U nedelju, 2. avgusta nivo reke kod Bezdana, na ulazu Dunava iz Hrvatske u Srbiju, pao je na -159 centimetara. Boljitka nema, a neće ga skorije ni biti, kažu hidrolozi.
Hidrološka situacija u Vojvodini i dalje je kritična, a vodostaj Dunava kod merne stanice Bezdan juče (u četvrtak) je iznosio -167 centimetra (podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda).
Drastična promena izgleda reke donela je i ozbiljne probleme. Kako u plovidbi jer je nekoliko teretnih brodova ostalo nasukano između Bezdana i Bogojeva, tako i u poljoprivredi. U severnom delu Bačke obustavljeno je navodnjavanje.
Hidrolozi su ovih dana upozorili da bi moglo da bude restrikcija u vodosnabdevanju u pojedinim delovima zemlje. Svedoci smo i da je osegla voda na nekim od plaža na kojima su se ljudi kupali ranijih godina, poput Lida u Zemunu.
Umesto vode je zemlja, skoro pa šetalište.
Do sada je najniži nivo Dunava zabeležen 1909. godine i bio je -143 centimetra. Od maja ove godine, Dunav je u konstantnom opadanju, kažu hidrolozi. Najviši nivo reke Dunav u istoriji iznosio je 850 centimetara. To znači da je sada Dunav niži za čak devet metara.
Novo upozorenje za Dunav, ali i druge reke
RHMZ je na sajtu u četvrtak objavio novo upozorenje koje je na snazi do 13. avgusta – da će se na Dunavu, Savi i na Tisi kod Titela vodostaji narednih dana kretati ispod niskih plovidbenih nivoa.
Na Kolubari sa pritokama, na Toplici i Vlasini, kao i na Crnom i Belom Timoku proticaji su se približili minimalnim srednje mesečnim vrednostima.
Srbija se iz godine u godinu suočava sa sve dužim i intenzivnijim sušama. One su posledica promenjene klime. Ipak, da li u ovoj situaciji na Dunavu sama klima može da bude jedini uzročnik problema ovih razmera?
Slike viđene ovih dana i apeli da se štedi voda samo su ponovo otvorili pitanje koliko su za stanje naših reka odgovorne klimatske promene, a koliko briga i upravljanja vodnim resursima.
Gde prestaje uticaj klime, a dolazi ljudski faktor i briga države
Kažu da je današnji Dunav posledica dve paralelne priče – klimatskih promena koje nesumnjivo posledično donose sve manje vode i sistem koji se na tu novu realnost nije dovoljno pripremio.
Hidrolozi ukazuju da se bez obilnih padavina u čitavom slivu stanje neće popraviti. Klimatolozi kažu da su ovakve suše očekivana posledica klimatskih promena i da će biti sve češće. Stručnjaci u oblasti zaštite životne sredine upozoravaju da država godinama zna da će se to dešavati, ali da prilagođavanje kasni.
Nedovoljna ulaganja u vodnu infrastrukturu, izostanak mera prilagođavanja, veliki gubici u vodovodnim sistemima i neplansko upravljanje vodama učinili su da posledice suše budu mnogo ozbiljnije nego što bi morale da budu, kažu sagovornici Forbes Srbija.
Drugim rečima, klima stvara problem, a način na koji upravljamo vodama određuje koliko će on biti težak.
Da li smo se na ovaj scenario mogli spremiti?
Ta organizacija prepoznatljiva je po okupljanju različitih inicijativa, ali i po pokretanju sopstvenih inicijativa usmerenih na zaštitu životne sredine, prirode i prirodnih dobara.
Macić kaže da ovi klimatski modeli pokazuju da ćemo u naredne dve dekade imati dve ili tri ovakve godine (po dekadi). Upozorava da iz godine u godinu, gotovo sve reke beleže sve niže minimalne proticaje. Posebno tokom letnjih meseci, kada je vodni stres najizraženiji.
Ranije klimatske projekcije se potvrđuju i klima naše zemlje postaje sve sušnija. Neposredni efekti jesu smanjenje protoka u rekama sa nepovoljnim posledicama po živi svet i od njega zavisne ekosisteme.
Međutim, da li da li će se neka nepogoda, poput ove suše, pretvoriti u katastrofu direktno zavisi od toga kako upravljamo vodnim dobrima, kako ih štitimo. Takođe i kako planiramo i u šta investiramo, upozorava sagovornik.
Posledice
Na pitanje šta je pokazalo aktuelno stanje, ukazuje da sadašnje stanje odlikuje neefikasnost, slaba organizacija i pripremljenost. Takođe i nedelotvoran nadzor, ali i vrlo očit nedostatak pravovremenog preduzimanja mera adaptacije i zaštite voda.
„Organi javne vlasti ne mogu reći da nisu znali i da su iznenađeni jer je naša država još 2010. podnela prvi izveštaj prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime. Prvi nacionalni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove je donet 2015. Poslednji dokument javne politike u nizu je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine“
Macić kaže da je odavno prisutna, čak donekle i planirana, a sada se naročito dramatično nameće hitna potreba za adaptivnim upravljanjem vodnim dobrima.
Ulaganje u ovaj sektor je nedovoljno.
Dunav i drugi problemi
Svake godine, svaka lokalna samouprava mora da opredeli dovoljna sredstva za ovu namenu.
Takođe, zahvata se previše vode. Imamo ogromne gubitke od oko 250 miliona m3 godišnje i nema adekvatnog upravljanje tim gubicima, upozorava. Problema na rekama ima još.
Kao primer navodi da još nisu zamenjene ni azbestne cevi kao u Svrljigu gde je čak magistralni vod vodovoda Manojlica dužine 19km izgrađen od azbestno cementnih cevi 1986.
Ne radi se samo o gubicima vode, već i o sredstvima utrošenim za njen tretman i energije da se prečisti i potisne u sistem.
Prilagođavanje na klimatske promene zahteva ozbiljniji pristup
Strategija upravljanja vodama je postavila cilj smanjenja gubitaka na mreži na 25 odsto. U mnogim lokalnim samoupravama, ovaj procenat je znatno veći, više od 50 odsto, dodaje Macić.
„Oni se moraju smanjiti na ekološki, ekonomski i tehnički prihvatljiv nivo, jer sadašnje rasipništvo ne možemo sebi priuštiti“, upozorava sagovornik.
Mišljenja je i da se velika sredstva troše na izgradnju i planiranje nepotrebnih akumulacija koje su planirane još sedamdesetih. Navodi primer Svračkova na Rzavu, Selove na Toplici, Bogovine na Crnom Timoku..
Umesto toga potrebna je rekonstrukcija postojećih mreža, njihovog unapređenja i zaštite i produženja veka postojećih akumulacija izgrađenih mahom šezdesetih i sedamdesetih.
Takođe je očigledno zbog pogoršanje kvaliteta voda usled upuštanja netretiranih otpadnih voda u vodotoke.
Oni se primiču biološkim minimumima što utiče na njihovu sposobnost sampoprečišćavanja, kaže.
Takođe ni izgradnja kanalizacione mreže i prečišćavanje otpadnih voda istorijski nije pratila izgradnju vodovodne mreže.
Mali procenat otpadnih voda se prečišćava
Čini se da konkretne i praktične akcije prilagođavanja na klimatske promene u Srbiji izostaju, kao i sistemski pristup. Planovi koji se tiču klime postoje, ali primena mahom izostaje. Ne postoji ni svest kreatora politika da se promene klime uključe u planiranje sektorskih politika, kaže Micić.
Kao primer pogrešnih odluka navodi da se po inerciji planiraju nova skijališta kao recimo na Goliji.
S druge strane imamo situaciju da se skijališta na Alpima na sličnim i većim nadmorskim visinama trajno zatvaraju zbog nedostatka snega.
Na reci Šumanki se planira akumulacija Ključ, a ta reka već nekoliko godina unazad presušuje.
Svakako su velike ravničarske reke izložene većem broju pritisaka, ali su brdsko – planinske mnogo osetljiviji ekosistemi, navodi neke od probllema Micić.
Najveće izvore zagađenja voda predstavlјaju netretirane industrijske i komunalne otpadne vode.
Tu su i drenažne vode iz polјoprivrede, ocedne i procedne vode iz deponija, kao i zagađenja vezana za plovidbu rekama i rad termoelektrana…
Vodno zemljište je veoma ugroženo ilegalnom gradnjom, čak i u zaštićenim područijima, zonama neposredne zaštite vodoizvorišta.
Brojni brdsko – planinski vodotoci su devastirani gradnjom mini hidroelektrana u nizu. Vlasina, Jošanica, Tripušnica su neki od najesktremnijih primera, upozoravaju u organizaciji Polekol.
Zađađenje reka kao veliki problem
„Dominantan su faktor ugrožavanja Peka, Peštana, Turije, Kolubare, Borske, Kriveljske, Bele reke, Jablanice
Zagađenje vodotokova i podzemnih voda je još jedan klјučni ekološki problem povezan sa kamenolomima koji takođe doživljavaju veliku ekspanziju. Ono što usložnjava našu situaciju jeste to da Srbija raspolaže sa samo osam odsto domicilnih voda“, dodaje Macić.
Ipak kako kaže imamo i keca u rukavu“ u vidu rezervi podzemnih voda. Samo uz odgovornan odnos i rigorizno sprovođenje mera zaštite možemo očuvati ovaj izvor sigurnosti, kaže.
Klimatske promene samo deo problema
Podseća da su još 2008. godine rađene analize koje su pokazale da se na delu rečnih tokova 2020. može dogoditi situacija da se smanji proticaj vode od 12, 5 do 13 odsto.
Analiza iz 2017. pokazala je da smanjenje proticaja do 2050. moze da bude oko 40 do 50 odsto.
„Nesumnjivo je da promene klime utiču i predstavljaju pola rizika od situacije u kojoj smo i kojoj ćemo biti. Drugu polovinu je naše činjenje ili nečinjenje. Kad dođete u situaciju da Dunav ima nivo kao sada to je višestruki problem…“, kaže.
Dodaje da Dunav od svog izvorišta na Alpima čitavim tokom dalje ima probleme sa niskim vodostajem.
Objašnjava da je jedan od razloga to što nema dovoljno snega na Alpima, a takođe je problem i sa pritokama Dunava koje od svog izvora do ušća u Dunav ne prehranjuju tu reku dovoljno.
Klimatske promene i ovolike temperature zasigurno utiču i na biljni i životinjski svet u vodi.
Pomori ribe su posledice stanja tokova ne samo trenutnog zagađenja kada neko nešto ispusti u vodu, što se dešava, veći i zato što usled manje vode nema kiseonika.
Šta mogu da rade građani, a šta je dužnost države
„Kjučni problem je iracionalno i bahato korišćenje resursa vodnih. Prema korišćenju vode treba da se odnosimo kao recimo i prema svom novčaniku“, ilustruje primer Božanić.
Zato kako kaže, država mora da da smernice.
„Važno je da država stane iza problema i da se kaže napravili smo analizu mi ćemo za pet ili 10 godina doći u problem velikih razmera i da savetuje građane šta mogu da urade i kako da o tome svemu vode računa. Država ima ulogu da definiše pravila i pomogne stanovništvu i usmeri ga i da svako na lokalu propiše mere koje su specifične za taj lokal“.
Građani mogu da smanje upotrebu vode, da manje koriste klimu i čeliče se, ali sušina je da građanin ne mora da zna sta može, ne mora da bude toliko svestan na razmere problema, neko treba to da mu predoči, dodaje Božanić.
Kako je Dunav ostao bez vode
Ukazuje da su nedostajale padavine da bi Dunav imao veći vodostaj s proleća.
Celu ovu problematičnu situaciju dodatno komplikuje nedostatka snega na Alpima u kombinaciji sa manjkom kiše. Jelena Jerinić kaže da se očekuje blagi porast vodostaja ovih dana.
„Kiša kao nasušna potreba“
Posle toga Dunav će ići opet u stagnaciju. „Nadajmo se nekoj kiši da se nastavi se trend porasta, ali kako sada stoje stvari to je taj porast 20-ak centimetara…ali da kažemo da sve znači na ovu sušu“, dodaje ona.
Ipak Jerinić kaže da ne očekuju da se hidroloska situacija značajnije popravi, dok ne padne velika količina padavina po čitavom slivu Dunava i da obuhvati sve zemlje kroz koje Dunav porotiče.
Tek onda možemo očekivati da se situacija popravi, a to neće biti pre jeseni, dodaje.
Za „spas“ Dunava kaže potrebno je da padne makar 100 do 200 litara kiše.
„I to da zavisi od toga kako pada. Ako padne u jednoj tački 100 litara a okolo nema nista, to apsolutno ne može da popravi hidrološku situaciju. Potrebno je da jednolično pada po celom slivu, da se zemljiste natopi vodom i tek onda možemo da očekujemo poboljsanje stanja na rekama“, kaže Jerinić.
Svedoci smo ekstrema, ali sada je prilika za delovanje
Sada to nije slučaj, ali sa druge strane imamo sušu na Dunavu.
Može da se desi da za dva meseca imamo visku vodu na Dunavu, dakle čudne oscilacije i ekstreme, kaže Jerinić.
Ukazuje i na još jednu važnu stavku koja se ipak može planirati:
„Sada je recimo prilika da se očiste korita, izvade zarđali brodovi da bi se korito proširilo i primilo sve veću količinu vode koja će nadamo se skorije i doći. To bi moglo da bude dobro u celoj ovoj teškoj situaciji, a da li će se to uraditi i ko je odgovoran to je pitanje“, zaključuje naša sagovornica.