U čijim je rukama srpski dug?

Prema podacima Uprave za javni dug, na kraju avgusta iznosio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto BDP-a.

Tokom avgusta nije bilo emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, ali jeste bilo zajmova. Po tom osnovu samo u avgustu povučeno je 30,9 milijardi dinara, piše Forbes Srbja.

Gotovo 80 odsto srpskog duga je u stranoj valuti. Direktne obaveze države su na kraju avgusta iznosile 40,24 milijarde evra. Od toga je unutrašnji dug 10,99 milijardi, a spoljni gotovo tri puta veći i iznosi 29,25 milijardi evra.

Tu su i indirektne obaveze, odnosno garancije koje je država dala. One su ukupno 1,68 milijardi evra. Nešto više od 600 miliona evra je indirektni dug u zemlji, isključivo prema poslovnim bankama. Nešto više od milijardu evra je spoljni indirektni dug, precizno 1,07 milijardi.

Poređenja radi, srpski javni dug je na kraju 2000. godine iznosio 14,2 milijarde evra. To je, međutim, bilo gotovo 180 odsto vrednosti BDP-a. Na kraju ovog avgusta iznosio je 41,9 milijardi ili tri puta više, ali je udeo u BDP-u drastično drugačiji. Iznosi 43,3 odsto.

Kretanje javnog duga u poslednjih dve i po decenije pokazuje smanjenje duga i nominalno, a naročito u odnosu na BDP. Već 2006. godine, dakle šest godina nakon petooktobarskih promena, udeo duga se u bruto domaćem proizvodu smanjio na samo 30 odsto. Nominalno dug je na kraju te godine iznosio 9,3 milijarde evra.

Najniži dug Srbija je imala na kraju 2008. Njegovo učešće se u odnosu na BDP smanjilo na samo 25,8 odsto, a dug je iznosio samo 8,8 milijardi evra.

Od naredne godine kreće njegov ubrzani rast. Na kraju 2012. godine dug je iznosio 17,7 milijardi evra, što znači da se država za ove četiri godine zadužila za gotovo devet milijardi dinara.

Dve godine kasnije, dakle na kraju 2014. udeo duga u poređenju sa BDP-om popeo se iznad kriterijuma iz Mastrihta. Iznosio je 63,4 odsto. Najveći je bio godinu kasnije kada je država otpočela proces fiskalne konsolidacije. Na kraju 2015. godine dug je iznosio nominalno 24,8 milijardi dinara, a udeo je bio 67,2 odsto.

Dakle, u odnosu na 2012. na koju se predstavnici vlasti gotovo svakodnevno pozivaju u izbornoj kampanji, dug države je danas dva i po puta veći. Tada je iznosio pomenutih 17,7 milijardi, danas je gotovo 42 milijarde evra. Kada se, međutim, poredi njegov udeo u BDP-u, razlika je obrnuta. Zbog rasta BDP-a udeo duga je sa tadašnjih 50,8 odsto pao na avgustovskih 43,3 odsto.

Između 2015. i 2018. godine kada je javni dug smanjen za otpilike milijardu evra, pandemija kovida, izdašna davanja države i investicioni bum bez ikakvog jasnog prioritetnog plana i transparentnosti u odabiru partnera, ponovo kreće rast duga.

Od 2020. do danas on je gotovo udvostručen. Na kraju prve godine pandemije kovid iznosio je 26,6 milijardi evra, danas je dostigao 42 milijarde.

I spisak najvećih poverilaca pretpreo je poslednjih godina drastične promene.

Prema poslednjim podacima, na prvom mestu poverilaca su kupci evroobveznica Srbije. U njihovim rukama je 12,9 milijardi evra. Na drugom mestu su vlasnici državnih dugoročnih hartija emitovanih u dinarima, sa 6,9 milijardi evra. Poslovnim bankama po osnovu kredita Srbija je na kraju ovog avgusta dugovala 5,5 milijardi evra, a Izvozno-uvoznoj banci Kine 2,8 milijardi dinara.

Srbija se poslednjih šest godina sve više zadužuje kod poslovnih banaka, što se smatra jednim od najskupljih zaduživanja. Naime, prema podacima Uprave za javni dug krediti od banaka porasli su sa nepunih 200 miliona evra na 5,5 milijardi evra za samo šest godina.