Cvećarstvo u Srbiji u uzlaznom trendu

Srbija je u proizvodnji cveća i ukrasnog biljka na domaćem tržištu ostvarila značajan promet od 49 mil EUR, sa tendencijom sve većeg izvoza, što je samo potvrda da je ova poljoprivredna grana u našoj zemlji u uzlaznom trendu, saopštila je Privredna komora Srbije.

U PKS kažu da naročito uoči 8. marta, kada potražnja tradicionalno dostiže vrhunac, cvećarstvo beleži rast i u proizvodnji i u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Istovremeno, uzgajanje ruža, kao najznačajnijeg segmenta domaće proizvodnje, beleži povećanje izvoza, što dodatno potvrđuje pozitivna kretanja u sektoru.

– Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od oko 8%, uz promet koji premašuje 30 mlrd EUR na svetskom i oko 49 mil EUR na domaćem tržištu. U protekle četiri godine uvoz cveća i ukrasnog bilja je značajnije povećan od izvoza, pa je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni porastao – kaže Danica Mićanović iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

Udeo proizvodnje cveća i ukrasnog bilja je simboličan u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni agrara Srbije, ali je, dodaje Mićanović, evidentno povećanje površina uz intenziviranje proizvodnje.

– Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu, neophodno je udruživanje proizvođača – kaže ona.

Ona kaže da, iako su podsticaji države evidentni, neophodne su i nove inicijative i rad na povećanju površina, umrežavanju i jačanju proizvođača.

Mićanović kaže da je važno i da se primene svetska dostignuća u tehnologiji gajenja, kao i aktivnije učešće članova Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja PKS u svim aktivnostima koje imaju cilj unapređenje poslovnog ambijenta i zakonske regulative, podizanje konkurentnosti proizvoda i usluga u ovoj oblasti.

Udeo proizvodnje cveća i ukrasnog bilja je simboličan u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni agrara Srbije, ali je, dodaje Mićanović, evidentno povećanje površina uz intenziviranje proizvodnje.

– Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana. U tom smislu, neophodno je udruživanje proizvođača – kaže ona.

Ona kaže da, iako su podsticaji države evidentni, neophodne su i nove inicijative i rad na povećanju površina, umrežavanju i jačanju proizvođača.

Mićanović kaže da je važno i da se primene svetska dostignuća u tehnologiji gajenja, kao i aktivnije učešće članova Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja PKS u svim aktivnostima koje imaju cilj unapređenje poslovnog ambijenta i zakonske regulative, podizanje konkurentnosti proizvoda i usluga u ovoj oblasti.

Kada je reč o proizvodnji, u Srbiji je najvažnija proizvodnja ruža. Ukupan izvoz ruža u 2024. godini iznosio je 2,5 mil EUR, a u prošloj godini je povećan na 3,4 mil EUR.

Uvoz je bio u 2024. godini 7,04 mil EUR, a u 2025. godini 7,95 mil EUR, što ukazuje na značajno povećanje izvoza ruža iz Srbije. Iako je uzgajanje cveća unosan posao, traži velika ulaganja.

Ljubomir Jelić iz rasadnika „Jelić“ iz Ravnog Sela ističe da je za prosečno domaćinstvo koje bi se bavilo ovim poslom potreban plastenički prostor od najmanje 500 kvadrata i da su neophodna početna ulaganja od 20.000 EUR, kao i širok asortiman cveća kako bi prodaja krenula, dok se uloženo obično vrati za devet meseci.

– Onaj ko želi da se bavi cvećarstvom mora, pored ljubavi prema cveću, biti dobro upućen u sve aspekte proizvodnje i gajenja, jer se svaka greška skupo plaća – ukazuje Jelić, navodeći da bi proizvođačima značilo da se ova profitabilna oblast dodatno osnaži podrškom proizvodnji i izvozu.

Inače, vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u prošloj godini iznosila je 49 mil EUR, od čega je vrednost izvoza bila 6,7 mil EUR, a uvoza 42,3 mil EUR.

U odnosu na 2024. godinu, kada je ukupna razmena iznosila 43 mil EUR, primetan je rast, ali i produbljivanje deficita.

Najznačajnije izvozno tržište cveća i ukrasnog bilja je Evropska unija sa 59 % udela, zatim zemlje CEFTA sa 21% i Carinska unija (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan) sa 14 %.

U prošloj godini u zemlje EU izvezeno je cveća i ukrasnog bilja u vrednosti od 3,93 mil EUR, od čega najviše u Holandiju, Poljsku, Hrvatsku i Nemačku.

U zemlje CEFTA regiona izvezeno je 1,43 mil EUR, najviše živog cveća. Uprkos rastu proizvodnje i izvoza, Srbija i dalje značajno uvozi cveće, a najznačajnije uvozno tržište je EU sa 78 % udela.