Šta mediji, kompanije i nevladin sektor misle o održivom poslovanju?
Chapter 4, PR agencija za usluge u oblasti odnosa s javnošću, sprovela je tradicionalnu godišnju anketu, čija je tema ovog puta bila percepcija stručne javnosti o održivom poslovanju. U anketi su učestvovali ispitanici iz korporativnog sektora (59,6%), medija (31,3%) i nevladinog sektora (9,1%), a rezultati su pokazali status percepcije tema društvene odgovornosti i održivog poslovanja. Dodatno su nam ukazali na prostor za unapređenje razumevanja ovih tema i njihove sprege sa komunikacijom i uspešnim poslovanjem u Srbiji.
[Podjednako važan kao i finansijski rezultat i ugled kompanije]
Prema mišljenju više od sedamdeset odsto ispitanika uspešnost kompanije ogleda se u dobrim finansijskim rezultatima, a dve trećine ispitanika smatra da je odraz uspešnosti baziran i na ugledu kompanije. Ispitanici još izdvajaju i stabilan, kompaktan i uspešan tim (47%), dobru reputaciju u poslovnoj zajednici (36%), kao i samoodrživi model (34%). Samo jedan odsto ispitanika smatra da uspeh poslovanja kompanije čini otvorena saradnja sa javnim sektorom.
[Fleksibilnost poslovnog modela čini poslovanje održivim]
Više od 50 odsto ispitanika ocenilo je da poslovanje jedne kompanije održivim u najvećoj meri čini fleksibilan poslovni model koji omogućava brzo prilagođavanje tržišnim promenama i potrebama. Prema mišljenju ispitanika za održivost poslovanja važni su izbalansirani prihodi i rashodi, dok poštovanje principa jednakosti tek pet odsto ispitanika smatra bitnim.
Takođe, više od polovine ispitanika smatra i da pozitivan uticaj kompanija na značajna društvena pitanja povoljno utiče na razvoj kompanije, kroz bolji ugled među potrošačima i poslovnoj zajednici. Ispitanici smatraju da društvena odgovornost donosi veću prepoznatljivost i doprinosi pozicioniranju kompanije kao lokalno relevantnog partnera posvećenog društvu.
[ Da profit ne bude jedini motiv]
U otvorenom pitanju na temu percepcije društvene odgovornosti kompanija veliki broj ispitanika se slaže da se odgovornost kompanija ogleda i u tome da kompanije ne budu motivisane isključivo profitom, već sagledavanjem šire slike i uticaja na društvo i životnu sredinu. Među čestim odgovorima našli su se i pojmovi poput etike, kao i dugoročno planiranje, fokus na ljude, dobrobit zaposlenih i njihovih porodica, kao i očuvanje životne sredine.
Više od devedeset odsto ispitanika složilo se i da kompanije više ulažu u kratkoročne projekte, kao i da su od oblasti u koje se ulaže najatraktivniji promocija sporta i ekologija, a zatim slede promocija dobročinstava (29%), proaktivno ulaganje u zdravstvo – opremanje zdravstvenih ustanova (26%) i reaktivno – lečenje obolelih lica (23%).
Prema percepciji ispitanika, mediji najviše izveštavaju o donacijama i sponzorstvima kompanija koje su veliki oglašivači i to u najvećoj meri kada se radi i o sportskim temama, a zatim slede ulaganja u životnu sredinu, opremanje škola, bolnica i javnih površina.
[Mediji (ne) izveštavaju o društveno -odgovornim temama]
Kada je reč o povezanosti komercijalne saradnje i izveštavanja medija, mišljenja su podeljena, pa gotovo isti procenat ispitanika smatra da izveštavanje zavisi od aktivnosti i nacionalnog značaja društveno-odgovorne aktivnost (44%), kao i da izveštavanja o društveno-odgovornim aktivnostima nema bez komercijalne saradnje (43%).
[Zaključak: prostor za unapredjenje]
Status percepcije na temu održivog poslovanja i društvene odgovornosti kompanija u Srbiji pokazuje nam prostor za unapređenje sa obe strane.
S jedne strane izdvaja se stav značajnog broja predstavnika medija koji dovode u pitanje iskrenost i svrsishodnost društveno-odgovornih kampanja, pominjući da ih kompanije koriste kao način svoje promocije i deo PR aktivnosti.
S druge strane, očekivanja od kompanija su velika. Partneri, korisnici, klijenti, potrošači, sugrađani… svi očekuju od svojih (omiljenih) brendova i kompanija da svesno i savesno doprinesu opštem socio-ekonomskom boljitku, proaktivno i u skladu s realnim potrebama društva.
Istovremeno, predstavnici korporativnog sektora, smatraju da mediji vrlo retko samoinicijativno izveštavaju o ovim temama, kao i da se medijsko izveštavanje bazira na sadržajima plasiranim od strane kompanija, bilo da je reč o plaćenom ili neplaćenom medijskom prostoru.