Predstavljajući prvi put u svojoj istoriji Ekonomski pregled van Vašingtona, direktorka MMF-a Kristina Lagard naglasila je da su „znakovi oporavka svetske ekonomije evidentni, ali da je sada na političkim liderima da iskoriste ovaj momenat i realizuju, hitno, neophodne strukturne i makroekonomske reforme kako bi se moglo najadekvatnije odgovoriti na nove udare neke nove finansijske krize“.
Osnivač Svetskog ekonomskog foruma foruma profesor Klaus Švab je dodao: „ Zahvaljujući kvantitativnom popuštanju uspeli smo da stabilizujemo krizu. Konjuktura se oporavlja ali ključni segment smo zanemarili – socijalnu inkluziju“.
Analitičari na Forumu rastuću socijalnu nejednakost definišu kao veliku opasnost koja vodi novim podelama, porastu populizma pa i izbjanja nekih novih ratova, ukoliko se korenite reforme hitno ne sprovedu. U osnovi traži se reforma liberalnog kapitalizma sa većim akcentom na socijalnoj ravnopravnosti i borbi protiv siromaštva.
Lagardova dodaje da su znaci ekonomskog oporavka „evidentni ali da njih prati pad prosečnih primanja po glavi stanovnika kod više od petine svetske populacije. Slobodno možemo reći da je ovde reč o tzv. cikličnom oporavku svetske ekonomije i sada je idealna prilika za političke lidere da se koncentrišu na tri ključna pitanja: hitno sprovođenje strukturnih i fiskalnih reformi kako bi ekonomije vratili na infrastrukturni razvoj, rast koji mora da bude inkluzivan ne samo na globalnom već i lokalno-nacionalnom nivou (npr. hitno započeti programe obrazovanja ljudi za primenu novih tehnologija što će svakako ubrzati socijalno poboljšanje prilika u nekoj državi) i rad na robustnom globalnom odgovoru na pitanja od kojih svi zavisimo kao što su borba protiv korupcije, poboljšanje uslova za globalnu trgovinu, rešavanje celog niza problema vezanih za klimatske promene i drugo. Fokus mora da bude na dugoročnim rešenjima“, zaključuje Kristina Lagard, direktorka MMF-a.
Njen kolega iz MMF-a,direktor istraživačkog departmana, g. Mauni Obsfeld, dodaje: „Iako imamo zabeležen rast svetske ekonomije od 3,9%, mehanizmi zaštite i sredstva za brze odgovore na nove finansijske krize još uvek nisu dovoljno razvijeni. Najveća zasluga za oporavak je na EU i Kini, nešto manje na Rusiji, Indiji i Turskoj. Poreske mere uvedene u Americi će kratkoročno dovesti i tamo do blagog ekonomskog rasta, ali takođe mogu ozbiljno da utiču na razvoj svetske trgovine“.
Analitičari pristuni na Forumu u Davosu kažu: „Sve je ovo lepo rečeno, ali suštinski na globalnom nivou mi još uvek nemamo unificirane svetske regulative vezane za finansijski sektor. Ako se doštampavanjem novca, pre svega u SAD i EU, tzv programima kvantitativnog popuštanja 1, 2, i 3 uspelo sa stabilizacijom krize to ne znači da su ključni problemi uklonjeni. Dobijeno je na vremenu za reforme, a već nekoliko godina upravo u Davosu se ponavlja kako evropske komercijalne banke „leže“ na jeftinom kapitalu dobijenom od Evropske centralne banke ali ga ne „puštaju“ u privredu. Znači realnih, opštih, dugoročnih strukturnih reformi još ili nema ili su prisutne sporadično i sektorski“.
„Istovremeno“, kažu analitičari, „Kina je prošle godine ostvarila rast od 6,9% i time de fakto spasila svetsku trgovinu. Ukoliko američki predsednik nastavi sa forsiranjem tzv. protekcionističkih mera lako se može skliznuti u kinesko-američki trgovinski rat“.
Isto je ponovio i član kineskog Politbiroa Komunističke partije zadužen za sektor finansija Liu He rekavši: „Kina će nastaviti sa otvaranjem prema svetu bez obzira na to da li će neko drugi nastaviti sa razvojem protekcionističkih mera. Te mere mogu samo da štete svetskoj trgovini.“
On je dodao da Kina sledi politiku koju je njen predsednik formulisao na poslednjem Kongresu KP Kine, rekvaši da se mora:
1. nastaviti sa otvaranjem ka svetu, pre svega finansijskog tržišta
2. otvoriti tržište za sektor usluga
3. raditi na pojačavanju mera za zaštitu intelektualne svojine
4. povećavati uvoz ali i potrošnja.
Drugim rečima Kina se i pored rasta od 6,9% sada koncentriše na makroekonomske reforme, povećanje kvaliteta produktivnosti, uvodi mere za smanjenje zagađenja i prioritet daje smanjenju siromaštva.
Sa više od 400 miliona ljudi koji sačinjavaju tzv. srednju klasu Kina u svakom pogledu nastavlja da bude „motor razvoja svetske ekonomije“.
„Globalizaciju ćemo nastaviti da podržavamo i razvijamo“, kažeg He, „pre svega kroz forsiranje razvoja Puta svile u 21 veku.“
Neko od prisutnih se upitao i da li je svet sada na prekretnici i da li nam slede godine u kojima će pored Trampovog „America first“ sada na delu biti „China first“ , „Russia first“, „India First“ i tako dalje. Ili, kako je nemačka ministarka odbrane Ursula fon den Lajen, danas istakla: „Na delu nam je tihi, puzajući hibridni rat koji uz pojačani populizam, bes i nezadovojstvo masa, lako i brzo na globalnom planu može prerasti u nešto mnogo gore.“
Zoran Vitorović