Zašto „bogatstvo“ brzo gubi vrednost?

Zamislite da ste dostigli onu magičnu cifru. Dva miliona dolara neto imovine.

Decenijama je to značilo finansijsku sigurnost, možda čak i bogatstvo. Dovoljno za mirnu penziju, dobar dom i osjećaj stabilnosti.

Ali evo neugodne istine: ta ista cifra ubrzano gubi snagu, a većina ljudi koji raspolažu tom imovinom nema pojma koliko su zapravo ranjivi.

Problem nije broj koji vidite na brokerskom računu ili procena vrednosti vaše nekretnine. Problem je kupovna moć.

Prema rečima ekonomiste sa Harvarda, Dejvida Lajbsona, današnjih milion dolara ima istu kupovnu moć kao 165.000 dolara 1975. godine. Ta činjenica brzo prizemljuje.

Inflacija djeluje tiho i neprimetno. Od januara 2021. do decembra 2024. kupovna moć dolara pala je za oko 19%, iako su nominalni iznosi na računima većine ljudi rasli.

Do avgusta 2024. indeks kupovne moći pao je na 89, što znači pad od 11% u odnosu na baznu 2021. godinu.

Drugim riječima: Ako ste početkom 2021. imali tačno dva miliona dolara, njihova realna vrednost je do sredine 2024. pala na oko 1,78 miliona, čak i ako niste imali nikakav rast ili pad imovine.

Cene nekretnina u SAD porasle su više od 150% od 2000. godine, a očekuje se dodatni rast od 30–40% do 2030. godine.

Zvuči odlično – ali ima kvaka: Od kraja 2025. do 2030. godine, cene kuća se, prema projekcijama, kreću otprilike u nivou inflacije, uz rast od svega 10–11%.

Kupili ste stan za 500.000 dolara 2020. godine.
Do 2025. vredi 750.000 dolara. Na papiru – sjajno.

Međutim, kada se taj rast prilagodi kumulativnoj inflaciji, realni dobitak u kupovnoj moći je znatno skromniji. Ako vrednost nekretnine ne raste brže od inflacije, vlasnik realno gubi, čak i dok cene idu naviše.

Premotajmo unapred do 2030.

Ako inflacija bude u proseku samo 3% godišnje (što je prilično konzervativna pretpostavka), današnjih dva miliona moraće da naraste na oko 2,3 miliona dolara samo da bi zadržalo istu kupovnu moć.

A ako se ponove inflacioni šokovi poput onih iz 2022. i 2023, tih „dva miliona“ moglo bi se osećati kao 1,5 miliona u realnim terminima.

Problem? Većina penzionih kalkulatora i finansijskih savetnika i dalje računa sa inflacijom od 2% ili manje – što je, blago rečeno, optimistično.

Ovaj scenario najviše pogađa penzionere sa fiksnim prihodima – penzije i štednja realno vrede sve manje. Nisu pošteđeni ni ljudi sa velikim iznosima u gotovini, obveznicama ili niskoprinosnoj štednji.

Zanimljivo, srednji sloj sa fiksnim kreditima može čak i profitirati – dug se „topi“ u realnim terminima.

Ali zamka „papirnog milionera“ je posebno okrutna: Ako vam je većina od dva miliona parkirana u kešu ili slabim prinosima, inflacija vas sistematski jede.

Čak i 2% godišnjeg realnog gubitka prepolovi vrednost novca tokom radnog veka. To nije sitnica – to je suština problema.

Poruka je jasna: broj sam po sebi više ne znači dovoljno.

Ključno postaje ulaganje u imovinu koja istorijski nadmašuje inflaciju: nekretnine sa fiksnim kamatama, akcije kompanija sa cenovnom moći i sirovine i realna imovina.

Pasivno posmatranje rasta nominalnog iznosa dok realna vrednost opada – strategija je za siguran poraz.

Najbogatiji ljudi razumeju jednu stvar: novac nije statična vrednost, već dinamično pravo na buduće resurse – i tako se prema njemu i odnose.

Pitanje za kraj: Da li ste očekivali da vam neto vrednost može realno padati – čak i dok brojke na računu rastu?

Izvor: MSN/Investitor