Nakon najnovijih revizija za 4. kvartal objavljenih u biltenu „Kvartalni vodič kroz finansijske i tržišne trendove“ Odeljenje za ekonomska istraživanja Addiko Banke predviđa još veću stopu rasta u Srbiji za 2018. godinu. Oni su naime povećali prognozu rasta za 0,5 odsto na 4,5 procenta. Stručnjaci Addiko banke predviđaju da će se trenutni budžetski suficit i niži troškovi finansiranja odraziti u vidu smanjenja javnog duga koje može dostići nivo ispod 60% BDP-a u 2018. godini.
Projekcija za 2019. je takođe povećana za 0,5 pp na 4,0 odsto, uz investicije kao jedan od ključnih pokretača rasta, na osnovu stranih direktnih investicija u proizvodne delatnosti, javnih rashoda, znatne privredne dobiti, niske cene finansiranja i smanjenja poreza na dobit preduzeća u 2019. godini. Pored toga, lična potrošnja će zabeležiti najveći rast u poslednjih deset godina koji se bazira na rastu zaposlenosti u privatnom sektoru, velikom skoku doznaka iz inostranstva, nižim troškovima servisiranja duga, smanjenju stepena zaduženosti i prilivu sredstava od turizma.
Rezultati na polju fiskalne politike u Srbiji i dalje nadmašuju očekivanja, ali održive strukturne promene zahtevaju veći zamah reformi. Konsolidovani budžetski suficit je dostigao 50,6 milijardi dinara (1,1% BDP-a) za prvih sedam meseci, a primarni suficit je iznosio 124,3 milijarde dinara (2,6% BDP-a). Ovi rezultati se prvenstveno zasnivaju na rastu poreskih prihoda (+4,8% u odnosu na isti period prethodne godine) koji imaju sve veći obuhvat i baziraju se na velikoj naplati poreza u okviru domaće potražnje, povoljnijem tržištu rada, kao i boljoj poreskoj usklađenosti. Očekuje se da će se budžetski suficit smanjiti na 0,5% BDP-a, nakon čega će se vratiti u ravnotežu u 2019, u obe godine kao rezultat rasta javnih rashoda i smanjenja poreza na zarade koji tek treba da budu definisani u 2019. godini.
Na osnovu prethodno navedenog, očekuje se nastavak smanjenja javnog duga ka procentu od 50% BDP-a do kraja 2019. godine, zahvaljujući trenutnom ubrzanju rasta BDP-a, održavanju primarnog suficita (~3% BDP-a) i jačem dinaru. S obzirom na to da dug opšte države opada ispod nivoa BB na srednji rok, očekuje se da će rejting agencije pravovremeno reagovati pozitivno u periodu koji prethodi sinhronizovanijoj globalnoj/domaćoj monetarnoj normalizaciji.
Na strani investicija, intenzivan rast industrijskih kapaciteta, privatizacije velikih preduzeća (Aerodrom Nikola Tesla, RTB Bor itd.), ekspanzija inostranih maloprodajnih lanaca i velikih projekata u oblasti nekretnina, kao i veća dobit stranih banaka predstavljaju faktore koji utiču da strane direktne investicije dostižu nivo od 7% BDP-a.
Na osnovu ponovnog intenziviranja evro-zone nakon letnje pauze, rasta tržišnog udela izvoza u Srbiji, brzo-rastućeg izvoznog kapaciteta i skoka u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i izvoza informacionih i komunikacionih tehnologija, Addiko banka predviđa dvocifreni rast izvoza u drugoj polovini 2018. i u 2019. godini.
Prosečni indeks potrošačkih cena za 2018. je predviđen na nivou od 2,1%, s obzirom da se inflacija zadržava na nivou ispod 3%+/-1,5 pp ciljane inflacije NBS. Na osnovu očekivane normalizacije cena sveže hrane nakon boljeg roda u drugoj polovini 2018, smanjenja pritiska cena goriva i stabilnog dinara, istraživački tim Addiko banke je smanjio prognozu prosečne inflacije za 2019. na 2,6%, mada ovo treba uzeti sa rezervom jer gorivo trenutno iz dana u dan poskupljuje.
Addiko banka očekuje da Narodna banka Srbije bude uzdržana tokom 2019. godine, s obzirom na nesigurne eksterne faktore, nisku stopu inflacije u zemlji i dalja odlaganja tržišnih očekivanja u pogledu raste referentne kamatne stope ECB-a. Kako dinar ispoljava malu osetljivost na regionalne epizode deviznog rizika, Addiko banka predviđa da će se kurs EUR/RSD kretati u rasponu od 117 do 119 u 4. kvartalu, uz kratke epizode maksimalnih vrednosti malo iznad 119 na početku sledeće godine koje su sezonskog karaktera zbog veće domaće potražnje i uvoza energije.
Očekuje se rast kreditne aktivnosti, a Addiko banka održava prognozu kreditnog rasta za 2018. godinu na nivou od oko 8 odsto na osnovu zaduživanja privatnog sektora, uz veću tendenciju potrošnje, kao i investicionih izgleda, i oslanjajući se na konstantno niske kamatne stope i intenzivnu konkurenciju među bankama. Pored toga, čišćenje bilansa banaka tokom prošle godine je stvorilo više prostora za nova kreditiranja i ovakav trend će se verovatno nastaviti, što će dovesti do smanjenja procenta problematičnih kredita u 2018. godini na 8,5 odsto. Kod depozita se očekuje dalje smanjivanje ka nivou od 6,3 odsto usled relativno visoke baze i kontinuirano niskih kamatnih stopa.