Deficit budžeta za tri meseca 113 milijardi dinara

U istom periodu prošle godine, deficit je iznosio blizu 28,6 mmilijardi dinara, skoro četiri puta manje nego početkom ove godine. Takođe, ukupan deficit prošle godine iznosio je 252,8 milijardi dinara. Ako bi se državna kasa praznila tempom kao u prva tri meseca, prošlogodišnji manjak bi se ostvario već u julu.

Budžetski prihodi beleže solidan rast, od 10,6 odsto realno. Međutim, rashodi rastu znatno brže, za 18,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Na prihodnoj strani, porez na dobit je veći realno za 29 odsto, ali je najizdašniji poreski prihod PDV, povećan za 5,8 odsto. To je recimo manje nego što je realni rast prometa na malo u prva tri meseca, koji je prema RZS, povećan za 8,3 odsto.

Takođe, prihodi od akciza, koji su inače drugi po značaju poreski prihod za budžet, su realno smanjeni za 1,4 odsto i to je u potpunosti posledica slabije naplate akciza na gorivo koja je pala za 17 odsto međugodišnje.

Na rashodnoj strani, troškovi države eksplodiraju. To se pre svega odnosi na kapitalne rashode koji beleže realni rast od 64,4 odsto u odnosu na prva tri meseca lane. Realni rast troškova za subvencije je čak 68,8 odsto, a čak 71 odsto je povećana potrošnja na stavci „ostali tekući rashodi“.

U ovu stavku spadaju dotacije nevladinim organizacijama, finansiranje redovnog rada političkih subjekata, finansiranje granskih sportskih saveza, materijalna podrška radu pravosudnih organa, podrška udruženjima i lokalnim zajednicama, plaćanja za poreze, obavezne takse, kazne, penale i kamate, zatim novčane kazne i penale po rešenju sudova, naknade štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa, funkcionisanje MO i VS itd. U saopštenju Ministarstva nema objašnjenja otkuda ovoliki skok ovih rashoda.

najveći rashod u budžetu, za zaposlene, povećan je za 12,9 odsto, a kupovine roba i suluga za 15,7 odsto. Izdaci za penzije povećani su za 10 odsto.