Maloprodaja ima moć koja nije uvek toliko vidljiva spolja, jer trgovci na dnevnom nivou određuju čiji će se proizvodi naći na rafovima, a čiji neće. Naša kompanija se, zato, trudi da maksimalno pomaže domaće proizvođače. Ali da bi nam svima bilo bolje, neophodno je da se poveća izvoz na nivou cele privrede, ističe Ivan Šuleić, direktor komercijalnog sektora u kompaniji DIS.
Kada bi se sudilo samo na osnovu reklama, stekao bi se utisak da je najoštrija konkurencija u Srbiji upravo u oblasti trgovine prehrambenim proizvodima. Na pitanje da li to upućuje na zaključak kako ima još značajnog prostora za povećanje tržišnog učešća postojećih trgovinskih lanaca, ali i za dolazak novih igrača, Ivan Šuleić, direktor komercijalnog sektora u kompaniji DIS odgovara potvrdno i ističe da upravo konkurencija čini poslovno okruženje u ovoj delatnosti vrlo dinamičnim.
„Drago mi je da su strani trgovački lanci došli u Srbiju, jer to je znak da veruju u našu zemlju i naše tržište. U poređenju sa njima, položaj domaćih trgovinskih lanaca se generalno razlikuje u pristupima izvorima finansiranja, dosta su mlađi, uglavnom su to porodične kompanije… I jedni i drugi imaju svoje prednosti i nedostatke, ali im je zajednički problem crno tržište, koje remeti poslovni ambijent, nanoseći štetu ne samo proizvođačima, već i državi“.
Šuleić napominje da iako naša država tradicionalno ne vodi protekcionističku politiku na nivou na kom to rade zemlje Evropske unije, „mi smo naučili da se nosimo sa strancima u Srbiji. Mnogo veći problem je opšti pad kupovne moći stanovništva“, kaže, „pa činimo koliko možemo da olakšamo život našim građanima jer, za razliku od inostranih trgovaca, delimo njihovu i sudbinu ove zemlje. Naša kompanija se, zato, trudi da maksimalno pomaže domaće proizvođače“, ističe naš sagovornik. „U situacijama kada treba da biramo između stranog i domaćeg proizvoda, uvek biramo domaći ukoliko zadovoljava kvalitetom“.
Kada je reč o potrošačima, Šuleić se ne slaže sa ocenama pojedinih ekonomista da im konkurencija među trgovinskim lancima nije donela boljitak. „Politika popusta u ovdašnjim maloprodajama je izuzetno agresivna poslednjih godina i to samo može da koristi potrošačima“. On naglašava i da trgovinske marže u Srbiji nisu previsoke. „Mi uspevamo da se razvijamo i imamo konkurentne cene zahvaljujući poslovnoj etici, zasnovanoj na smanjivanju troškova i činjinici da takve vrednosti dele svi zaposleni. Za uspeh kompanije je veoma važno i to da nismo prelazili granice sopstvenih mogućnosti, svaki korak nam je bio odmeren i proračunat u pravo vreme. Imali smo veliki stepen inovativnosti i pravilno smo koristili tehnologije, tako da su to dodatni faktori koji su u svakodonevnom radu doprineli ukupnim rezultatima“.
Gostoljubivost je jedno, a posao drugo
Trgovinski lanci, međutim, ne mogu rešavati uzroke koji su doveli do značajnog pada životnog standrada, pa u takvoj situaciji, globablni trend ukrupnjavanja u sektoru trgovine nije verovatan i za naše tržište u skorijoj budućnosti. „Konkretno, mislim da do kraja iduće godine neće doći do značajnijih promena u Srbiji na ovom segmentu tržišta“, prognozira komercijalni direktor DIS-a.
Sa druge strane, trgovci itekako utiču na to koji će se proizvodi naći na policama marketa na samo na matičnim, već i na inostranim tržištima, a Šuleić ne krije da u slučaju kada bi se DIS pozicionirao i van granica Srbije, takođe bi potencirao domaće proizvode. Ova kompanija je poznata i po tome da osim saradnje sa domaćim proizvođačima iz prehrambene industrije, partnere traži među srpskim firmama i u drugim segmentima poslovanja – od poslovnih softvera, do rashladnih uređaja.
„Mi smo kao narod dosta otvoreni prema strancima i jako nam je stalo do toga da se pokažemo kao dobri domaćini. Ali kada je posao u pitanju, mi kao domaća trgovina želimo da pomažemo domaću privredu. Iz tog razloga smo se odlučili da sarađujemo sa domaćim partnerima svuda gde je to moguće. Jer što više ljudi uposlimo u Srbiji, to će i svima nama biti bolje. I drugi strani trgovinski lanci to rade u svojim zemljama, jer svako želi da što više novca zadrži unutar nacionalnih granica. Inače, mi do sada nismo imali većih poteškoća da u skoro svim oblastima koje su nam ključne za poslovanje pronađemo kvalitetne domaće partnere“, ističe naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, za poslovnu politiku DIS-a je karakteristično i opredeljenje da za razliku od konkurencije, razvijaju mrežu maloprodajnih objekata u sredinama van Beograda. „Drugi trgovci su se utrkivali da što više svojih prodavnica otvore u Beogradu a mi smo otvarali markete po Srbiji, Beograd smo ostavili za ’kraj’. Naša strategija se pokazala kao dobra“, kaže Šuleić i dodaje da je, s druge strane, novi trend u razvojnom konceptu kompanije – otvaranje maloprodaja manjeg formata u gusto naseljenim urbanim centrima, započeo upravo u Beogradu. „DIS trenutno ima tržišno učešće od oko 8% i svako novo otvaranje objekta za nas predstavlja povećanje tog udela, posebno kada je reč o malim marketima, gde do sada nismo imali ozbiljno učešće. Za sada smo koncentrisani na Beograd i dalje napore ulažemo u traženje novih kvalitetnih lokacija u gusto naseljenim delovima“.
Domaća robna marka i u regionu
Nasuprot brojnim domaćim preduzetnicima koji se žale da u Srbiji važi nepisano pravilo kako je sve strano obavezno bolje, bez obzira na kvalitet, Šuleić ističe da kupci u njihovim trgovinama preferiraju domaće prehrambene proizvode. „Tu ne mislim samo na tradicionalne proizvode kao što su mlad sir, kajmak, čvarci i drugi, već i na ostale, tehnološki zahtevnije proizvode. Kod prehrane, po našem iskustvu, domaće uvek ima prednost. Primer za takvu tvrdnju su i domaće proizvođačke kompanije, koje jačaju iz godine u godinu, kao što su Zlatiborac, Carnex, Pionir, Nectar“…
Ipak, slične navike u ishrani u celom regionu, nisu garancija za izvoznu ekspanziju nekog proizvoda, kaže Šuleić i navodi koji su sve razlozi uticali na uspeh njihove robne marke „Dobro“ i van polica u Srbiji. „Najvažniji razlog za uspeh naše robne marke je kvalitet, ali i najbolji odnos cene i kvaliteta. ’Dobro’ je, praktično, najuspešnija privatna robna marka na domaćem tržištu maloprodaje robe široke potrošnje, sa udelom od preko 20% u ukupnoj prodaji. Ona je i jedina privatna robna marka iz Srbije koja se izvozi, trenutno u Crnu Goru, a ovih dana smo baš potpisali ugovor sa jednim od najvećih distributera u Makedoniji, tako da će se ’Dobro’ artikli u narednih mesec dana naći i u ovoj zemlji“.
Izvoz na nivou cele privrede je ključan za ekonomski rast, ističe Šuleić, komentarišući procene Evropske komisije da će maloprodajni sektor imati jednu od ključnih uloga u ekonomskom razvoju EU do 2020. godine. „Maloprodaja ima moć koja nije uvek toliko vidljiva spolja. Proizvođači to dobro znaju. Trgovci svojim odlukama na svakodnevnom nivou određuju čiji će se proizvodi naći na rafovima, a čiji neće. Ako određena maloprodaja ustupa više mesta domaćim proizvođačima nego stranim, jasno je koliko to znači za razvoj domaće ekonomije. Ali to nije dovoljno. Da bi nam svima bilo bolje, onda svi u zemlji moramo da nađemo načine kako da naša roba nađe put do što većeg broja inostranih kupaca“, zaključuje komercijalni direktor DIS-a.