Vojvođanski odgajivači ovaca kada god se sretnu sabiraju utiske i razmenjuju iskustva, pa je tako bilo i na nedavnoj izložbi ovaca svih rasa koju je priredilo Udruženje ovčara “Čokanska cigaja” iz Sanada, u čokanskoj opštini.
Predsednik Udruženja ovčara “Bikara” iz Vrbasa Vladimir Kankaraš ističe da imaju dobra stada i kvalitetna priplodna grla, zadovoljni su visinom državnih subvencija, ali je zajednička poruka stočara državnim organima da treba ubrzati isplatu podsticajnih sredstava.
– Mislim da državne subvencije daju rezultate u očuvanju i unapređenju ovčarstva. Podsticaj od 7.000 po umatičenom grlu je itekako značajan u ukupnoj računici rentabilnosti, jedino je velika zamerka odgajivača što novac ne stiže na vreme. Mi smo svesni da će novac stići do kraja godine, ali je evidentno da od 1.januara do 31.decembra tokom cele godine imamo puno troškova, pa ne bilo loše da se isplata ubrza i da se dokumentacija za ostvarivanje subvencija malo uprosti – ukazuje Kankaraš.
Udruženje “Bikara” okuplja odgajivače koji u svojim stadima imaju oko 18.000 ovaca, a Kankaraš ima oko 60 grla. U okolini Vrbasa su skromni uslovi za ispašu stada tako de se u velikoj meri ovčari u ishrani upućeni na kabastu hranu, silažu i industrijski otpad iz šećerane, tako da za ovce ima dovoljno hrane i uslova da se razvija ovčarstvo.
– Nema potreba da država daje neke druge dodatne podsticaje, da bi se hvalila, nego je prilika da se i ovčari hvale, ali država treba da uspostavi bolji kontakt sa ovčarima i udruženjima – smatra Kankaraš.
Svetislav Cveta Murgaški iz Čeneja predočava da je ovčarima sve teže da prikupljaju seno i detelinu za zimu, posebno onima sa stadom od 300 ili 400 ovaca, a žali se i da je teško naći radnike.
– Sa snajinih 50 grla koje je dobila preko Pokrajine, naše stado broji oko 400 grla – priča Murgaški. – Ovce vredi držati ako se subvencije od strane države redovno isplaćuju, a ako mora da se dugo čeka, ne znam da li se isplati. Jer, subvencije je ono što nam dobro dođe i mora da se zna kada se dobijaju da ljudi mogu da obezbede hranu za stada. Ne može se hrana obezbeđivati na zimu kada zaveje sneg, nego se hrana obezbeđuje kada je toplo vreme…
Pošto je Čenej blizu Novog Sada Murgaški kaže da nema problema sa plasmanom jagnjadi, cena je 300 dinara po kili žive vage i prodaje ih pojedinačno.
– Državne subvencije dobro dođu da možemo da obezbedimo hranu za zimski period. Nešto ovaca je na ispaši, a nešto držimo u zatvorenom prostoru. Imam 20 jutara pod lucerkom, pa obezbeđivati livadsko seno, a to stalno iziskuje košenje, baliranje i prevoz. Najveća su stavka radnici koji se angažuju za te poslove, a znamo da nema radnika. Ja idem u Deronje po radnike, donosim ih i odnosim da voze detelinu – jada se Murgaški.
Živko Lakić iz Nadalja drži vlašićku i ličku pramenku. Njegovo stada ima oko 150 grla pramenke, a saznajemo da stada pramenke u Vojvodini broje do 3.000 grla.
– Pramenka je dosta otporna ovca, jer može da se othrani i zimi po snegu. Kada smo izbegli doterali smo i stado pramenki, pa se prilagođavamo ovim ravničarskim uslovima. Nešto se mora raditi i nekako se snalazimo. Pretežno jagnjad prodajemo privatno ili restoranima – kaže Lakić.
Čobani su važna karika u ovčarstvu i teško je danas naći čoveka koji želi da se posveti ovom zahtevnom pozivu. Tibor Urban iz Oroma je čoban u Sanadu već 12 godina, a objašnjava da težina posla zavisi koje su ovce rase, jer nije isto čuvati “čokansku cigaju” ili “vinterberg”.
– Plate ovčara su slabe, nisu ni približno kako se nekada uveličava u pričama. Dobar čoban mora više da se ceni, jer čobana biti neće. Čoban je zauzet čitav dan, nema slobodnog vremena ni leti ni zimi, srećom, u čuvanju stada mnogo pomažu pulini – ukazuje Urban.
U banatske ovčarske prilike sa retkom rasom “bergamo” uklapa Milorad Trajlov iz Novog Miloševa. – Ovce rase “bergamo” se dosta dobro jagnje i zbog toga ih držim. Ojagnje od tri od pet jagnjadi i jako ih volim još od malena. Ponosno ih prikazujem na izložbama. U stadu je oko 50 grla, koje teram u čopor na ispašu, imam dobre ovnove, a i čoban nam je izuzetno dobar jer čuva stado od 700 ovaca. Ovce rase “bergamo” vredi držati jer se jagnje dvared godišnje i dosta dobro jagnjad napreduje. Jagnjad većinom prodajem nakupcima za 300 dinara po kilogramu, a poneko grlo ode i za priplod. Sve ovce su mi umatičene tako da subvencije dosta pomažu da održim stado – kaže Trajlov.
Ovčari napominju da je zarada od prodaje jagnjadi izvesnija samo do majskih praznika, a potom cena pada. Jagnjad se trenutno prodaje od 250 do 300 dinara. Nebojša Vukčević iz Udruženja “Čokanska cigaja” kaže da posle Đurđevdana cena jagnjadi pada, te da trenutno ima dosta velike ponude jagnjadi “čokanske cigaje” i “vinterberga”, pa bi bilo dobro da ima organizovanog otkupa, a ne da se jagnjad od slučaja do slučaja prodaje nakupcima.
Izvor: Milorad Mitrović, Dnevnik.rs