Istraživanje „Troškovi edukacije mladih“ Instituta za razvoj i inovacije pokazuje koliki gubitak ostvaruju zemlje u regionu svakim odlaskom pripadnika mlađih generacija u emigraciju.
Srbija se već duži vremenski period suočava sa ozbiljnim demografskim problemima, pa je bilo potrebno precizno ustanoviti koje kategorije stanovništva i kakav to, pre svega, ekonomski efekat ima na državu, piše u izveštaju „Troškovi emigracije mladih“ domaćeg Instituta za razvoj i inovacije. Tako, dok odlazak nekvalifikovanih radnika pod određenim uslovima može imati „neto pozitivan efekat, budući da će oni u razvijenim zemljama kreiratzi veću dodatu vrednost, biti efikasnije angažovani i značajno bolje plaćeni, što bi se najpre kroz doznake i eventualno investiranje, a potom i kroz stečene penzije blagotovorno odrazilo na privredu matične zemlje“, emigracija visokoobrazovanog stanovništva i kvalifikovanih radnika za posledicu ima isključivo negativne ekonomske i sociološke efekte.
A takvo stanovništvo dominira svojim udelom u emigraciji iz Srbije, pa i okolnih zemalja, tokom poslednje decenije.
Prema podacima OECD u periodu 2012-2016. iz Srbije je otišlo oko 245.000 ljudi, od kojih neki trajno a neki na sezonske, odnosno poslove po ugovoru. Prosečno je godišnje odlazilo oko 49.000 ljudi, od čega se 33.000 kasnije i vraćalo u zemlju. Trajno je iseljeno oko 15.700 lica, a dominantna zemlja odlaska je Nemačka.
Ako se uzme u obzir da društvo ulaže, u zavisnosti od stepena obrazovanja, od osam pa do preko 20 godina školovanja pojedinaca, njihov trajni odlazak preko granice to ulaganje ne samo da pretvara u trošak, već u direktno ulaganje u ekonomiju zemlje u koju ta osoba emigrira.
Studija „Troškovi emigracije mladih“ pokazuje da je za školovanje mlade osobe u Srbiji, do diplomiranja na fakultetu, zaključno sa 2019. godinom, bilo potrebno uložiti približno 34.000 evra, dok je za doktorske studiej taj prosek značajno veći. Uzevši to u obzir, ukupni troškovi obrazovanja lica koja napuštaju Srbiju u jednoj godini iznose od 960 miliona pa do 1,2 milijarde evra, u zavisnosti od njihove obrazovne strukture.
Negativan ekonomski efekat ogleda se i u tome koliko bi oni mogli ekonomski da doprinesu da su ostali u svojoj zemlji, mereno u iznosima potencijalnog BDP-a. U socijalnom aspektu, sve veći odlazak mladih kao domino efekat negativno utiče na raspoloženje njihovih vršnjaka koji su ostali, jedan je od zaključaka studije.
Istraživanje je pomognuto od strane Vestminsterske fondacije za demokratiju.
Izvor: Institut za inovacije i razvoj