Hrana, kozmetika, kućna hemija, hrana za pse, tehnička roba pa i bebi oprema, svi ovi proizvodi se u susednoj Mađarskoj mogu kupiti znatno jeftinije nego u prodavnicama kod nas. Osim na razlici u ceni, ušteda se može ostvariti i vraćanjem poreza na granici, takozvane „Afe“.
Najčešći procenat koji se vraća je oko 27 odsto. Na neke prehrambene proizvode je nešto niže, oko 17, dok je na primer za knjige oko pet procenata. Za tehničke proizvode, kao što je na primer televizor, povraćaj poreza je između 12 i 18 procenata, u zavisnosti od prodavnice u kojoj kupujete.
Procedura vraćanja poreza u Mađarskoj se, u najvećem broju slučajeva, nešto razlikuje od većine ostalih zemalja u EU, naime kod njih se porez najčešće vraća u prodavnici u kojoj ste robu i kupili i to sledeći put kad se vratite u nju. Limit za vraćanje poreza je oko 60.000 forinti, ili oko 200 evra. U prodavnicama tehničke robe uglavnom može da se vrati preko kompanije Global Blue, ali morate imate na umu da i oni uzimaju manji procenat, pa u tom slučaju vratite još manje novca.
• Kada stanete na kasu i plaćate robu potrebno je da naglasite da želite da vratite i „Afu“,
• Nakon obavljene kupovine radnicima u prodavnici se daje pasoš i oni završavaju kompletnu papirologiju,
• Papiri i račun koje vam vrate nazad obavezno moraju da se overe na granici. Carinici znaju kompletnu proceduru i najčešće ništa ne morate da im objašnjavate,
• Sve to je potrebno sačuvati i poneti sa sobom kada sledeći put idete u istu prodavnicu,
• Novac vam tada vraćaju na posebnom šalteru, ili ukoliko želite, za iznos „Afe“, umanje sledeći račun koji napravite,
• Da bi ste porez vratili nazad ne sme proći više od 90 dana od datuma kupovine.
Ukoliko novac od poreza želite da vratite preko kompanije Global Blue
• Kada kupite tražite kovertu sa natpisom „Tax Free Global Blue”,
• Popunite sve formulare koje dobijete i stavite u koverat račun,
• Sva dokumenta moraju da vam overe Mađarski carinici,
• Novac možete podići i u Srbiji, samo u poslovnicama Rajfajzen banke.
Takođe, „Afa“ je i jedan od razloga zašto je „proces kupovine i prodaje“ između srpskih i mađarskih potrošača i obrnut.
Naime, na buvljaku u Subotici sve je više mađarskih državljana koji dolaze da kupuju ono što ljudi iz Srbije kupuju kod njih. Cene su im povoljnije na subotičkom buvljaku, taman toliko da im se put i kupovina isplate. A niže su jer skoro svi prodavci pola „Afe“ ostavljaju kao svoju zaradu, a za vrednost drugog dela spuštaju cenu robe. I tvrde da se to isplati i jednima i drugima. Takođe, Mađari su najveći kupci sportske garderobe. Kupuju svu odeću koja nosi oznaku nekog poznatog sportskog brenda i skoro uvek na veliko.
Prodavci na subotičkom buvljaku tvrde da su skoro sigurno da tako snabdevaju svoje butike, prodavnice ili tezge. Ta roba naravno nije „original“, već se šije u mnogobrojnim malim šivaćim radnjama u našoj zemlji. Na buvljaku ima i dosta proizvoda poreklom iz Turske, najčešće čaše, tanjiri, šerpe, noževi… i oni su takođe jeftiniji nego u Mađarskoj.
Iz svega ovoga moglo bi se zaključiti da ukoliko se bar dve porodice udruže, kupovina hrane, kućne hemije i kozmetike u Mađarskoj ili na subotičkom buvljaku se i više nego isplati. Čak i kada se saberu troškovi goriva, putarine prilikom kupovine bebi opreme ili nekog boljeg televizora ušteda je moguća i kupovinom jednog proizvoda.