Predsednički izbori u Francuskoj počinju sve više da liče na vodvilj. Kampanja Fransoa Fijona (Francois Fillon) je potpuno paralizovana skandalom oko mogućeg „fiktivnog“ zaposlenja njegove supruge, za koje se mora priznati da je, zapravo, deo dugogodišnje francuske političke tradicije, piše Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke.
Izgleda da je ova informacija procurela od nekoga iz njegove stranke. Glasine su i da Fijona može da zameni predsednik Senata, Žerar Larše (Gérard Larcher), političar koji ne poseduje veliku harizmu, ali koji bi mogao da dobije dovoljno glasova i obezbedi isticanje kandidature kroz nacionalni savet stranke. Nepotrebno je reći da on nema nikakve šanse da postane sledeći predsednik, analizira Dembik.
Sa takvim razvojem događaja, glavni pobednik je Marin Le Pen (Marine Le Pen), i u manjoj meri, Emanuel Makron (Emmanuel Macron). Zasigurno, investitori sve više uračunavaju mogućnost da Le Pen bude izabrana (razlika između ponuđene i tražene cene za francuske desetogodišnje obveznice je ovog jutra iznosila 0,64 poena – najveća od jula 2013. godine).
Le Pen više ne želi da napusti evro, ali planira da paralelno uz evro uvede i franak. Čini se da ponovo želi da ubaci „zmiju u tunel“ iako se to već pokazalo kao ogroman neuspeh. Malo je verovatno da takav sistem može da opstane, napominej ekonomista Sakso banke.
Očekivani pad dolara za vreme predsedavanja Donalda Trampa mogao bi da oslabi grupu valuta kao što je to bio slučaj kada je kurs američkog dolara pao u periodu od 1972. do 1978. godine. Pored toga, Le Pen očekuje da će sklopiti dogovor sa Briselom i ukoliko postigne rezultat kakav želi, predložiće stanovnicima Francuske referendum za ostanak u Evropskoj uniji, u stilu Dejvida Kamerona.
Slika na makro nivou uopšte ne izgleda dobro. Ekonomski rast u 2016. dostigao je 1,1% (očekivano 1,2%) u odnosu na 1,2% u 2015. Socijalistička vlada je preduzela neke zanimljive ekonomske mere, ali je bilo isuviše kasno i često su bile veoma loše podešene.
Na primer, pakt konkurentnosti je najviše podržavao kompanije koje nisu izložene međunarodnoj utakmici, kao što je bio slučaj sa kompanijom za poštanske usluge (jedan od glavnih korisnika!), umesto da to budu mala i srednja preduzeća koja izvoze.
Bilo je nekih pozitivnih signala od početka godine, ali oni mogu biti raznoliki. Pad poslovnih zaliha bi normalno trebalo mnogo više da pogura privatne investicije. Međutim, potpuno ista situacija se desila i u prvom kvartalu 2016. godine kada nije dovela do željenog ekonomskog efekta po rast. Štaviše, mnogi komentatori su istakli da je stepen poverenja domaćinstava na najvišem nivou od 2007.
Stepen poverenja domaćinstava i nije veoma pouzdan indikator o stanju francuske ekonomije. Ovaj indikator zasniva se na nizu pitanja koja se nisu promenile još od 1974. godine i nijedno se direktno ne bavi sa pitanjem poverenja.
Nema razloga ove godine biti pozitivan oko francuske ekonomije. Dembik smatra da će rast francuskog BDP-a biti oko 1%.
„Nerešeno pitanje visokog nivoa francuskog duga će svakako biti jedan od prvih bitnih problema za novog predsednika. Rastuće kamatne stope će dramatično povećati dužnički teret. Prinos na 10-godišnje francuske obveznice iznosi oko 1,30%, što je znatno iznad budžetskog cilja (0,9%). Dakle, prva mera naredne vlasti posle izbora će biti revidiranje budžeta za 2017. i sprovođenje dodatnih mera štednje“, zaključuje Dembik.