Švajcarci i dalje najbogatija nacija na svetu

Odrasli stanovnici Švajcarske imaju najveću prosečnu imovinu na svijetu, pokazuje najnoviji izveštaj UBS Global Wealth Report 2026. Prema procjeni švajcarske banke, prosječna neto imovina po odrasloj osobi u toj zemlji iznosi 910.382 dolara.

Na drugom mestu su Sjedinjene Američke Države, sa prosečnom imovinom od 696.277 dolara po odrasloj osobi, dok je Luksemburg treći sa 654.732 dolara.

UBS imovinu definiše kao zbir finansijske i materijalne imovine, uključujući nekretnine, umanjen za dugove. U obračun su uključena i sredstva privatnih penzionih fondova.

Iza impresivnog proseka krije se izražena koncentracija bogatstva. U Švajcarskoj živi oko 944.000 dolarskih milionera, što predstavlja 13,1 odsto odrasle populacije. Ta grupa kontroliše približno 69 odsto ukupne privatne imovine u zemlji.

Slika je drugačija kada se posmatra medijalna imovina, odnosno vrednost koja deli stanovništvo na dve jednake polovine – 50 odsto ima više, a 50 odsto manje od tog iznosa. Po tom pokazatelju Švajcarska je tek osma u svetu, sa 145.555 dolara po odrasloj osobi.

Lider po medijalnoj imovini je Luksemburg, sa 394.005 dolara, ispred Belgije sa 277.166 dolara i Australije sa 210.783 dolara.

UBS-ovi podaci pokazuju da je slika u Švajcarskoj znatno složenija od same činjenice da je zemlja najbogatija po proseku. Od 2000. do 2025. godine prosečna imovina po odrasloj osobi realno je porasla nešto više od 11 odsto, dok je realna medijalna imovina u istom periodu pala za skoro 15 odsto.

To znači da je rast ukupnog bogatstva u velikoj mjeri koncentrisan kod imućnijeg dela stanovništva, dok tipični stanovnik nije imao isti benefit od rasta vrednosti imovine.

Na globalnom nivou, privatna imovina porasla je 2025. godine 10,8 odsto izraženo u američkim dolarima, što je najbrži rast u poslednjih nekoliko godina. Poređenja radi, rast je 2024. iznosio 4,6 odsto, a 2023. godine 4,2 odsto.

Najveći rast zabeležen je u regionu Evrope, Bliskog istoka i Afrike, gde je imovina porasla 17,5 odsto. Slede Amerike sa rastom od 8,5 odsto i Azijsko-pacifički region sa 5,9 odsto. UBS navodi da su regionalne razlike delimično posljedica valutnih kretanja, posebno slabljenja američkog dolara.

Broj dolarskih milionera u svetu povećan je za oko 1,5 odsto u 2025. godini, što znači da je gotovo milion ljudi ušlo u taj klub. Prema Reutersu, skoro polovina tog rasta odnosi se na Sjedinjene Američke Države, gdje je više od 440.000 ljudi postalo novi dolarski milioner.

Ipak, UBS upozorava da je rast bogatstva bio neravnomjerno raspoređen: dok je prosečna imovina globalno rasla, medijalna imovina je pala u većini posmatranih tržišta. To ukazuje na produbljivanje razlike između najbogatijih i šire populacije.