U Srbiji je broj bankarskih filijala na 100.000 stanovnika najniži u regionu, a osim nedovoljno razvijene finansijske infrastrukture, razlozi za finansijsku isključenost dela stanovništva su i visoki troškovi finansijskih usluga, nedostatak informacija, nedovoljna finansijska pismenost i nepoverenje u finansijski sistem usled negativnih iskustava devedesetih.
Analiza Svetske banke pokazuje da oko dve milijarde ljudi ne koristi zvanične finansijske usluge, i da više od polovine odraslih u najsiromašnim domaćinstvima nema pristup bankama. Takođe, više od 200 miliona mikro, malih i srednjih preduzeća u ekonomijama u razvoju nemaju odgovarajuće finansiranje za napredak i rast. Glavni razlozi za to su nedostatak sredstava obezbeđenja i kreditne istorije. Neke grupe su, prema Svetskoj banci, više finansijski isključene od drugih. Reč je o ženama, seoskom siromašnom stanovništvu i onome koje živi u udaljenim i teško dostupnim krajevima.
Svetska banka ističe da je finansijska inkluzija ključna za smanjenje siromaštva i ubzavanje rasta, a definiše je kao dostupnost korisnih finansijskih proizvoda i usluga pojedincima i preduzećima, koje na održiv način zadovoljavaju njihove potrebe, bilo da je reč o transakcijama, plaćanju, štednji, kreditima ili osiguranju.
Kompanija Masterkard takođe se u svom nedavnom istraživanju bavila finansijskom inkluzijom. Rezultati koje je dobila pokazuju da je 138 miliona Evropljana finansijski isključeno iz društva, odnosno da nemaju bankovni račun ili pristup različitim platnim metodama.
Artur Turemka, direktor „Masterkarda“ za tržište Balkana ocenio je na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu da je pristup tehnologijama i elektronskim plaćanjima pravi mehanizam za dostizanje inkluzije. „Biti finansijski uključen, sada znači biti digitalno uključen“, istakao je Turemka, dodavši da je globalni cilj da se do 2020. godine uvede 500 miliona novih potrošača u zvanične finansijske tokove.
Istraživanje Masterkarda ukazuje da su glavni razlozi za nekorišćenje bankovnih računa i bankarskih usluga – nedostatak znanja i nepoverenje u bankarski sektor. „Petina ispitanika uopšte ne želi da ima bankovni račun, a 10 odsto njih je reklo da nemaju poverenje u banke kada je reč o baratanju njihovim novcem. U kombinaciji sa inovacijama i finansijskom edukacijom, digitalna pripejd rešenja i elektronska plaćanja mogu pomoći da se premosti jaz između tehnologije i finansijskih usluga“, navode u Masterkardu.
Najugroženiji mladi i nisko obrazovani
U analizi Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, iz januara 2015. pod nazivom „Finansijska inkluzija u Srbiji: Analiza stanja, prepreka, koristi i šansi“, navodi se da su osnovne finansijske usluge u Srbiji štednja, transakcije, krediti i osiguranje.
„Obično je prvi korak ka finanijskoj inkluziji otvaranje računa i korišćenje usluga transakcija. Kasnije se počinje sa štednjom i na kraju se dolazi do kupovine osiguranja. Glavni prodavci finanijskih usluga su komercijalne banke, Pošta Srbije, Western Union, regulator Narodna banka Srbije i udruženja potrošača. Filijale banaka jesu raširene po Srbiji, ali ih nema u mnogim manjim mestima, jer bi njihovo postojanje bilo neprofitabilno. Pošta u Srbiji pruža usluge transakcija novca preko računa i u gotovini. Ona ima značajnu ulogu u povećanju finanijske inkluzije, pogodovo u ruralnim područjima, među starijom i manje obrazovanom populacijom“, navodi se u analizi ovog tima.
Prema analalizi Svetske banke, najveći rizik od finansijske isključenosti u Srbiji imaju mladi i nisko obrazovani, a srednje su ugroženi stanovnici ruralnih područja i najsiromašnijih 40 odsto populacije, dok su visokoobraovani, najbogatijih 60 odsto populacije i urbano stanovništvo u značajno boljem položaju.
„Prema krterijumu procenta građana koji imaju račun u banci, a takvih je 62 odsto, Srbija je blizu proseka u okruženju, ali zaostaje za razvijenim zemljama, gde je taj procenat blizu 100 odsto. Pozitivno je što su žene ravnopravne u odnosu na muškarce, i po tom pitanju je Srbija jedna od najuspešnijih zemalja u okruženju“, ocenjuje se u Analizi o finansijskoj inkluziji u Srbiji.
U poslednjim objavljenim podacima Kreditnog biroa, pri Udruženju banaka Srbije, navodi se struktura kreditnih dužnika u Srbiji, prema starosti i polu. Primetno je da muškarci, ipak, prednjače, i to u svim oblastima zaduživanja od gotovinskih do stambenih zajmova. A, jaz je najveći kod poljoprivrednih kredita, gde je muškarcima odobreno pet puta više kredita u sedam puta većem iznosu (6,4 naspram 45 milijardi dinara)! Razlog je što je najveći deo poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji registrovan na muškog člana domaćinstva. Neke analize (SeCons, UNDP) pokazuju da tek svako deseto gazdinstvo za registrovanog nosioca ima – ženu…
Analiza Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva ukazuje i na to da finansijska infrastuktura nije dovoljno razvijena u Srbiji, broj filijala banaka na 100.000 stanovnika najniži je u regionu, a manji broj bankomata na 100.000 stanovnika ima samo Bosna i Hercegovina.
Za potrebe ovog istraživanja organizovane su fokus grupe u Sremskoj Mitrovici, Novom Pazaru, i Kraljevu. „Velika većina ispitanika koji imaju tekući račun u banci uopšte ga ne koristi zbog visokih troškova održavanja računa i neredovnih prihoda. Račun u banci koriste uglavnom samo oni koji su zaposleni i preko njega primaju platu. Za plaćanje računa uglavnom koriste Poštu Srbije. Korišćenje platnih kartica je zanemarljivo. Mali broj ispitanika ima nekakvu štednju, al niko od njih svoju ušteđevinu ne čuva u banci. Najčešće navedeni razlozi za to su bankarski troškovi i nepoverenje. Imaju potrebe za pozajmicama, uglavnom za neplanirane troškove, ali nijedan učesnik fokus grupe nema kredit u banci, već se novac pozajmljuje od prijatelja ili rodbine“, rezultati su prikazni u analizi.
Tehnološko i finansijsko opismenjavanje
Više od 80 odsto ispitanika koristi internet i skoro svi imaju mobilne telefone, te visok nivo korišćenja novih tehnologija među ugroženim grupama predstavlja značajan potencijal za povećanje finansijske inkluzije u Srbiji.
„Ukoliko je neko siromašan, problem su visoki troškovi finansijskih usluga, koji su često formirani prema dobrostojećoj populaciji, jer je ona glavni izvor profita za pružaoce usluga. Kada ne postoji banka u mestu stanovanja, prepreka su troškovi i vreme koje je potrebno izdvojiti za put do najbliže filijale. Takođe, ukoliko su usluge dostupne, ugroženi često nemaju informacije o mogućim uslugama, a i kada ih dobiju, uglavnom nisu finansijski pismeni da odaberu proizvod koji im najviše odgovara. Dodatna barijera u Srbiji među ugroženima je i nepoverenje u finansijski sistem, što ne iznenađuje s obzirom na iskustvo 90-ih, kada je građanima štednja bila zamrznuta ili oduzeta“, objašnjava se u analizi.
Preporuke Tima za smanjenje siromaštva odnose se na aktivne mere države za podsticaj razvoja elektronskog i mobilnog bankarstva, kako bi se smanjila upotreba gotovog novca. Za to je, pak, neophodna državna strategija. Ukazuje se i na značaj Pošte, unapređenja finanijske pismenosti građana i njihove informisanosti, što podrazumeva i povećanje kvaliteta nastave matematike u školama, čime se indirektno, a efikasno povećava finansijska pismenost.
Srbija je, poslednje nedelje marta obeležila Evropsku nedelju novca. Udruženje banaka Srbije sprovelo je aktivnosti „u cilju podrške finanijskoj pismenosti i poboljšanju finansijske edukacije“. Program je, kako kažu, fokusiran na najmlađi i školski uzrast, zaključno sa studentima fakulteta, kao i na penzionere.
Brojčana dijagnoza finansijske uključenosti
BROJ TEKUĆIH RAČUNA GRAĐANA – 7.275.075
BROJ KORISNIKA TEKUĆIH RAČUNA GRAĐANA 4.877.512
BROJ KREDITNIH KARTICA 1.186.926
BROJ KORISNIKA KREDITNIH KARTICA 938.372
Izvor: Kreditni biro, Udruženje banaka Srbije, mart 2017.
173.685.918 – BROJ GOTOVINSKIH UPLATA NA ŠALTERIMA U 2016
61.451.816 – BROJ GOTOVINSKIH ISPLATA NA ŠALTERIMA U 2016.
Izvor: Narodna banka Srbije
Daniela Ilić