Prema toj proceni, dug razvijenih zemalja ove godine biće uvećan za 4,2 biliona dolara (oko 3,6 biliona evra), čime će dostići nivo od 104 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), preneo je Rojters.
Ukupan državni dug razvijenih ekonomija dostignuće do kraja 2026. godine rekordnih 75,8 biliona dolara (oko 65,2 biliona evra), usled trajno visokih budžetskih deficita, geopolitičkih tenzija i sve većih rashoda država.
Agencija Fič: Dug bogatih zemalja u 2026. dostići će rekordnih 75,8 biliona dolaraFoto: Pixabay
To je saopštila rejting agencija Fič.
Prema toj proceni, dug razvijenih zemalja ove godine biće uvećan za 4,2 biliona dolara (oko 3,6 biliona evra), čime će dostići nivo od 104 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), preneo je Rojters.
Poređenja radi, pre dve decenije iznosio je oko 26 biliona dolara (oko 22,4 biliona evra), odnosno 68 odsto BDP-a.
Agencija procenjuje da će deset najvećih razvijenih ekonomija činiti oko 69 biliona dolara (oko 59,3 biliona evra) ukupnog duga, što odgovara približno 114,5 odsto njihovog zajedničkog BDP-a.
Slede Francuska sa deficitom od pet odsto BDP-a, Velika Britanija sa 4,8 odsto, Nemačka sa 3,7 odsto i Japan sa 3,1 odsto.
Fič navodi da su rast javnog duga tokom prethodnih godina podstakli globalna finansijska kriza, dužnička kriza u evrozoni, pandemija kovida, rat u Ukrajini, kao i aktuelni sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Dodatni pritisak na javne finansije stvaraju povećana izdvajanja za odbranu, starenje stanovništva, prilagođavanje klimatskim promenama i rast troškova zaduživanja.
Prema procenama agencije, evropske zemlje će između 2025. i 2029. godine u proseku povećati izdvajanja za odbranu za 0,6 procenata BDP-a.
Agencija upozorava da rast nivoa duga povećava i rizike na finansijskim tržištima.
Iako su prinosi na desetogodišnje državne obveznice u najvećim ekonomijama blago pali nakon vrhunca tokom sukoba SAD i Irana, oni su i dalje za oko 0,51 procentni poen viši nego pre izbijanja krize.
Japan će, uprkos blagom smanjenju, zadržati najviši odnos duga i BDP-a među razvijenim zemljama – blizu 192 odsto.
Prema oceni agencije, razvoj veštačke inteligencije mogao bi da podstakne privredni rast i dugoročnu održivost javnog duga, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, ali bi istovremeno mogao da dovede do većih izdvajanja za socijalnu zaštitu i smanjenja poreskih prihoda usled promena na tržištu rada.