Veliki finansijski igrači, kao što je EBRD, potvrđuju ozbiljno interesovanje Kine za ovaj region, uključujući i Srbiju, ali ističu da ona ovde ne ulaže zbog političkih interesa. Kineske investitore „vuče“ jedino prilika da zarade, pa povraćaj investicije mora biti značajan. Domaći poznavaoci prilika u Kini dele taj stav i dodaju da su Kinezi izuzetno zahtevni partneri, a u poslu sa njima nema improvizacije.
Kineski ulagači su, kupovinom Železare Smederevo, započeli talas direktnih investicija u Srbiji. U Železari se, međutim, interes kineskih investitora ne završava, imajući u vidu da su pokazali, na različite načine, ambicije za ulaganja i u puteve, železnice, luke, ali i IT, prehrambenu i tekstilna industriju, poljoprivredu…. Pobrojane, kao i neke druge delatnosti, istovremeno se u domaćoj političkoj i privrednoj javnosti uveliko najavljuju kao šansa i značajan prostor za dalju ekonomsku saradnju.
Pri tom se prvenstveno misli na mogućnosti domaćih firmi za dobijanje novih poslova, budući da je dosadašnja statistika o trgovinskoj razmeni Srbije i Kine, koja je prošle godine iznosila 1,56 milijardi dolara, ubedljivo na strani daleko većeg i moćnijeg partnera. Naime, od pomenute cifre, srpski izvoz na kinesko tržište iznosi svega 20,5 miliona dolara, odnosno pokrivenost uvoza iz Kine izvozom iz Srbije je tek nešto veća od jedan odsto. Koliko su, onda, realne šanse da se od večitih potencijala nešto, na kraju, i realizuje kroz saradnju sa kineskim investitorima i pod kojim uslovima?
Velike investicije prilika i za male firme
U Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), čiji je član od nedavno i Kina, posebno značajnu šansu za ceo region jugoistočne Evrope vide u kineskom projektu „Novi put svile“, koji podržava i ova finansijska institucija. Već proglašen za „najambicoizniji infrastrukturni projekat ikada“, čiji je cilj da dužinom od oko 13.000 kilometara poveže Aziju, Afriku i Evropu, obuhvati oko 4,4 milijarde ljudi i ekonomije ukupne vrednosti 21.000 milijardu dolara, novi ekonomski koridor uključuje i ovaj region.
Ma koliko Zapadni Balkan delovao minorno na ovoj „guliverskoj investitorskoj
mapi“, potencijalna ulaganja koja bi se po tom osnovu slila u lokalne ekonomije, za
njihov obim bi mogla biti itekako značajna. Važnost kineskih investicija nije propustio da istakne ni direktor EBRD, Danijel Berg, koji je početkom juna najavio ulaganja te institucije od preko milijardu evra u zemlje Zapadnog Balkana. Od te sume, prema njegovim rečima, EBRD će u Srbiju uložiti više od 300 miliona, od kojih preko 100 miliona za mala i srednja preduzeća.
Matia Romani generalni direktor u EBRD-u potvrđuje u razgovoru za B&F da se primećuje veliko interesovanje Kineza za Jugoistočnu Evropu, napominjući da je vizija „Novog puta svile“ pre svega vizija povezivanja, i zato je infrastruktura – pruge, putevi, luke, ali i infrastruktura u širem smislu, poput IT – izuzetno važna. „Kineske kompanije su zainteresovane za poslovanje samo ako imaju odgovarajuću infrastrukturu. Potreban im je i dobar regulatorni okvir, a vode računa i o tome da ih ne sputava carinski sistem i sistem tarifa”, objašnjava Romani.
Na pitanje kako se EBRD uklapa u planove Kine u ovom regionu, naš sagovornik ističe da je posebna prednost te banke što je veoma dobro upoznata sa potencijalnim problemima, poput necarinskih barijera, koje bi mogle da usporavaju promet robe i usluga. Drugo, stručnjaci EBRD su upućeni na koji način velike kompanije u regionu mogu da uključe u poslove mala i srednja preduzeća, koje će ova banka podržati kreditima preko poslovnih banaka.
Taj novac je namenjen podizanju konkurentnosti malih i srednjih firmi, kako bi mogle da uzmu učešće u projektima koje finansira Kina, precizira Romani i dodaje: „Ekonomija je u mnogim zemljama bazirana na malim kompanijama. Velike investicije su prilika i za male firme. Mi možemo tome da doprinesemo, i zbog iskustva koje imamo sa malim kompanijama, i zato što smo već dugo prisutni na tržištima ovog regiona i poznajemo situaciju“. On, međutim, naglašava da kineski investitori u ovaj region nisu došli tražeći mogućnost da ekonomskim ulaganjem steknu politički uticaj, već ih “vuče” jedino ekonomski interes i prilika da zarade, pa je zato „povraćaj investicije osnovni motiv ulaganja“.
Komunisti u duši, zapadnjaci u poslu
Istog mišljenja je i nekadašnji ambasador Srbije u Kini Slobodan Unković, koji u razgovoru za BiF kaže da su dobri politički odnosi dve zemlje samo osnova, dok u jačanju privredne saradnje pravi posao tek predstoji, budući da su kineski investitori podjednako zahtevni kao i oni iz Nemačke, SAD i drugih velikih ekonomija.
Zato su u zabludi oni koji misle da je lako s kineskim partnerima, kaže on, i ističe da su kinesko društvo i privreda dobro organizovani, dolaze odlično pripremljeni i izuzetno su obrazovani. „Oni su digli obrazovne institucije na visok nivo, imaju kvalitetne i kvalifikovane radnike, veliku pažnju godinama posvećuju obrazovanju i nisu štedeli sredstva da najkvalitetnije mlade ljude pošalju u inostranstvo na školovanje. Mnogi od njih su završili Harvard, Stenford, Kolumbija, Oksford univerzitete. Odlično su savladali menadžment i upravljanje privredom“, kaže Unković, napominjući da su podjednako ozbiljan pristup imali i u usvajanju najnaprednijih tehnoloških rešenja.
„U bescarinskoj zoni Pudong u Šangaju seo sam u voz do aerodroma, a on je išao brzinom od 350 kilometara na sat. Sad imaju sopstvenu liniju od Pekinga do Šangaja od 1.500 kilometara, gde je prosečna brzina voza 320 kilometara. A sve to rade na bazi sopstvene tehnologije“, opisuje naš sagovornik i navodi primer Huavei kompanije koja ima predstavništvo i u Beogradu, a koja se razvila u najvećeg proizvođača telekomunikacione i IT tehnologije.
Zato će od tehnologije koju Kinezi donose i Srbija imati korist, a nekadašnji ambasador u Kini podesća da je već najavljana izgradnja elektrane koja radi na otpad. Kada ulažu u poljoprivredu i prehrambenu industriju, nastavlja, interes su im više faze obrade, a ne treba zaboraviti ni značaj ulaganja u tekstilnu industriju, od koje je u Srbiji, na žalost, malo ostalo, a Kinezi su, ističe, u svetskom vrhu u toj oblasti.
Nabrajajući šta bi sve moglo da se uradi da bi se ekonomska saradnja Srbije i Kine „pogurala”, Unković navodi davanje većeg značanja učenju kineskog jezika, razvijanje kulturnih centara, a skreće pažnju i na privlačenje turista iz Kine. On navodi podatak da su Kinezi potrošili 180 milijardi dolara za putovanja u inostranstvo, a stanovnici SAD 110 milijardi. „Najkvalitetniji turisti danas su Kinezi, ali Srbija beleži posetu od svega 14.000 njihovih turista, a recimo u Hrvatskoj je boravilo 40.000 Kineza. Moramo da pospešimo saradnju u ovoj oblasti, uključujući i veću posetu njihovim turističkim sajmovima“, preporučuje naš sagovrnik.
Bilo koja oblast da je u pitanju, Unković ističe da u saradnji sa kineskim partnerima ne može biti improvizacije i da bi stoga realizacija ideje o osnivanju srpsko-kineske privredne komore bila veoma korisna, kao i druge vrste podrške države i Privredne komore Srbije našim firmama u njihovom većem proboju na kinesko tržište.
Za sada, statistika za prva četiri meseca ove godine pokazuje da je izvoz iz Srbije u Kinu povećan za 22 odsto u odnosu na isti period lane, ali poznavaoci prilika tvrde da je veća izvozna šansa pre svega u poljopriverdi, jer su Kinezi zainteresovani da kupuju srpske žitarice, meso, semensku robu, smrznuto voće, vino… Sa druge strane, veći broj proizvodača iz Srbije pokazao je interes za izvoz mesa i proizvoda od mesa, mlečnih proizvoda i hrane za bebe na kinesko tržište.
Međutim, da bi se izvozili ti proizvodi, neohodno je usklađivanje protokola nadležnih službi, izvoznih sertifikata i sertifikacija proizvođača kod Generalne državne uprave NR Kine za nadzor kvaliteta, inspekciju i karantin. Da sada su potpisani Protokol o fitosanitarnim uslovima za izvoz pšenice, smrznutog jagnjećeg mesa i smrznutog goveđeg mesa u Kinu, a pokrenuta je inicijativa za usaglašavanje dokumenata i uslova potrebnih za izvoz proizvoda od mleka, mesa, hrane za bebe i hrane za kućne ljubimce.
Marijana Krkić
jul/avgust 2016, broj 128/129