Različiti propisi, sporo izdavanje dozvola i nedostatak kvalifikovanih radnika svake godine Evropu koštaju oko 120 milijardi evra potencijalnih investicija, pokazalo je najnovije istraživanje.
Evropa svake godine propušta oko 120 milijardi evra investicija, a istraživači taj jaz povezuju sa fragmentisanim pravilima na jedinstvenom tržištu Evropske unije. Ovo je procena nove studije italijanske istraživačke grupe TEHA, urađene u saradnji sa Amazonom, koja je analizirala zašto kompanije ulažu manje širom Evrope nego što bi se, s obzirom na veličinu evropske privrede, moglo očekivati.
Pokazalo se da Evropa za investitore ne funkcioniše kao jedinstveno tržište. Različiti propisi, pravila za izdavanje dozvola i administrativne procedure u državama članicama često primoravaju kompanije da svaku zemlju tretiraju kao zasebno tržište.
Neusaglašena pravila koče investicije
Istraživači su utvrdili da 62 odsto evropskih kompanija ima poteškoće pri širenju poslovanja u druge članice EU upravo zbog neusaglašenih pravila. Uklanjanje tih prepreka moglo bi, prema proceni studije, da poveća poslovne investicije za oko 10 odsto, pri čemu bi efekti bili još veći kod ulaganja u istraživanje, softver i drugu nematerijalnu imovinu.
Problem dodatno pogoršava sporost prilikom izdavanja dozvola, naročito u energetskom sektoru. Za velike projekte elektroenergetske mreže odobrenje često traje četiri do pet godina, dok za neke projekte obnovljive energije može biti potrebno i do devet godina, navodi se u izveštaju.
Dugi rokovi povećavaju troškove i odvraćaju privatne investitore od finansiranja projekata koji i sami podrazumevaju višegodišnje rokove realizacije i finansijske rizike.
Studija ukazuje i na širi jaz u finansiranju infrastrukture. Pozivajući se na Dragi izveštaj o konkurentnosti EU, koji je 2024. objavio bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, istraživači su procenili da će EU do 2030. biti potrebno oko 600 milijardi evra godišnje za ulaganja u infrastrukturu, uključujući saobraćaj, energetiku i digitalne mreže.
Nedostatak radne snage poseban problem
Osim neusklađenosti propisa i nedovoljnih ulaganja u infrastrukturu, izveštaj ukazuje i na druge prepreke investicijama. Kompanije koje je anketirala Evropska investiciona banka navele su kao najveće prepreke investiranju u 2025. godini dostupnost kvalifikovanih radnika, ekonomsku neizvesnost i visoke troškove energije.
Dodatni pritisak predstavlja starenje evropskog stanovništva i smanjenje broja zaposlenih, za koje se procenjuje da će do 2050. godine biti manje za oko 30 miliona.
Situaciju komplikuju i sporost pravosuđa, neujednačena primena propisa poput Akta o veštačkoj inteligenciji (AI Act) i različiti nacionalni porezi na digitalne usluge, što otežava poslovanje kompanijama koje posluju u više država.
Istraživači navode da je za uklanjanje ovih prepreka potrebno uskladiti politike na nivou EU, umesto uvoditi pojedinačna rešenja u državama članicama.
Izvor: Greek Reporter
Foto: Shutter_M, Depositphotos