Pri trgovanju na berzi korisno je znati kako su pozicionirani veliki ulagači, jer njihova kupovina ili prodaja mogu dovesti do značajne promene cene određenog instrumenta. Kod akcija je teško doći do tih informacija jer velikim igračima je u interesu da svoje planove za kupovinu ili prodaju zadrže za sebe dok ne kupe ili prodaju ukupnu količinu koju su planirali. Ipak, kod valuta i finansijskih derivata na pojedine instrumente takve informacije su dostupne javnosti. Naime, CFTC – američka komisija za nadzor tržišta fjučersa i opcija svakog petka javno objavljuje informacije o ukupnoj količini kupljenih i prodatih ugovora po pojedinim instrumentima i kategorijama učesnika.
Informacija o tome što rade komercijalni učesnici (banke, naftne kompanije, rudnici zlata i ostalih metala i sl.) po pravilu nisu interesantne jer se oni samo štite od neželjenog kretanja cene i pozicije otvaraju bez obzira na trenutnu cenu instrumenta. No, nekomercijalni učesnici (špekulanti) pojedine instrumente kupuju samo zato što misle da su previše jeftini i da se na rastu njihove cene može ostvariti profit.
U podacima objavljenim u petak se može videti da špekulanti trenutno imaju mnogo više kupovnih nego prodajnih pozicija na zlatu, srebru i kursu američkog dolara u odnosu na evro, te da imaju podjednak broj kupljenih i prodatih ugovora vezanih za vrednost SP500 indeksa.
To znači da špekulanti trenutno očekuju jačanje dolara u odnosu na evro te rast cene zlata i srebra. Kada su u pitanju akcije, očigledno ih polovina očekuje dalji rast, a polovina pad.
S obzirom na to da su veliki špekulanti po pravilu institucije koje imaju cele timove analitičara, često i povlašćene informacije, procenat uspešnosti njihovih predviđanja i transakcija je veći nego kod prosečnog malog ulagača.
Kako objasniti trenutnu situaciju na tržištu?
Kada se u pitanju akcije, podeljenost među investitorima ne iznenađuje. Ekonomski podaci u SAD su za sad vrlo dobri, situacija na globalnom tržištu se pogoršava. Očigledno se polovina investitora pribojava da bi se globalno ekonomsko usporavanje moglo negativno odraziti i na SAD, što bi dovelo do pada cena akcija, na čemu oni planiraju da zarade pomoću „short selling“-a.
Upravo zbog usporavanja globalnog rasta mnoge važne centralne banke su odustale od podizanja kamatnih stopa tokom 2019. godine. To znači da će posedovanje obveznica biti manje isplativo nego što se do sad očekivalo, što tradicionalno dovodi do velikog interesa za kupovinu zlata i srebra. Špekulanti očito planiraju da ostvare profit na očekivanom porastu cene tih plemenitih metala.
Kada je u pitanju kursna lista, dva su razloga zbog kojih približno dve trećine špekulanata očekuje slabljenje evra i jačanje dolara. Prvi su više kamatne stope na američke, nego na evropske obveznice, a drugi je rizik recesije. Naime, kao i pre 10 godina, nadolazeća globalna kriza će verovatno opet mnogo jače pogoditi tromu i razjedinjenu Evropu nego SAD. Moguće je da će se ponovo u pitanje doći mogućnost otplate nagomilanih dugova u pojedinim članicama evrozone, stoga investitori već sad prebacuju kapital u dolar – valutu koju percipiraju sigurnijom. S obzirom na situaciju, moguće je da će dolar u narednih godinu do dve postati jači od evra.