Srbija je po prilivu doznaka od 3,6 milijardi dolara u 2015. na drugom mestu među 20 zemalja u razvoju u regionu Evrope i Centralne Azije, a procenjuje se da je od 2000. godine njihova vrednost premašila 50 milijardi evra, koje su uglavnom završile u potrošnji. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će usled slabije vezanosti novih generacija gastarbajtera za maticu i sve prisutnijeg trenda da se iseljavaju cele porodice, vrednost doznaka opadati, te da je neophodno ova sredstva preusmeriti na finansiranje privrednog rasta, razvoj finansijskog tržišta i podizanja kreditnog rejtinga zemlje.
U Srbiju iz dijaspore godišnje u proseku stigne oko 2,5 milijardi evra doznaka, od čega oko dve milijarde od zaposlenih u inostranstvu. Pomenuta suma je dvostruko veća od direktnih stranih investicija, a te pošiljke su redovnije i obimnije od svih drugih donacija i priliva novca iz sveta. Doznake pokrivaju oko 80% deficita spoljnotrgovinske razmene Srbije, što je 2014. bilo najviše među zemljama zapadnog Balkana, kao i iznos dvomesečnog uvoza robe i usluga.
Po podacima Svetske banke, oko 23% stanovnika Srbije ima bar jednog člana porodice u inostranstvu, a u jednom istraživanju 11% anketiranih se izjasnilo da ima povremena ili redovna primanja od rođaka preko granice. Procene su da iz stranih država porodicama u Srbiji pomaže oko 800.000 ljudi, najviše iz Nemačke (oko 26%), zatim Švajcarske (15%), Austrije (oko 9%), a sve više deviza stiže i iz Turske. Godišnji priliv doznaka po stanovniku je jednak prosečnoj mesečnoj zaradi i iznosi od 7 do 8% BDP.
Oni koji šalju novac, međutim, izbegavaju da ulažu u Srbiji i pokrenu posao jer ne veruju u institucije, strahuju od dugotrajnih procedura i korupcije. Takođe, novac rođacima ne šalju preko banaka i drugih formalnih kanala zbog velikih troškova provizije. Tako troškovi za transfer 200 dolara u Srbiju putem Western Union-a dostižu 13,6% poslate sume, računajući i trošak konverzije strane valute u dinare. Usled nemogućnosti da se precizno utvrdi godišnji priliv novca po tom osnovu, kao najpribližnija realnosti iznosi se pretpostavka da je od 2000. godine u Srbiju kroz doznake stiglo više od 50 milijardi evra.
Kanalisanje u investicije
Na taj način finansirana je domaća tražnja jer su građani trošili doznake na kupovinu hrane, plaćanje komunalija, telefonskih usluga, goriva, nabavku nameštaja i bele tehnike, kao i za troškove lečenja i obrazovanja, a manji deo je uložen u izgradnju stanova, kuća i lokala ili u poljoprivredu. Iako doznake predstavljaju važan izvor prihoda za domaćinstva i pojedince, smanjujući pritom siromaštvo i povećavajući potrošnju, dugoročno gledano neophodno je da se ta sredstva usmere u proizvodnju i ljudski kapital, navodi se u analizi o mogućnostima za unapređenje ekonomskog potencijala doznaka, objavljenoj u časopisu „Kvartalni monitor“ koji izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).
Zato je važno da se u saradnji nadležnih nacionalnih institucija zemalja pošiljalaca i primalaca doznaka, zajedno sa međunarodnim i lokalnim finansijskim institucijama, kreira model kako da se doznake iz inostranstva kanališu u investicije i finansiraju otvaranje novih firmi i novih radnih mesta. To bi bilo od koristi i za one koji ih šalju i za državu i buduće generacije, ističu autorke analize Mirjana Gligorić i Irena Janković.
S obzirom na redovnost priliva, doznake mogu da doprinesu makroekonomskoj stabilnosti u zemlji, podsticanju stranih investicija ili smanjenju povlačenja kapitala u kriznim periodima, kao i da predstavljaju izvor pojedincima i domaćinstvima za štednju i ulaganja. Zemlje koje su značajni primaoci doznaka beleže i veći broj preduzetničkih aktivnosti kao i osnivanja mikro i malih preduzeća, posebno u oblasti poljoprivrede. Ukoliko se doznake koriste za investicije u fizički i ljudski kapital, one mogu doprineti ubrzavanju privrednog rasta, a time i rastu dohotka i blagostanja u dugom roku, ističe se u analizi FREN-a. S druge strane, upozorava se i na rizike usporavanja privrednog rasta, usled smanjene motivacije za rad primalaca doznaka, kao i negativnog uticaja priliva ovih sredstava na spoljnotrgovinski bilans zemlje zbog jačanja domaće valute.
Jasno je da se primaocima doznaka ne može nametati način na koji će trošiti dobijeni novac, ali je potrebno da država ponudi dovoljno podsticaja i finansijskih proizvoda koji će omogućiti lakše ulaganje u ljudski i fizički kapital, kao i projekte od koristi za čitavu privredu, smatraju autorke FREN-ove analize i predlažu da se uporedo radi i na boljoj informisanosti onih koji primaju doznake gde mogu da ulažu novac.
Njihova je preporuka i da se smanje troškovi transfera novca iz inostranstva i pređe na fiksne, umesto procentualno obračunatih troškova za poslati iznos, čemu pogoduje prelazak na elektronske transfere koji skoro da nemaju troškova. Takođe, poželjno je da se na osnovu doznaka omoguće zajmovi za mikrofinansiranje i poljoprivredu, štedni računi i krediti za obrazovanje, usluge zdravstvenog osiguranja, zatim da se osnuje banka dijaspore i dužničkih instrumenata vezanih za doznake i kreiraju obveznice dijaspore, te doznake uključe u procenu kreditnog rejtinga zemlje i njenog kapaciteta za dalje zaduživanje.
Specifični finansijski instrumenti
Kreiranje novih finansijskih proizvoda vezanih za doznake, značajnije bi pomogli njihovo usmeravanje u formalne kanale transfera i povećali pristup ostalim bankarskim proizvodima i instrumentima tržišta novca i kapitala, kako za pošiljaoce, tako i za primaoce doznaka. Emisijom specifičnih finansijskih instrumenata, tzv. obveznica dijaspore ili za doznake vezanih finansijskih instrumenata, zemlja može da umanji postojeće finansijsko ograničenje. U periodima kriza, očekuje se veći stepen lojalnosti dijaspore prema lokalnom tržištu u poređenju sa ostalim inostranim investitorima koji, uobičajeno, u takvim situacijama povlače kapital. Emisija ovih specifičnih dužničkih instrumenata omogućava zemlji pokretanje projekata u oblasti infrastrukture, izgradnje nekretnina, zdravstva i obrazovanja.
U pomenutoj analizi, ističe se i mogućnost da se budući prilivi od doznaka koriste kao poseban oblik kolaterala za zaduživanje države ili privatnog sektora na međunarodnom tržištu. Odgovarajući makroekonomski okvir za usmeravanje doznaka može da uveća kreditni rejting zemlje primaoca i održivost njenog spoljnog duga. Noviji okvir za procenu održivosti duga Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, počev od 2009. godine dozvoljava zemljama koje su značajni primaoci doznaka, iznad 10 odsto vrednosti BDP-a i 20 odsto vrednosti izvoza robe i usluga, da imaju mogućnost većeg nivoa zaduživanja.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić je za Biznis i finansije ocenio da bi oni koji doznake šalju rođacima u Srbiji trebalo da ih upotrebe tako da imaju dugoročnu, a ne samo kratkoročnu korist, što zahteva prethodni angažman države. „Država mora da stimuliše gastarbajtere da štede u Srbiji, na primer u posebnoj razvojnoj banci iz koje bi se finansiralo osnivanje novih frimi u kojima bi mogli da rade oni koji primaju doznake i njihovi rođaci i tako bi se oslanjali na svoj rad, a ne da stalno očekuju pomoć iz inostranstva“, smatra Hanić.
I Aleksandar Radovanović iz Poslovnog saveta za disporu koji je osnovala Privredna komora Srbije ocenjuje da mora više da se radi na tome da ljudi u dijaspori usmeravaju novac u investicije u Srbiji. „Dijaspora je razjedinjena i slabo informisana i radimo na njenom umrežavanju na ekonomskim osnovama, s ciljem da naše ljude u svetu motivišemo da iskoriste znanje, iskustvo i kapital za ulaganja u Srbiji, udruženo ili pojedinačno. To bi i njima donosilo profit, a za ekonomiju zemlje bi imalo veliki značaj“, ističe Radovanović.
U Vladi Srbije navode da se stalno radi na unapređenju privrednog ambijenta i privlačenju stranih investitora, što je podsticaj i za dijasporu da u zemlju ne šalje samo doznake za preživljavanje već i ulog za bolju budućnost. Za sada se taj točak sporo pokreće.
Marica Vuković
maj 2016, broj 127.