalaze se akcije nekada poznate građevinske kompanije „7. juli“, zatim „MIN-Vagonke“, „Trayal“ iz Kruševca, beogradski „Centrotextil“ i druge.
Kapital vredan 34,2 milijarde dinara
Finansijski izveštaj Akcionarskog fonda za 2024. godinu otkriva da se radi o imovini značajne vrednosti, ali i prilično složene strukture.
Prema poslednjem bilansu stanja na dan 31. decembra 2024. godine, ukupan kapital Fonda iznosio je 34,2 milijarde dinara (oko 290 miliona evra). Najveći deo imovine, čak 33,6 milijardi dinara, činili su kratkoročni finansijski plasmani, što uključuje i vrednost samog portfelja akcija.
U portfelju se nalazi vlasništvo u čak 403 privredna društva. Međutim, analiza pokazuje da je 152 od tih preduzeća neaktivno, odnosno u postupku stečaja ili likvidacije. Pored vlasništva u kompanijama, Fond raspolaže i značajnim novčanim sredstvima od oko 25 milijardi dinara (oko 213 miliona evra).
Samo tri atraktivne akcije
Iako je reč o stotinama kompanija, glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić ističe u izjavi za Nedeljnik da je najveći deo portfelja prilično neatraktivan za potencijalne investitore.
„Par izuzetaka predstavljaju 16 odsto akcija u duvanskoj industriji Philip Morris, 15 odsto akcija Impol Sevala, te 3,6 odsto akcija Dunav osiguranja“, ocenjuje on.
Uprkos optimizmu zvaničnika, Gujaničić naglašava da samo iznošenje akcija na berzu neće biti dovoljno za uspeh, i to zbog stanja našeg tržišta kapitala.
„Beogradska berza teško može biti valjana alternativa za prikupljanje kapitala s obzirom na prilično male promete i odsustvo većeg broja investitora. Cilj aktuelne strategije države za razvoj tržišta kapitala je da ovu situaciju promeni“, objašnjava on.
Ceo tekst možete pročitati na Nedeljniku
Foto: Alexandra_Koch, Pixabay