Sve što se na berzi u Novom Sadu u protekloj nedelji desilo, desilo se u prva dva radna dana. Posle toga tržište se jednostavno “zatvorilo”. Stiče se utisak da se kontinuirani jednomesečni blagi rast cena približio svom vrhuncu, pa se tražnja uveliko preračunava i povlači sa tržišta, dok se ne izdefinišu nove ravnotežne cene berzanskih roba. Da li će to biti više ili niže od dosadašnjih cena, pokazaće vreme. Samo dva dana intenzivnog trgovanja bilo je dovoljno da se udvostruči nivo trgovanja u odnosu na prethodnu nedelju. Promet od 825 tona robe je 2,4 puta veći u odnosu na prethodnu nedelju, dok je finansijska vrednost trgovane robe iznosila 15.897.750 dinara i za 60,81% je veća nego u prethodnom nedeljnom periodu.
Kukuruz je ponovo dominantan u strukturi prometa na berzanskom tržištu. Na bazi prometa od 750 tona, izdefinisala se prosečna nedeljna cena na nivou od 17,66 din/kg (16,05 bez PDV), što je za 0,96% više u odnosu na cenu iz prethodne nedelje. Poslednja zaključena cena od 16,20 din/kg bez PDV, dostigla je aktuelnu cenu pšenice, pa posle tri nedelje, ponovo su se cene dve najvažnije žitarice izjednačile. Ono što pomalo zbunjuje tržišnu javnost, jesu kotacije prodaje koje se kreću i po nekoliko desetina para iznad pomenutog maksimuma od 16,20 din/kg. Da li su to realni zahtevi prodavaca, vrlo brzo ćemo dobiti odgovor od tražnje.
Cena soje se stabilizovala na nivou od 44,55 din/kg (40,50 bez PDV). To je cena koja je praktično na granici ovosezonskog maksimuma. Procene da će ove godine biti nešto manje posejano soje u odnosu na rekordne površine iz prethodne godine, svakako ne treba zanemariti kao uticajan tržišni faktor u kontekstu aktuelnih cenovnih dešavanja.
Pšenica ove nedelje nije bila interesantna roba tržišnim akterima na berzanskom tržištu. Kako će se skladištari “rešiti” rekordnih prelaznih zaliha koje se procenjuju na oko 400.000 tona na kraju ekonomske godine, ostaje da se vidi kada za to dođe vreme, ali svakako da će ponuda u vreme žetve biti izuzetno velika, što bi moglo da utiče i na cenu kojom ni danas vlasnici ove robe nisu zadovoljni.
PRODEX
Solidan ovonedeljni promet na Berzi, karakterisale su samo cenovne promene na tržištu kukuruza. Pšenicom nije trgovano, a soja je zadržala svoju prošlonedeljnu vrednost.
Cena kukuruza je početkom nedelje porasla na 16,00 din/kg, bez PDV-a, a sredinom nedelje i do 16,20 din/kg, bez PDV-a, sustigavši cenu pšenice. Trend rasta cene na ovom tržištu potvrdila je i činjenica da prodavci, na kraju nedelje, nisu reagovali ni na cenu u tražnji od 16,30 din/kg, bez PDV-a.
Ovakav rast cene kukuruza uslovio je i novi porast indeksne vrednosti PRODEX-a. Na današnji dan ovaj indeks vredi 201,81 indeksnih poena, što je za 1,04 indeksnih poena više nego prošlog petka.
SVET
Poslednji izveštaj USDA-a je prilično neutralan. Visok nivo zaliha je potvrđen kod pšenice, sa globalnim zalihama od 239,26 mil t. Uprkos rastu dolara, američko tržište je sredinom nedelje zabeležilo rast. Trgovci su bili fokusirani na dobar izvozni tempo, uglavnom ka Kini. Politička situacija je ostala složena u Brazilu, a većina trgovaca očekuje promenu vlade. Fondovi su takođe odigrali značajnu ulogu ovom skoku cena. Oni su bili neto kupci kukuruza, pšenice i soje. Rast cene nafte je takođe doneo blagi optimizam na tržište, nakon pada cena koji se beleži u poslednjih nekoliko meseci. U Brazilu suvo vreme negativno utiče na njihovu drugu setvu kukuruza. Pšenica je na CBOT poskupela za 0,57%, a kukuruz za 3,49%.
Soja i dalje ima podršku u rastu cene u vidu visokog izvoza iz SAD i padavina u Argentini, koje nepovoljno utiču na biljke koje su u poslednjoj fazi vegetacije. Rast cene nafte takođe pozitivno utiče na tržište soje. U poslednjih nedelju dana soja je u Americi poskupela za 4,82%, a sojina sačma za 8,73%.
Vremenski uslovi su u Evropi i dalje povoljni. U Budimpešti je pšenica skuplja za 0,73%, dok je kukuruz jeftiniji za 0,62%. Pšenica je u Parizu skuplja za 0,33%, a kukuruz za 0,64%.