Svake godine u Srbiji se menjaju poreski propisi, ali prema oceni stručnjaka kao i samih privrednika, reforma bi trebalo da bude mnogo brža.
Izmene u 2025. i 2026. odnose se na Zakon o porezu na dohodak građana, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i zakone o PDV-u i elektronskom fakturisanju.
Poreska savetnica Gordana Aritonović u razgovoru za Biznis.rs kaže da se u delu poreza na dohodak i doprinose izdvajaju tri stvari.
– Prvo, najavljeno je novo povećanje neoporezivog iznosa zarade na 34.221 dinar, umesto sadašnjih 28.423 dinara, sa primenom od 1. januara 2026. godine. To je nastavak politike smanjenja opterećenja rada i u praksi znači nešto niže troškove poslodavaca za iste neto plate, odnosno prostor da se deo povećanja prelije na zaposlene. Međutim, važno je naglasiti da će minimalna zarada od 1. januara 2026. biti značajno povećana, tako da poslodavci koji isplaćuju minimalac neće osetiti rasterećenje, naprotiv – imaće dodatno opterećenje – objašnjava.
Takođe, produžen je rok važenja „starih“ poreskih olakšica za zapošljavanje do 31. decembra 2026. godine, što prema rečima naše sagovornice nije suštinska novina – olakšice postoje od 2014. i njihovo produžavanje postalo je redovna praksa.
– Novina je i to što je kod godišnjeg poreza na dohodak građana skraćen obavezni period zadržavanja ulaganja u alternativne investicione fondove sa tri na dve godine, kako se ne bi izgubio ranije ostvaren poreski kredit. Država time pokazuje da želi da zadrži podsticaje za ulaganja, ali uz realnije rokove. Pored toga, pomeren je rok za podnošenje prijave o prihodima pomoraca (sada u roku od 30 dana od isteka trećeg kvartala), a deo poreskih prijava dodatno je prebačen na elektronsko podnošenje, što je trend koji će se samo nastaviti – navodi Aritonović.
Zakon o elektronskim otpremnicama – potpuno novi sistem praćenja kretanja robe
Drugi veliki blok promena je uvođenje sistema elektronskih otpremnica (eOtpremnica). Iako je zakon donet krajem 2024, tokom 2025. je sistem funkcionalno pripremljen kroz Pravilnik i detaljna tehnička i korisnička uputstva.
Obavezna primena sistema ide u fazama. Od 1. januara 2026. za veće i specifične obveznike (uključujući PDV obveznike i subjekte koji rade sa akciznom robom), a od 1. oktobra 2027. za ostale subjekte.
Sistem je zamišljen kao centralni registar svih e-otpremnica i e-prijemnica, pod upravom Ministarstva finansija, i direktno je povezan sa Sistemom elektronskih faktura (SEF). U praksi, na osnovu kreirane e-otpremnice moći će gotovo automatski da se kreira e-faktura, što značajno smanjuje ručni rad i mogućnost greške.
– Iz moje perspektive, ovo je možda najveća suštinska promena koju će 2026. godina doneti, jer menja način na koji se evidentira i kontroliše kretanje robe. Za privredu to znači ozbiljne pripreme u organizaciji procesa, softvera i logistike, ali dugoročno donosi veću usklađenost i transparentnost“, ocenjuje naša sagovornica.
Suštinski važne izmene u Zakonu o PDV-u i Zakonu o elektronskom fakturisanju
Značajna izmena odnosi se na odlaganje primene preliminarne poreske prijave PDV-a za januar 2027. godine, umesto prvobitno planiranog januara 2026.
– Ideja je bila da se u Sistemu elektronskih faktura (SEF), na osnovu svih izdatih i primljenih e-faktura, i ostalih dokumenata, automatski formira nacrt PDV prijave, kao dodatni kontrolni mehanizam za obveznike, dok bi se zvanična PDV prijava i dalje podnosila na ePorezima. Dakle, preliminarna prijava nije trebalo da zameni postojeći sistem, već da omogući još jednu proveru podataka pre konačnog podnošenja – navodi Gordana Aritonović.
Zbog usklađivanja Zakona o PDV-u i Zakona o elektronskom fakturisanju, primena ovog koncepta pomerena je na 2027. godinu.
– To u praksi daje godinu dana dodatnog prostora da se SEF, računovodstveni softveri i sami obveznici pripreme za formiranje preliminarne PDV prijave – smatra poreska savetnica.
Jedna od značajnih novina odnosi se i na obavezu izdavanja dokumenta o smanjenju osnovice, u situacijama kada nakon izvršenog prometa dolazi do smanjenja osnovice za PDV.
Obveznik koji je izvršio promet, a na osnovu kog je došlo do smanjenja osnovice, ima pravo da smanji svoju obavezu za PDV ukoliko su, zaključno sa danom koji prethodi danu podnošenja poreske prijave za taj poreski period, odnosno najkasnije do desetog dana kalendarskog meseca koji sledi tom poreskom periodu, ispunjeni propisani uslovi za smanjenje PDV-a u skladu sa zakonom.
Kako navodi predsednik Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić u slučajevima u kojima postoji obaveza izdavanja fiskalnog računa, prema predloženim izmenama, pravo na odbitak prethodnog poreza može da se ostvari isključivo na osnovu fiskalnog računa.
– Ovo rešenje je uvedeno jer je u praksi bilo situacija da su, i pored obaveze fiskalizacije, umesto fiskalnih računa izdavane elektronske fakture – pojašnjava Vasić.
U situacijama kada je primalac dobara ili usluga poreski dužnik, pravo na odbitak prethodnog PDV-a po osnovu internog računa može se, prema predloženim izmenama, ostvariti ukoliko je interni račun sačinjen zaključno sa danom koji prethodi danu podnošenja poreske prijave, odnosno najkasnije do desetog dana narednog kalendarskog meseca, bez obzira na to da li je poreska obaveza nastala u tom ili prethodnom poreskom periodu.
– Problemi sa kojima su se poreski obveznici suočavali u situacijama kada su imali obavezu da izvrše ispravku prethodnog poreza usled smanjenja osnovice, a nisu raspolagali dokumentom o smanjenju, biće rešeni predloženim izmenama. Predviđeno je da se izmena osnovice vrši isključivo na osnovu dokumenta o smanjenju, čime se obezbeđuje veća pravna sigurnost – smatra Vasić.
Predlogom zakona menja se i član 44, kojim se jasnije uređuje pravo na umanjenje obaveze za PDV u slučaju storniranja računa i internog računa. Poreskim obveznicima se omogućava da izvrše umanjenje PDV-a u poreskom periodu za koji se podnosi PDV prijava, pod uslovom da najkasnije do dana koji prethodi podnošenju prijave, odnosno najkasnije do desetog dana narednog meseca, ispune uslove, uz napomenu da primalac računa obaveštenje o storniranju može dostaviti i naknadno.
Predložene izmene primenjivaće se od poreskog perioda koji počinje u aprilu 2026. godine.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji
Važna izmena odnosi se na produženje roka u kojem Poreska uprava može da izvrši otpis poreskih dugova za koje je nastupila zastarelost, licima koja su brisana iz registara, licima koja su izgubila svojstvo preduzetnika, kao i umrlim fizičkim licima.
Rok koji je ranije isticao 31. decembra 2025. godine, produžava se na 31.decembar 2026. godine, što je usklađeno sa najavama o uvođenju novog informacionog sistema Poreske uprave.
Paušalcima produženo ograničenje rasta poreske osnovice
Pred sam kraj 2025. godine Vlada Srbije usvojila je Uredbu kojom je produženo važenje načina oporezivanja paušalno oporezovanih preduzetnika do početka 2028. godine.
Prema propisu poreska osnovica za preduzetnike paušalce se može uvećati najviše do 10 odsto godišnje.
Delatnost koju obavljaju, mesto registracije radnje, prosečna zarada u opštini ili gradu, kao i starost preduzetnika i dalje ostaju ključni elementi za obračun poreskih obaveza.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay