Fabrike automobila okreću se vojnoj proizvodnji

Zapadna auto-industrija ima problem. Fabrike imaju slobodne kapacitete, prodaja automobila usporava, a kineska konkurencija postaje sve snažnija. Istovremeno, jedan drugi sektor beleži snažan rast. Odbrambena industrija.

Zbog toga proizvođači automobila od SAD do Evrope pokušavaju da pronađu svoje mesto u novom talasu vojne potrošnje. Neki nude postojeće pikapove i terenska vozila vojskama. Drugi prodaju neiskorišćene fabrike odbrambenim kompanijama.

Promena je dovoljno velika da se postavlja pitanje koje bi pre samo nekoliko godina zvučalo neobično: mogu li praznije fabrike automobila postati deo evropske i američke vojne industrije? Najnovija analiza Rojtersa pokazuje da taj proces već traje.

Najjednostavniji način ulaska u odbrambeni biznis nije pravljenje tenkova ili raketa. To su vozila koja automobilske kompanije već znaju da proizvode.

Ford, General Motors i Jaguar Land Rover učestvuju u trci za ugovor britanskog Ministarstva odbrane vredan 900 miliona funti, odnosno oko 1,2 milijarde dolara. Prva faza predviđa nabavku oko 3.000 vozila.

Ford nudi modifikovanu verziju Ranger pikapa. General Motors računa na Chevrolet Silverado, dok Jaguar Land Rover u vojnu utakmicu ulazi sa Defenderom.

Logika je jednostavna. Ove kompanije već imaju vozila, fabrike, inženjere i globalne lance snabdevanja. Za vojnu upotrebu potrebno je prilagoditi postojeće modele, umesto razvijati potpuno novi proizvod od nule.

Za automobilsku industriju, koja je decenijama uglavnom napuštala vojne poslove, to predstavlja povratak na tržište koje ponovo brzo raste.

Još zanimljiviji deo priče odnosi se na same fabrike. Zapadni proizvođači automobila imaju višak proizvodnih kapaciteta. Slabija tražnja i konkurencija kineskih kompanija poput BYD-a i Geelyja ostavili su pojedine pogone nedovoljno iskorišćenim.

Odbrambenim kompanijama dešava se gotovo suprotno. Njima je potreban novi proizvodni prostor. Tu nastaje potencijalni spoj dve industrije.

Stellantis planira da neaktivnu fabriku u Kanadi proda proizvođaču oklopnih vozila Roshel. Volkswagen je ovog meseca postigao preliminarni dogovor o budućnosti fabrike u Osnabriku, gde bi odbrambena proizvodnja trebalo da zameni deo automobilske.

Plan za Volkswagenovu fabriku posebno dobro pokazuje razmere transformacije. Proizvodnja automobila u Osnabriku trebalo bi da prestane 2027. godine, dok bi novi projekat bio povezan sa proizvodnjom komponenti za sisteme protivvazdušne odbrane.

Prema ranijem izveštaju Rojtersa o fabrici u Osnabriku, promena namene mogla bi da sačuva oko 1.400 od približno 1.800 radnih mesta.

To je važna ekonomska dimenzija priče. Odbrambena industrija ne dobija samo fabriku. Dobija infrastrukturu, industrijsko znanje i kvalifikovane radnike.

Auto-kompanija, sa druge strane, dobija izlaz za pogon koji joj više nije potreban u nekadašnjem obimu.

Ipak, nije svaka fabrika automobila pogodna da preko noći počne da proizvodi vojnu opremu. Klasične automobilske montažne linije napravljene su za ogromne serije standardizovanih vozila. Vojna proizvodnja često zahteva manje serije i drugačije procese.

Zbog toga bi veliki dobitnici mogli da budu dobavljači auto-industrije. Njihove fabrike su manje i fleksibilnije. Proizvodne linije mogu lakše da se prilagode komponentama potrebnim odbrambenom sektoru.

Francuski Valeo već vidi vojnu industriju kao tržište koje pruža ono što automobilski sektor trenutno ne može — rast i potencijalno veće profitne marže.

Forvia takođe istražuje vojne poslove koristeći postojeće kapacitete. Kompanija je nedavno dogovorila prenos fabrike u Nemačkoj i oko 300 zaposlenih američkom General Dynamicsu.

Neke kompanije ne žele da ostanu samo na vozilima i fabrikama. Renault planira da zajedno sa francuskom odbrambenom kompanijom Thales proizvodi vojne dronove.

Planirana proizvodnja trebalo bi da dostigne oko 1.000 dronova mesečno od naredne godine.

Broj deluje impresivno, ali poređenje pokazuje koliko je odbrambeni posao još mali za velike proizvođače automobila. Renault dnevno proizvodi oko 10.000 vozila.

Drugim rečima, vojni poslovi mogu biti atraktivni, ali još nisu zamena za osnovni biznis.

To je možda najvažnija stvar u celoj priči.

General Motors već ima posebnu odbrambenu diviziju. Kompanija očekuje da će GM Defense ove godine ostvariti oko 700 miliona dolara prihoda. Očekuje se i rast od oko 30 odsto godišnje tokom narednih nekoliko godina.

Ako se takva stopa održi, prihod bi 2029. mogao da bude oko 1,5 milijardi dolara. Veliki posao? Svakako.

Ali GM je 2025. imao grupni prihod od oko 185 milijardi dolara. Čak i milijardu i po dolara iz odbrambenog sektora predstavljalo bi manje od jedan odsto tog iznosa. Zato vojna industrija neće spasiti proizvođače automobila od svih njihovih problema. Ali može da im pomogne da reše neke od njih.

Pritisak pod kojim se nalazi zapadna auto-industrija nije nastao zbog jednog lošeg poslovnog ciklusa. Industrija prolazi kroz strukturnu promenu.

Tradicionalni evropski i američki proizvođači gube tržišni udeo u Kini. Istovremeno, kineske kompanije ubrzano šire poslovanje u Evropi i na drugim tržištima.

Evropske kompanije zbog toga imaju dvostruki problem. Gube deo nekada veoma profitabilnog kineskog tržišta, dok kineske konkurente sve češće dobijaju pred vratima sopstvenih fabrika.

Nemačka auto-industrija posebno oseća taj pritisak. Mercedes-Benz je samo nekoliko dana ranije upozorio na visoke troškove proizvodnje u Nemačkoj i potrebu povećanja konkurentnosti svojih pogona. Rojters je izvestio da su pod pritiskom i pojedine nemačke fabrike Mercedesa.

Istovremeno, kineske kompanije razmatraju i dodatna ulaganja u proizvodnju unutar Evrope. Kinesko Ministarstvo trgovine podržalo je ulaganja svojih proizvođača automobila u Evropi.

Tu se dve velike industrijske priče današnje Evrope spajaju. Jedna industrija ima višak kapaciteta.

Drugoj kapaciteti hitno nedostaju. Proizvođači automobila imaju fabrike, radnike, inženjere, logistiku i razvijene lance dobavljača. Odbrambene kompanije imaju rastuće narudžbine i političku podršku za povećanje proizvodnje.

Ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku dodatno su ubrzali potražnju za vojnom opremom. Na ovogodišnjem sajmu Farnborough kompanije su, između ostalog, predstavljale nove sisteme protivvazdušne odbrane i jeftinije presretačke rakete. Rojters je tada ukazao na snažan fokus industrije na povećanje kapaciteta protivvazdušne odbrane.

Zbog toga prelazak dela automobilskih kapaciteta ka odbrani nije samo poslovna improvizacija. To može postati deo mnogo šire reorganizacije zapadne industrije.

Ipak, očekivati masovno pretvaranje automobilskih fabrika u fabrike tenkova bilo bi pogrešno. Stručnjaci upozoravaju da se mnogo govori o diverzifikaciji prema vojnoj industriji, ali da je konkretnih projekata još relativno malo.

Prodaja fabrike specijalizovanoj odbrambenoj kompaniji često je jednostavnije rešenje od pokušaja da proizvođač automobila sam postane proizvođač vojne opreme.

To objašnjava i oprez kompanija. Jaguar Land Rover, na primer, vidi vojna vozila kao priliku, ali ne namerava da napusti ono što najbolje poznaje. Automobile. I upravo tu se krije možda najvažniji poslovni zaključak.

Odbrambeni bum neće rešiti krizu zapadne auto-industrije. Neće ukloniti kinesku konkurenciju. Neće rešiti problem visokih evropskih troškova. Niti će vratiti potražnju za automobilima. Ali može da pretvori deo problema u imovinu.

Fabrika koja je do juče predstavljala višak kapaciteta sutra može postati vredna nekome ko nema dovoljno proizvodnog prostora.

A pikap razvijen za građevinu, poljoprivredu ili kupca koji želi veliki terenac može, uz relativno male izmene, završiti u vojnoj koloni.

Za industriju koja očajnički traži nove izvore rasta, to nije malo.