Potražnja za evropskim zlatnim vizama raste, a ove države pooštravaju uslove

Programi zlatnih viza trenutno doživljavaju veliki uspon, a sve više država ih uvodi. Mauricijus je u maju pokrenuo svoj program. Veliku pažnju privlači i predstojeći program zlatne vize u Argentini, kao i novi Investor Pass u Paragvaju. On je posebno zanimljiv zbog turističkog preporoda te zemlje i mogućnosti dobijanja direktnog stalnog boravka uz ulaganje koje počinje od 150.000 dolara. I Liban trenutno razmatra uvođenje novog programa zlatne vize, piše Forbes.

Međutim, zbog stalnih promena propisa i rizika, programi zlatnih viza – pri čemu je Portugal dobar primer – postaju sve složeniji i manje konkurentni. To se dešava u trenutku kada je sve više Amerikanaca zainteresovano ne samo za preseljenje u inostranstvo, već i za diversifikaciju svojih životnih opcija i Evropu posmatra kao rezervni plan.

Prema pisanju lista Njujork Tajms, trenutno između 30 i 35 država ima neki oblik programa zlatne vize. Još 12 zemalja nudi programe državljanstva kroz investiciju.

Ključna razlika je u tome što programi državljanstva putem investicije vode direktno do pasoša. Zlatne vize omogućavaju put ka stalnom boravku, a u pojedinim slučajevima i kasnijem sticanju državljanstva.

Kristijan Neshajm, osnivač platforme IMI, koja se bavi analizom investicione migracije, smatra da je proces nastanjivanja u novoj zemlji postepen, a ne trenutan. On taj proces opisuje kroz model koji naziva„Piramida prava na nastanjenje, koji na jednostavan način objašnjava razliku između programa zlatne vize i zlatnog pasoša.

Prema toj piramidi, imigranti prolaze kroz nekoliko nivoa:

Privremeni boravak – obuhvata radne, studentske i vize za digitalne nomade. Boravak se može produžavati, ali pod određenim uslovima.
Stalni boravak – pruža veoma sigurno pravo na život u zemlji i mogućnost spajanja porodice. Uglavnom ne uključuje politička prava, ali status postaje trajan.

Državljanstvo – donosi puna politička prava, bezuslovno pravo boravka i diplomatsku zaštitu. Programi državljanstva kroz investiciju, odnosno zlatni pasoši, omogućavaju investitorima da odmah dođu do ovog nivoa, preskačući prethodna dva.
Nadnacionalno državljanstvo – predstavlja najviši nivo i omogućava ista prava u svim državama određene zajednice. Jedini potpuno razvijen pravni primer danas jeste državljanstvo Evropske unije, iako postoje slični modeli poput Merkosura, Organizacije istočnokaripskih država (OECS) ili Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva (GCC).

Građanin bilo koje države članice Evropske unije uživa jednaka prava u svih 27 država članica. Uključujući slobodu kretanja radi rada, putovanja i obrazovanja.

Nekadašnji program državljanstva putem investicije na Malti omogućavao je investitorima da odmah dobiju malteški pasoš. Samim tim i sva prava koja proizlaze iz državljanstva Evropske unije.

Upravo zbog toga je najviši sud Evropske unije ocenio da je taj program nespojiv sa pravom EU, nakon što je Evropska komisija zaključila da Malta „komercijalizuje“ evropsko državljanstvo i narušava princip uzajamnosti među državama članicama.

S druge strane, novi argentinski program zlatne vize trebalo bi da omogući direktan put ka najvišem nivou kroz sticanje prava koja proizlaze iz članstva te zemlje u Merkosuru.

Kritičari ovih programa tvrde da oni podižu cene nekretnina za lokalno stanovništvo i omogućavaju međunarodno pranje novca.

Programi zlatnih viza nalaze se u središtu šire rasprave o slobodi kretanja kapitala, društvenoj nejednakosti i globalizaciji.

Zbog takvih zabrinutosti neke države su ih u potpunosti ukinule. Među najpoznatijim primerima su Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska.

Od početka rata u Ukrajini mnogi zainteresovani okrenuli su se alternativnim mogućnostima. Poput viza za digitalne nomade, programa za visokokvalifikovane stručnjake ili privrednike.

Jedan od primera je britanska Global Talent Visa, za koju je interesovanje značajno poraslo nakon ukidanja Tier 1 Investment Visa, koja je predstavljala britansku verziju programa zlatne vize.

Kada je Španija u aprilu 2025. ukinula svoj program zlatne vize, mnogi investitori preusmerili su interesovanje na druge opcije. Uključujući boravišne dozvole zasnovane na pasivnim prihodima ili status digitalnog nomada.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) vodi evidenciju svih programa boravka i državljanstva putem investicija širom sveta i objavljuje spisak onih koji se smatraju visokorizičnim. Odnosno onih koji bi mogli biti zloupotrebljeni za prikrivanje imovine u inostranstvu i narušavanje poreske transparentnosti.

U Evropi je sve izraženiji trend pooštravanja uslova za sticanje državljanstva. To je odgovor na političke rasprave o pristupu lokalnim resursima i pitanju ko ima pravo da se nastani u određenoj zemlji.

Među najvažnijim promenama izdvajaju se:

Portugal je nedavno usvojio zakon kojim se minimalni period boravka pre podnošenja zahteva za državljanstvo povećava sa pet na 10 godina.

Norveška je pripremila predlog zakona kojim bi se minimalni period boravka za sticanje državljanstva povećao sa tri na sedam godina.

Finska je u oktobru 2024. produžila potreban period boravka sa pet na osam godina, a od 2027. planira da uvede i obavezan test za sticanje državljanstva.

Švedska je usvojila reformu kojom se uslov za sticanje državljanstva povećava sa pet na osam godina. Uz uvođenje zahteva da podnosilac zahteva bude finansijski samostalan.

Švedski ministar za migracije Johan Forsel tim povodom je izjavio: „Bilo je moguće postati državljanin nakon pet godina života u zemlji, a da osoba ne zna nijednu reč švedskog jezika, ne poznaje švedsko društvo ili čak nema sopstveni izvor prihoda“.

Ove promene pokazuju da evropske vlade sve više nastoje da pronađu ravnotežu između politike međunarodne mobilnosti i sve snažnijih unutrašnjih političkih pritisaka u vezi sa imigracijom i sticanjem državljanstva.

Izvor: Aleks Ledsom, saradnica Forbes