Grupa inostranih radnika u Srbiji osnovala je neformalno udruženje Egipatski radnici kako bi se borili za svoja prava koja poslodavci redovno krše.
U pitanju su uglavnom ljudi koji se bave građevinskim poslovima a koji su došli u našu zemlju pod unapred dogovorenim uslovima, ali kako kažu, ti uslovi se uglavnom ne poštuju. Njihova predstavnica Tara Rukeci Milivojević za Danas objašnjava da se ovde radi o nekoliko grupa radnika koji su u Srbiju došli iz Egipta na različite načine i radili kod različitih poslodavaca.
„Konkretno, grupa koja je radila u Jajincima broji devet egipatskih radnika. Neki od njih su radili tri meseca, neki oko mesec dana. Prema njihovim iskazima i dostupnoj prepisci sa poslodavcem, zarade im nisu isplaćivane u skladu sa zakonom i ugovorima“, ukazuje ona.
Dodaje da su umesto mesečnih zarada dobijali tek manji iznos novca za hranu.
„Druga grupa radnika, koja je prijavila dva poslodavca, potražuje po radniku nešto više od 2.000 evra. Ugovori koje radnici imaju ne sadrže sve obavezne elemente ugovora o radu, iako kao takvi prolaze kod Nacionalne službe za zapošljavanje, PIO fonda i drugih institucija“, navodi Rukeci Milivojević.
Kako dodaje, u tim ugovorima često stoji samo, uz osnovne podatke, da rade puno radno vreme od 40 sati nedeljno i da je satnica plaćena po zakonu – 308 ili 337 dinara po satu.
„Problem nastaje jer poslodavci, kako bi izbegli veće poreze, sa radnicima prave usmene dogovore da će sat biti plaćen pet, šest ili u ovom slučaju sedam evra. Kada radnici kasnije potražuju svoje zarade, suočavaju se sa tim da u ugovoru piše nešto sasvim drugo od onoga što im je obećano i zbog čega su često i napuštali sigurnije, ali slabije plaćene poslove“, pojašnjava.
Prekovremeni rad za minimalnu zaradu
Poslodavci zatim prikazuju uredne bankarske uplate na minimalnu zaradu, ali kako kaže sagovornica Danasa, „oni prećutkuju da radnici rade mnogo više od zakonskog maksimuma prekovremenog rada, a u pojedinim slučajevima zarade uopšte nisu isplaćivane preko računa, već isključivo u gotovini“.
Ovi problemi, naglašava, nisu vezani za jedno gradilište ili jedno mesto.
„Osim Jajinaca, radnici su bili angažovani i na drugim lokacijama, uključujući Bor, Zlatibor i Novi Sad. U ovim grupama nisu samo egipatski radnici – ima i radnika iz drugih zemalja, kao i radnika iz Srbije. Obrasci su gotovo identični bez obzira na lokaciju: neisplaćene ili delimično isplaćene zarade, nejasni ugovori i prebacivanje poslovnog rizika na radnike“, upozorava Rukeci Milivojević.
Ona podseća da su se radnici obraćali policiji, inspekciji rada, ambasadi i drugim nadležnim institucijama, ali ništa se nije promenilo.
„U slučaju Jajinaca, radnici su 13. decembra podneli prijavu u policijskoj stanici protiv poslodavca koji ih je angažovao na izgradnji objekta preko puta spomen-parka, uz naznaku da je prijava prosleđena inspekciji rada. Imamo video-snimke i svedočenja radnika da je inspekcija izlazila na teren, ali nemamo nikakva saznanja o tome da li je išta konkretno utvrđeno“, navodi.
Radnici angažovali advokaticu
Rukeci Milivojević podseća da ovo nije prvi slučaj eksploatisanja stranih radnika u našoj zemlji. Primera radi, pre pet godina otkriveno je da je radna snaga dovedena najvećim delom iz Vijetnama u kompaniji Linglong imala veoma loše životne uslove, da je radila prekovremeno što joj nije plaćano, da su radnicima oduzeti pasoši i da im je bilo ograničeno kretanje i slično.
Prema rečima zastupnice Egipatskih radnika, oni ne žele da pokreću postupke koji će trajati godinama i završavati se „skandalozno“ kao što je bio slučaj sa Linglongom.
„Osnovni zahtevi su isplata zarađenih plata i dostojanstven tretman. To su zahtevi od kojih neće odustati. Radnici su potpisali punomoć advokatici koja je zastupala i indijske radnike u slučaju Linglonga iz 2024. godine, i sva dalja komunikacija sa poslodavcima i institucijama ići će isključivo preko nje. Poslodavci su imali priliku da jasno odgovore kada će zarade biti isplaćene – to se nije dogodilo“, napominje.
Što se tiče daljih koraka, Rukeci Milivojević kaže da je jedna od opcija i protest.
„Ovom prilikom želim da pošaljem poruku svim ljudima koji prodaju svoj rad, domaćim i stranim, da nam se pridruže, jer se ovde ne radi samo o egipatskim radnicima, već o sistemskom tretmanu radne snage“, naglašava.
Istovremeno, ima poruku i za drugu stranu.
„Želim jasno da se obratim i poslodavcima i posrednicima u zapošljavanju koji mi se u prethodnom periodu javljaju putem privatnih poruka, predstavljajući se kao ‘dobronamerni’ i nudeći da mi ‘pojasne kako stvari funkcionišu’. Takve kontakte doživljavamo kao pokušaj pritiska na ovu grupu i na mene lično, naročito od onih čija je bliskost sa ambasadom Egipta i vlastima u Srbiji transparentna. Poručujem im da svaka dalja komunikacija ide isključivo preko advokata i nadležnih organa, i da je jedino prihvatljivo rešenje hitna isplata zarađenih plata i postupanje po zakonu“, kaže ona.
Izvor: Danas
Foto: phooto, Pixabay