Rudarski inženjeri su među najtraženijim stručnjacima u Srbiji ali nažalost to se ne vidi po njihovim platama.
Prema pisanju Infostuda, to je najverovatnije razlog što se mladi nerado odlučuju za studije rudarstva. Dodatni razlozi su i činjenica da su studije za ovu profesiju zahtevne a da se po njihovom završetku radi težak i vrlo odgovoran posao. Naime, oni koji odaberu tu karijeru tvrde da inženjerski posao u rudnicima, koji je uglavnom terenski i izazovan, mogu da rade samo oni koji ga istinski vole.
„Na budžet se upiše oko 125 studenata na tri studijska programa – rudarsko inženjerstvo, inženjerstvo zaštite životne sredine i inženjerstvo nafte i gasa. Studije u proseku traju sedam godina, a kada je reč o rudarstvu, diplomu godišnje stekne tek oko deset inženjera“, navodi prof. dr Aleksandar Cvjetić, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta. On smatra da će tražnja za ovim profilom dodatno rasti, ali napominje da je posao izuzetno zahtevan jer inženjer koji silazi u jamu snosi odgovornost za bezbednost ljudi i proizvodnju mora biti adekvatno plaćen.
Kako izgleda rad u Kolubari?
Deo rudarskih inženjera karijeru gradi na površinskim kopovima, gde se proizvodnja odvija u kontinuitetu i podrazumeva rad sa velikim sistemima i mehanizacijom. Aleksandar Kostić, rudarski inženjer operative u Kolubari, šest godina radi u velikom EPS-ovom sistemu i bavi površinskom eksploatacijom lignita, ključne sirovine za proizvodnju električne energije u Srbiji.
„Tu se kopa ugalj koji se dalje transportuje do termoelektrane u Obrenovcu, gde se proizvodi gotovo polovina električne energije u Srbiji. Na godišnjem nivou iskopa se oko 28 miliona tona lignita, što dovoljno govori o obimu i značaju sistema u kojem radimo“, kaže on. Njegov posao kao rudarskog inženjera operative podrazumeva svakodnevno planiranje i praćenje proizvodnje, od izrade trasa i vodosabirnika, do kontrole rada bagera i pomeranja transportnih sistema.
Kako kaže, posao je zahtevan, radi se u teškim uslovima, uz veliku mehanizaciju i stalnu potrebu za oprezom. Bezbednost je uvek na prvom mestu, a inženjer je taj koji donosi ključne operativne odluke.
„Kao šef smene, inženjer ima ogromnu odgovornost, jer svaka odluka direktno utiče na bezbednost i kontinuitet proizvodnje. Iako ja lično ne bih menjao ovu profesiju, smatram da zarade ne prate nivo odgovornosti. Kao inženjer angažovan preko eksterne kompanije, zarađujem oko 800 evra, dok kolege zaposlene direktno u sistemu imaju značajno više, i do 150.000 dinara za iste ili slične poslove. Taj disbalans je nešto što bi u budućnosti moralo da se menja ako želimo da zadržimo ljude u struci“, kaže Kostić.
I miniranje kao specijalnost
Koliko karijera rudarskog inženjera može da bude raznolika, svedoče i priče još dvojice stručnjaka – Nikole Simića i Nemanje Pešića.
„Već deset godina se bavim ovim poslom, moja oblast je površinska eksploatacija, a specijalnost su mi miniranja. Moj zadatak je da odredim količinu dinamita, kao i dubinu bušenja, da procenim efekte eksplozije, uz vrlo visok stepen opreza i bezbednosti. Moju firmu angažuju u različitim situacijima, npr kada se podiže nova zgrada ili garaža na mestu na kom bi prethodna trebalo da bude porušena. Svoj posao volim, zanimljiv mi je, a kako je i moj otac rudarski inženjer, odrastao sam u takvom okruženju i oduvek video i sebe u tom pozivu“, priča Pešić.
I njegovom kolegi rudarskom inženjeru Nikoli Simiću takođe je u opisu posla i miniranje, za koje priznaje da mu je među zanimljivijim projektima. Naime, njegova karijera je trenutno kompleksna. Sa jedne strane, nakon završenih studija i upisivanja mastera 2015. godine zaposlio se kao Istraživač-naučnik pri katedri za površinsku eksploataciju Rudarsko geološkog fakulteta. Osim toga, uključen je u projektne timove kada privatne kompanije angažuju Fakultet za različite analize, istraživanja ili akcije.
„Sledeća faza kao naučnika bi bila istraživač saradnik, koja zahteva određeni broj objavljenih naučnih radova, učestvovanja na konferencijama, ali me mnogo više privlače operativne aktivnosti i rad u privredi“, kaže Simić. Prema njegovim rečima, plate u obrazovanju su skromne, od oko 1.000 evra, a rastu okvirno oko 100 do 150 evra po novom zvanju.
Prvi koraci u profesiji
Rudarski inženjer Žarko Milošev je odmah nakon završetka studija pronašao posao. Preselio se iz rodnog Pančeva u rudarski centar Bor, gde je kroz program zapošljavanja mladih stručnjaka dobio priliku da radi na velikim projektima.
Na Fakultetu je stekao dobru teorijsku osnovu, bazu praktičnih znanja kroz vežbe, terensku nastavu i stručnu praksu, ali priznaje da se najveći deo praktičnog znanja stiče tek na terenu.
„Nema nas dovoljno u Srbiji i verujem da se u svakoj kompaniji traži inženjer više. Posao je izuzetno dinamičan, ali i pruža stabilnost i mogućnost napredovanja. Zaposlen sam na poziciji inženjera rudarstva, koja podrazumeva praćenje procesa izgradnje novog sistema, proveru da li su svi sistemi izgrađeni po prethodno isprojektovanom planu, ali i konstantan rad i saradnju sa podizvođačkim kompanijama“, objašnjava Žarko.
Kada započinjete karijeru rudarskog inženjera mnogo možete da naučite od rudara koji poznaju teren „u prste“ a najveći izazov u tim trenucima biće vam – preuzimanje odgovornosti. „Na fakultetu učite teoriju i proračune, ali u praksi svaka odluka ima direktan uticaj na bezbednost ljudi, opreme i proizvodnju. Taj prelaz iz uloge studenta u ulogu inženjera koji mora da donosi odluke nije lak. Najveći pritisak nose odluke koje su direktno vezane za bezbednost ljudi i stabilnost radilišta“, tvrdi on.
Što se tiče plate, kaže da se zarada rudarskog inženjera razlikuje od kompanije do kompanije. Kao pripravnik, u prvih godinu dana, zarađivao je 120.000 dinara, a trenutno je njegova plata 180.000 dinara. Veruje da su rudarski inženjeri traženi van Srbije, ali za sada ne razmišlja o tome.
Zarada i perspektiva
Budući doktorand ovog je fakulteta Jeremija Baralić iz Čačka nada se da će kada izađe na tržište situacija biti mnogo bolja. Prednost ove grane, kako kaže, leži i u činjenici da je nezasićena akademski obrazovanim kadrom, što stručnjacima otvara mogućnost brzog zapošljavanja i napredovanja u struci. Ipak, Baralić još nije doneo konačnu odluku o tome da li će svoju budućnost graditi u industriji ili u akademskoj karijeri.
„Oduvek su me fascinirale priče o rudnicima koji su nekada postojali u mom rodnom kraju. Tokom školovanja imao sam priliku da obiđem mnoge rudnike, u zemlji i inostranstvu. Tokom studija praksu sam sticao širom Srbije, u rudnicima JP PEU Resavica, u kompaniji Srbija Ziđin Koper i u rudniku Rudnik“, kaže Baralić i dodaje da je praktična obuka bila ključna da teorijsko znanje iz učionice dobije upotrebnu vrednost na terenu.
Izvor: Infostud
Foto: Kevinpalmer13, Pixabay