Čak 84% anketiranih gradova i opština suočilo se s tužbama zbog faktičke eksproprijacije, dok polovina navodi da su protiv njih najavljeni i novi postupci. Iako su naknade koje je potrebno isplatiti vlasnicima često male, sudski i advokatski troškovi mogu da dostignu i 500.000 dinara po postupku, što predstavlja sve veće opterećenje za lokalne budžete i otežava njihovo efikasno planiranje, pokazuje novo istraživanje NALED-a, koje je predstavljeno na sednici Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u Šapcu.
Rezultati ankete, u kojoj su učestvovale 32 lokalne samouprave ili gotovo četvrtina svih gradova i opština u zemlji, pokazuju da je najčešće reč o zemljištu preko kojeg su seoski putevi nekada izgrađeni na osnovu usmenog dogovora s vlasnicima, bez formalno sprovedenog postupka eksproprijacije, što se često dešavalo u tadašnjoj praksi. Dodatni problem predstavlja to što u gotovo polovini postojećih predmeta ne postoji prethodna dokumentacija, poput saglasnosti vlasnika ili ugovora, što otežava pravnu zaštitu gradova i opština. Istovremeno, dve trećine vlasnika pokreće sudski postupak bez prethodnog obraćanja lokalnim vlastima i pokušaja da se spor reši vansudskim poravnanjem.
– Jasno je da je reč o sistemskom problemu koji zahteva sveobuhvatno rešenje, uključujući standardizovani model vansudskog poravnanja. Zato NALED predlaže uspostavljanje jedinstvene baze podataka, budući da najveći broj lokalnih samouprava nema centralizovane podatke o ukupno isplaćenim naknadama, sprovedenim upravnim postupcima, kao i izradu lokalnih planova za rešavanje postojećih i sprečavanje novih slučajeva. Potrebno je unaprediti saradnju lokalnih samouprava, pravobranilaštava, sudova i katastra, kao i pružiti podršku u obuci kadrova i jačanju terenskih timova – kaže šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u Mihailo Gajić.
Predmet sporova najčešće je poljoprivredno zemljište, u 52% slučajeva, a u 45% reč je o građevinskom zemljištu. Ovo zemljište je najčešće bilo korišćeno za izgradnju seoskih i lokalnih puteva i u manjoj meri za postavljanje elektroenergetskih vodova. Četiri od pet anketiranih lokalnih samouprava nemaju podatke o ukupnoj površini zemljišta obuhvaćenog faktičkom eksproprijacijom, između ostalog i zato što se informacije nalaze kod različitih institucija – lokalne samouprave, pravobranilaštva i sudova.
– Grad Šabac je u prethodnih pet godina iz budžeta izdvojio 75 miliona dinara za eksproprijaciju, što jasno pokazuje koliko ovaj problem može da utiče na finansijsku stabilnost lokalnih samouprava. Zato je neophodno pronaći sistemsko rešenje kojim ćemo zaštititi privatnu svojinu i prava vlasnika parcela, ali i omogućiti lokalnim samoupravama da realnije planiraju budžetska sredstva. Na taj način izbegli bismo ugrožavanje investicija usled pravosnažnih rešenja kojima se nalaže isplata značajnih iznosa, što predstavlja veliko opterećenje za naše budžete – navodi gradonačelnik Šapca i predsednik NALED-ovog Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem Aleksandar Pajić.
Problem bi u narednom periodu mogao dodatno da se proširi. Polovina ispitanika navodi da ima najavu velikog broja novih tužbi po ovom osnovu, a četvrtina očekuje i do više od 100 novih slučajeva.
Takođe, dve trećine ispitanika već planira sredstva u lokalnim budžetima za naknade i sudske troškove, dok 68% navodi da su presude imale značajan uticaj na njihove finansije. Među lokalnim samoupravama koje imaju objedinjene podatke, izdvajanja po ovom osnovu premašivala su 10 miliona dinara.
Foto: Naled