Kao što je bilo očekivano, govor čelnice FED održan u petak, u sklopu godišnjeg ekonomskog simpozijuma u Džekson Holu, uzrokovao je značajne pomake na finansijskim tržištima. Naime, Dženet Jelen je izjavila da, na osnovu poboljšanja stanja na američkom tržištu rada, raste i verovatnoća podizanja kamatnih stopa u narednim mesecima. Odmah nakon ove objave na platformama Admiral Markets-a američki dolar je u odnosu na evro ojačao 1%, a u odnosu na japanski jen 1,5%.
Njenu izjavu pojačala su još dva člana odbora guvernera centralne banke koji odlučuju o monetarnoj politici. Ričard Fišer je izjavio da je moguće da će već u septembru podići kamatne stope, dok je Denis Lokhart izjavio da bi po njemu bilo prikladno dva puta podići kamatne stope do kraja godine.
U većini ostalih razvijenih ekonomija kamatne stope su na najnižim nivoima u istoriji i jednostavno se ne isplati držati kapital uložen u npr. nemačke ili japanske akcije. Zbog toga čak i najava blagog podizanja kamatnih stopa u SAD dovodi do jačanja dolara. Naime, institucionalnim ulagačima je svaki postotak prinosa izričito bitan, pa najčešće preferiraju da kapital drže u valuti koja donosi viši prinos. Pri prebacivanju kapitala iz drugih valuta u dolar dolazi do masovne potražnje za američkom valutom, kojoj na osnovu toga vrednost raste.
Sastanak koji Ričard Fišer pominje održaće se 21.9. i posle prošlonedeljnih izjava postoji značajna verovatnoća da će do tada američki dolar postepeno jačati. Ukoliko zaista tada dođe do dizanja kamatnih stopa, dolar će nastaviti da jača, pa bi u tom slučaju do kraja godine sa sadašnjeg nivoa ojačao više od 5% u odnosu na većinu ostalih najtrgovanijih valuta.
Ostali instrumenti su takođe reagovali na vest objavljenu u petak. Akcije su blago pale, očigledno zbog straha da će podizanje kamatnih stopa poskupeti trošak zaduživanja kompanija i negativno utiecati na profitabilnost. Cena zlata je od petka takođe blago pala. Zlato negativno reaguje na kamatne stope jer s rastom kamatnih stopa na štednju i akcije pada interes za posedovanjem zlata. S obzirom da je tržište zlata manje likvidno od valutnog tržišta, ukoliko dođe do talasa rasprodaje zlata, cena mu može značajno pasti.
Analitičari Admiral Markets-a smatraju da će pad zlata procentualno biti mnogo veći nego što će biti jačanje dolara u odnosu na ostale valute. Ukoliko dođe do jednog ili dva podizanja kamatnih stopa do kraja godine, cena zlata bi sa sadašnjih 1319,00 USD po unci lako mogla da padne na manje od 1200,00 USD po unci.