Visa Inc. objavila je danas rezultate nove studije Moody’s Analytics 2016 koja obuhvata analizu uticaja elektronskih plaćanja na ekonomski rast 70 zemalja u periodu od 2011. do 2015. godine.
Studija koju je naručila kompanija Visa pokazuje da je upotreba elektronskih načina plaćanja među kojima su kreditne, debitne i pripejd kartice uvećala BDP analiziranih ekonomija za 296 milijardi dolara, dok je potrošnja roba i usluga u domaćinstvima rasla za, u proseku, 0.18 procenata godišnje.
Takođe, ekonomisti Moody’s-a procenjuju da je povećana učestalost elektronskih plaćanja uticala i na kreiranje oko 2.6 miliona novih radnih mesta godišnje, tokom proteklih pet godina. Sedamdeset zemalja koje su obuhvaćene istraživanjem čine skoro 95% svetskog BDP-a.
Kada je reč o Srbiji, povećana upotreba elektronskih načina plaćanja obezbedila je uvećanje BDP-a naše zemlje za 230 miliona dolara, dok je potrošnja roba i usluga u domaćinstvima povećavana za prosečno 0.19 procenata godišnje. Doprinos povećane upotrebe kartica ogleda se i u 2.939 radnih mesta u Srbiji godišnje, u periodu od 2011. do 2015. godine.
Rezultati studije, objavljeni u izveštaju “Uticaj elektronskih plaćanja na ekonomski rast,” ukazuju i na doprinos koji elektronska plaćanja imaju za vlade usled obezbeđivanja stabilnog i otvorenog poslovnog okruženja. Dodatno, elektronska plaćanja imaju značajan uticaj na smanjenje sive ekonomije, odnosno ekonomskih aktivnosti koje se ne prijavljuju i obavljaju gotovinom. Nasuprot tome, elektronska plaćanja „uvode“ novac u legalne tokove i time obezbeđuju potencijalno veći porez za vlade, dok istovremeno minimalizuju troškove rada sa gotovinom, garantuju isplatu trgovcima i nude više mogućnosti za finansijsku inkluziju potrošača.
Penetracija platnih kartica: Stvarna potrošnja rasla je u proseku za 2.3 procenata u periodu od 2011. do 2015. godine, pri čemu se 0.01% pripisuje povećanoj upotrebi kartica. Ta brojka ukazuje da upotreba kartica učestvuje sa oko 0.4 procenata u rastu potrošnje. Kako je rast potrošnje, u proseku, brži u zemljama u razvoju, te zemlje su ostvarile i veći doprinos od upotrebe kartica.
Zemlje u kojima je zabeležen najveći porast upotrebe kartica ujedno su i zemlje koje su ostvarile najveći doprinos na rast. Na primer, značajno uvećanje BDP-a zabeleženo je u Mađarskoj (0.25%), Ujedinjenim Arapskim Emiratima (0.23%), Čileu (0.23%), Irskoj (0.2%), Poljskoj (0.19%) i Australiji (0.19%). U većini zemalja, povećana upotreba kartica je zabeležena bez obzira na ekonomske rezultate. U Rusiji je BDP povećan za 0.33%, u Ukrajni za 0, 07%, dok je u Azerbejdžanu i Kazahstanu rast BDP-a dostigao 0, 03%, odnosno 0,02%.
Efekti povećane upotrebe kartica ekvivalentni su broju od skoro 2.6 miliona poslova u proseku, na godišnjem nivou. Rezultat je dobijen analizom 70 zemlaja u periodu od 2011. do 2015. godine. Među zemljama sa najvećim prosečnim povećanjem broja poslova ističu se Kina (427.000 poslova) i Indija (336.000 poslova), tržišta na kojima je rast zapošljavanja ostvaren zahvaljujući brzorastućoj produktivnosti radne snage i povećanoj upotrebi kartica. Kada je reč o CIS regionu, samo u Rusiji je otvoreno 235.000 radnih mesta; u Ukrajni ta brojka iznosi 13.520 dok je u Kazahstanu i Azerbejdžanu povećana upotreba kartica uticala na 2.080, odnosno 1.130 novih radnih mesta.
I tržišta u razvoju i razvijene zemlje zabeležile su povećanje u potrošnji zahvaljujući povećanoj upotrebi kartica. Na tržištima u razvoju upotreba kartica podigla je potrošnju za 0.2 procenata, dok ta brojka u razvijenim zemljama iznosi 0.14 procenata, u periodu od 2011. do 2015. godine. Gledano kroz BDP, to je povećanje za 0.11 procenata u zemljama u razvoju i 0.08 procenata u razvijenim zemljama. U studiji se takođe napominje da sva tržišta, bez obzira na učestalost plaćanja karticama, mogu ostvariti rast u potrošnji zahvaljujući porastu upotrebe kartica.
Potencijalni rast u budućnosti
Analizirajući 70 zemalja širom sveta, analitičari Moody’s došli su do zaključka da povećanje upotrebe elektronskih plaćanja od samo jednog procenta može da doprinese godišnjem rastu potrošnje roba i usluga od oko 104 milijarde dolara u proseku. Pod pretpostavkom da ostali faktori ostanu nepromenjeni, to znači da bi prosečan godišnji rast BDP-a zahvaljujući platnim karticama mogao biti 0.04%.
U studiji se naglašava da rast elektronskih načina plaćanja ne može potpuno samostalno i nezavisno uticati na prosperitet jedne zemlje, jer je za to neophodno još faktora, kao što je podrška razvoju finanijskog sistema, i stabilna ekonomska situacija. U izveštaju se savetuje da je za dalje povećanje upotrebe elektronskih načina plaćanja na mikro nivou nepohodno da zemlje uvedu procedure koje će olakšati i ubrzati regulativne poslove, omoguće naprednu finansijsku infrastrukturu, i stimulišu veću potrošnju.
„Potrošači sve više koriste platne kartice. U periodu od 2011. do 2015. godine registrovali smo stabilan rast upotrebe Visa platnih kartica na tržištima CISSEE regiona. Kao što je pokazalo Moody’s istraživanje, migracija ka elektronskim načinima plaćanja uticala je na povećanje srpskog BDP-a za 230 miliona dolara i doprinela otvaranju 2.930 novih radnih mesta u periodu od 2011. do 2015″, rekao je Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu.