Dobra godina za mak

Tatjana Mandić iz Banatskog Dvora je priča Plodne zemlje. O njoj smo prvi put pisali, kada je pre nekoliko godina počela da uzgaja beli luk stare sorte „Bosut“. Vredna i preduzimljiva, rešila je prošle godine da počne i uzgoj maka. Ove je udvostručila površinu na kojoj su posejali mak. Ali, ostala je u okvirima u kome i dalje može njena majka i ona sve da ručno obrade – od sejanja, okopavanja, proređivanja i na kraju „čupanja“ – branja maka. Čišćenje, pranje i sušenje se podrazumeva, takođe ručno.

„Rodom smo zadovoljni, kvalitetom još više, bez skromnosti. Iščitavajući razna iskustva ljudi koji se bave uzgojom maka, mnogi od njih tvrde da mak nije potrebno proređivati, ali moje iskustvo kaže i tvrdim da je to ipak jako važan korak u proizvodnji jer se time ojačavaju stabljike i mladim izdancima se pruža potrebna svetlost i vlaga. Mi koji proizvodimo mak znamo da je to i najteži deo posla, pogotovo kada se radi ručno pa je moguće da se zbog toga i izbegava na uštrb roda“, kaže Tatjana.

Što se tiče površine – u planu nemaju da je šire, jer bi to značilo i uvođenje mehanizacije u proces proizvodnje. To kako ističe želi da izbegne, jer ne želi da se izgubi „čar“ majkinog i njenog timskog rada.

„Sve poslove – radimo same. Da budem iskrena – majka seje jer je ipak taj deo fizički zahtevniji, a okopavanje, proređivanje, branje, čišćenje, pranje – radimo zajedno. U fazi pranja i sušenja maka dvorište nam doslovno biva prekriveno „crnim tepihom“. Postavljamo podloge, najčešće gajbice preko kojih idu plate na koje sipamo mokar mak i onda sledi mešanje na svakih sat vremena i gledamo u sunce i želimo da sija što duže. Kada smo sigurni da je suv potpuno – pakujemo ga u platnene vreće i odlažemo u ostavu.“

U septembru, sve faze su završene i mak je na raspolaganju za naručivanje i prodaju. Dobar deo je na sigurnom, rezervisan za, nadaleko čuvene štrudle sa makom, koje vredna Tatjana pravi.

„Ručno meljemo mak i ove godine, jeste teško ali ne žalimo se, i to je, pored mašine koja se ručno gura prilikom setve, jedina mašina koju koristimo u celom procesu proizvodnje. Mašina za mlevenje je u bakinom vlasništvu, neotuđiva.“

Bašta se uveliko priprema za novu sezonu, u toku su radovi na iščišćavanju od stabljika, usitnjavanju zemlje i plan je da u oktobru ljubičasti mak bude zasejan.

„Semena za novi ciklus ima, budući da nije potrebno mnogo za setvu, seme se čašom sipa i deo mašine koja podešava gustinu setve pa u zavisnosti od toga troši se više ili manje semena/zrna.“

Na vremenske uslove ne mogu da utiču. Sa prirodom je to tako. Kako kaže Tatjana, „njihovo je da seme bace u zemlju, a sve je ostalo je – priroda.

„Najveći deo maka tradicionalno prodajemo online, odnosno preko društvenih mreža i to tako što se ljudi udruže pa poruče i za sebe i rodbinu i komšije i to budu ozbiljne količine. Svake godine se taj krug širi po preporuci ali meni su oni koji se iznova i iznova vraćaju najdraži.“

Kilogram maka košta 1.000 dinara. Mleveni je nešto skuplji.

„Smatramo da je to stvarno korektna cena jer je naš mak opran a to većina proizvođača jednostavno ne radi jer iziskuje vreme, strpljenje, povoljne vremenske uslove, međutim pranje maka je ključna stvar da mak ne bude gorak. I to je ono što kupce najviše interesuje – da li je gorak. Mnogi od njih kažu kako kupovni moraju prilično da zaslade kako bi „ubili“ gorčinu a to nije slučaj za naš mak.“

Od keteringa Tatjana uprkos obavezama, ne odustaje a to podrazumeva i makovnjaču, koju ona mesi, a koja se uveliko plasira sa novim makom. Utisci su pozitivni.

„Iako to sad nije glavna tema, ali kod nas u gazdinstvu jednako važan i bitan – beli luk – ni ove godine nije izneverio, kako u rodu tako i kvalitetu. Krupnoća izostaje ali zato miris i ukus ne. Sortu ne menjamo po cenu da više nikad ne sadimo luk, jer ako jedna godina nije ispunila očekivanja to nije znak da treba menjati seme već samo biti strpljiv i sačekati bolje uslove. Što se ove godine  i desilo”, kaže Tatjana dok žuri da umesi makovnjaču.