Retko koji narod bolje od nas zna kako se sada osećaju Venecuelanci jer će im se, prema najavama MMF-a, stopa inflacije do kraja godine popeti na 1.000.000 odsto. Dobro ste pročitali – milion odsto.
Tempo rasta cena u ovoj zemlji se sada može meriti sa onim iz Vajmarske republike kada su Nemci novčanice koristili kao tapete, jer je to bila jedina korist od njih.
Venecuela se bukvalno guši u ekonomskim problemima. MMF prognozira da će njena privreda u 2018. beležiti pad od 18 odsto što bi bila treća uzastopna godina sa dvocifrenim padom.
Očekivanja da se nešto može promeniti su razbijena u maju kada je na izborima vlast opet osvojio Nikolas Maduro. Da podsetimo, ti izbori su okarakterisani kao lažni jer ih je bojkotovala opozicija koja je smatrala da su unapred namešteni, a osim toga na njih je izašao rekordno mali broj glasača. Međutim, na kraju se ipak računa samo konačni rezultat, odnosno Madurova pobeda, koja po ekonomskim stručnjacima znači – dalje propadanje Venecuele.
Pitanje je samo kako će izgledati dalje propadanje jer je već sada situacija očajna. Obični građani su gladni, a pacijenti u bolnicama umiru zbog nedostatka lekova. Smrtnost novorođenčadi porasla je za 30 odsto. No, Madurova vlada je uvek smatrala da je veličina krize prenaduvana i odbijala je svaku ponudu dostave humanitarne pomoći.
Ipak povremeno priznaje da situacija nije bajna. Za loše stanje venecuelanske privrede, koja nije umela da iskoristi ni to što leži na najvećim svetskim rezervama nafte, glavni krivci su prema Maduru isključivo strani neprijatelji poput SAD. Građane međutim ne zanima ko je kriv nego od čega će da žive, pa sve ubrzanije napuštaju zemlju, tako da njena propast ima uticaj i na okolne države. Samo u Kolumbiji je trenutno prijavljeno oko 870.000 Venecuelanaca, Brazil procenjuje da svakog dana u ovu zemlju iz Venecuele prebegne oko hiljadu ljudi, itd.
Oni koji su izašli na izbore jasno su rekli, izabravši Madura, da im hiperinflacija i nestašice ne smetaju, a oni koji su ih bojkotovali verovatno se nadaju da će što pre završiti van granica ove siromašne zemlje. Čini se kao déjà vu. Na našem primeru iz devedesetih moglo se mnogo naučiti, ali izgleda da se istorija redovno – ciklično ponavlja.