Jedna od retkih ekonomija u Srbiji koja je primer uspešnog i domaćinskog poslovanja je zatvorska ekonomija. Početnici u biznisu, ali i oni sa većim iskustvom imali bi šta da nauče na imanjima i u radionicama zatvora gde su prinosi i produktivnost daleko veći od proseka u državi, a pojedini proizvodi se i izvoze.
Od učinka ljudi koji se posle radnog vremana vraćaju u osuđeničke sobe korist ima budžet Srbije, ali i oni sami jer im brže prolaze zatvorski dani i steknu radne navike i veštine koje im kasnije, kad odsluže kaznu, pomognu da lakše nađu posao, a psiholozi bi rekli da je radna terapija privilegija.
Kazneno popravni zavodi su prave male fabrike iza čijih zidina se pravi nameštaj kojim se opremaju škole, štampaju obrasci, a meso, voće i povrće sa zatvorskih gazdinstava ne koristi se samo za ishranu kažnjenika, već se i prodaje.
U Srbiji postoji 29 zatvora (kazneno-popravni zavodi, okružni zatvori i jedan vaspitno-popravni dom) u kojima ima 4.017 zaposlenih i za čiji rad je u 2017. godini iz republičkog budžeta bilo izdvojeno 7,87 milijardi dinara. Taj iznos bi bio znatno veći da u većini zatvora osuđenici ne proizvode hranu koju jedu, koriste opremu koju sami izrade i prodaju ono što im pretekne. Nekoliko zatvora je blizu granice samoodrživosti.
Služba za obuku i upošljavanje u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija obučava osuđene za rad, organizuje njihov rad i obavlja druge poslove određene zakonom, saglasno programu postupanja prema osuđenom. Osuđeni se obučavaju i rade u zavodima ili izvan njih, u skladu sa propisima koji uređuju obavljanje svake pojedine delatnosti.
Rad je na dobrovoljnoj osnovi, niko ne može osuđenika da prisili da radi. Najveći broj osuđenika je voljan da radi, pa se dešava da pojedini zatvori nemaju dovoljno posla za sve one koji su zainteresovani. Zanimljivo je da su mnogi sudovi u Srbiji opremljeni stolarijom napravljenom u nekom od zatvora, centar Novog Sada je popločan behaton pločama napravljenim u novosadskom zatvoru, a na parking mestima su parking kugle napravljene takođe u tom zatvoru. Neki zatvori imaju svoje hladnjače za skladištenje voća i povrća koje se uzgaja na zatvorskim ekonomijama.
Kako se raspoređuju prihodi
Prihod od prodaje proizvoda i usluga iz obuke i rada osuđenih koristi zavod, u skladu sa finansijskim planom donetim uz saglasnost direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Taj novac je namenjen plaćanju troškova nastalih radom osuđenih, naknadama za rad i nagradama za rad osuđenih, za tehnološko unapređenje rada i poboljšanje uslova života, obrazovanja i rada osuđenih.
„Proizvodi i usluge nastale u toku obuke i rada osuđenih namenjeni su isključivo za unapređenje uslova u kojima se nalaze lica lišena slobode. Deo proizvodnje sa zatvorskih ekonomija koristi se u okviru sistema za izvršenje krivičnih sankcija, a drugi deo odlazi na tržište trećim licima. Kreveti, posteljine, osuđenička odela, radne uniforme, ormani, PVC stolarija u zatvorima…proizvodi su nekog od zavoda. Ogromna ušteda sredstava iz budžeta biće postignuta kada ove godine bude počeo sa radom novi Kaznenpo-popravni zavod u Pančevu, jer će nameštaj – kreveti, kasete, ormari – biti isporučeni iz drugih zavoda, iz KPZ Niš, KPZ Požarevac-Zabela“, kazali su za „Biznis i finansije“ u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Prema Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija, osuđena lica imaju pravo na naknadu za rad, koja se isplaćuje jednom mesečno. Naknada za rad iznosi najmanje 20 procenata od najniže cene rada u Srbiji. Osuđenici koji prihvate radnu terapiju, imaju ista prava kao i drugi zaposleni – naknadu za prekovremeni rad, dnevni i godišnji odmor, ali ne i radni staž. U Upravi ističu da podaci pokazuju da plata koju osuđena lica primaju za rad tokom izdržavanja kazne u nekim slučajevima predstavlja jedini izvor prihoda za njihove porodice.
Kornišoni za Nemačku
Kazneno-popravni zavod Sremska Mitrovica, najveći zatvor u Srbiji, u kojem kaznu služe i stranci, jedini je gde osuđenici proizvode prikolice dvoosovinke od 5, 8 i 10 tona i u toku je proširenje proizvodnog pogona na prikolice troosovinke od 16 tona. Taj zavod ima celokupan asortiman prikolica za ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo, a u njegovim proizvodnim halama rade se i drljače, podrivači, felne za prikolice, bravarski poslovi. U okviru drvenog programa izrađuju se palete raznih dimenzija, baštenske i vrtne garniture, košnice… Iz zavodske štamparije izlaze obrasci za magacinsko poslovanje, knjige. Na imanju se, na oko 800 hektara, i gradska deca koja izdržavaju kaznu brzo nauče da uzgajaju goveda, svinje, ovce, konje, kokoši, seju žito, povrće, voće, a proizvode i usluge osuđenika u Sremskoj Mitrovici koristi hotel „Srem“ u tom gradu i hotel „Moravica“ u Sokobanji, dok se kornišoni čak izvoze u Nemačku.
Zatvor „Zabela“ u Požarevcu može da se pohvali proizvodnjom za svoje potrebe metalnih kreveta, metalnih kaseta raznih dimenzija, metalnih dvokrilnih ormana, arhivskih polica, a za tržište tu se izrađuje parkovski mobilijar (kandelabri, stubići, lanci, korpe za otpatke i parkovske klupe), oprema za dečija igrališta, kapije raznih vrsta i dimenzija, portali, rešetke. Za potrebe ustanova u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija osuđenici tog zatvora prave trpezarijske stolove, klupe, stolice, kancelarijski nameštaj, a za prodaju školski nameštaj, trpezarijske stolove, spratne ležajeve, žardinjere za cveće, montažne vikend-kućice, kancelarijski nameštaj, parkovske klupe, rekvizite za Ljubičevske konjičke igre.
„Zabela“ ima radionicu u kojoj se izvodi obuka za zavarivače i pekare, a osuđenici koji prođu tu obuku dobijaju sertifikat. „Nigde u sertifikatima, ni u jednom od naših zavoda ne piše da su ih stekli tokom izdržavanja kazne, kako bi izbegli eventualnu stigmatizaciju u društvu po izlasku na slobodu i samim tim lakše našli posao“, kažu u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
U tom zatvoru se štampaju obrasci raznih formata, knjige i blokovi, koriče knjige i radi sito štampa, ali se proizvode i mleko, jaja, povrće, žitarice, od čega se deo i prodaje. Sličnu „proizvodnju“ ima i Kazneno-popravni zavod u Nišu, koga popularno zovu jednom od najuspešnijih fabrika na jugu Srbije, gde se radi i tekstilni program: ženski mantili, radni mantili, radne bluze, medicinske uniforme, radne uniforme SMB, uniforme za sudsku stražu…
Učešće na sajmu
KPZ za maloletnike u Valjevu, gde se radi aluminijska i PVC stolarija, u prošloj godini je odradio preko 1.000 prozora i vrata za svoje i potrebe drugih zavoda. U tom zavodu se prave kontejneri za stanovanje i smeštaj radnika namenjeni za prodaju na tržištu, a jedan kontigent kontejnera koji se koriste za pravljenje trafostanica prodat je dalekoj Angoli.
„Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde je na upravo završenom Sajmu hortikulture ’BeoPlantFair’ u Beogradu dobila nagradu za parkovski mobilijar”, s ponosom kažu u Upravi.
U krojačkoj radionici KPZ za žene u Požarevcu se za potrebe drugih zavoda proizvode posteljina, peškiri, radna odela, donji veš, a za tržište i stolnjaci, zavese, sobne papuče, tekstilne igračke. Radi se i uslužno šivenje, prema zahtevima kupaca, uglavnom veće serije proizvoda. Taj zavod ima objekat za proizvodnju rasada, koji se zagreva, i tri plastenika. Ostatak zemljišta je na otvorenom, a iskorišćenost zemljišta je oko 90 odsto. Poljoprivredni proizvodi se najvećim delom plasiraju na tržište, koje podrazumeva i osuđeničku kantinu, ali se deo proizvodnje odvaja i za dopunjavanje redovnih obroka svih osuđenika, koji se, inače, pripremaju u Kazneno popravnom zavodu u Zabeli.
U okviru KPZ u Somboru postoji registrovana proizvodno-uslužna privredna jedinica koja proizvodne programe bazira na dve osnovne delatnosti: drvnoprerađivačka proizvodnja (ambalaža od drveta – transportne palete, građevinska stolarija, oprema za pčelare, elementi za košnice i košnice, slikarska oprema – štafelaji i blind ramovi i proizvodi sitne drvene galanterije), koja se plasira na tržište širom Srbije, za unapred poznate kupce, i poljoprivredna proizvodnja za potrebe osuđenika, a viškovi hrane se iznose na tržište. Sporedni poslovi osuđenika su uslužna delatnost i završni zanatski radovi u građevinarstvu.
I manje ustanove, odnosno okružni zatvori u Srbiji, imaju biljnu i stočarsku ekonomiju, sa kojih se delimično koriste proizvodi za ishranu lica lišenih slobode, a delom se izdvajaju budžetska sredstva za tu namenu, navode u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Hrvati se žale zašto zatvorima nisu dostupni EU fondovi
Zemlje regiona takođe imaju razvijene zatvorske ekonomije, naročito Hrvatska. Na svakoj kući u Baranji pre nekoliko godina postavljeni su plinski ormarići izrađeni u radionici zatvora u Požegi, a kada je počela primena novog Zakona o oružju u toj radionici konstruisan je metalni ormarić za oružje. U zatvoru „Lepoglava“ su u godini kad je prosečna proizvodnja kukuruza u EU bila 10 tona po hektaru, a u Hrvatskoj samo četiri tone, na svojim poljima imali rekord od 11,5 tona po hektaru. U zatvoru u Valturi godišnje proizvedu oko 1,1 miliona litara mleka koje prodaju PIK-u Rijeka, a osuđenici u Glini do 30 tona ekološkog povrća. Upravnici tamošnjih zatvora se žale što ne mogu da konkurišu za fondove EU, što plaćaju PDV i što ne mogu samostalno da izvoze.
Marica Vuković