Izgleda da je naša zemlja jedina u ovom regionu odmah osetila konkretnu posledicu Brexita, kada je Britanija, koja napušta EU, „iz tehničkih razloga“ stavila primedbu na otvaranje novih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom. Domaći analitičari razvijaju moguće političke i ekonomske scenarije po Srbiju zavisno od toga kako će proticati „razvod“ Britanije i EU, a naši sagovornici u okolnim zemljama kažu da, s obzirom na simbolično prisustvo britanskog kapitala, za sada nema značajnijih posledica, dok se dugoročnije samo pretpostavljaju.
Preplitanje dešavanja u Britaniji i Srbiji posle Brexita pretvorilo se u pravu političku zavrzlamu: sa jedne strane, Britanija je, uz Hrvatsku, jedina imala primedbe na dugoočekivano otvaranje pregovaračkih poglavlja 23. i 24. u inače dozlaboga razvučenom procesu evrointegracija naše države. Iako je „rezerva“ Britanije nazvana primedbom tehničke prirode, agilni komentatori na društvenim mrežama nisu propustili da primete da je Srbiju na putu pridruživanja blokirala jedina država čiji su građani otvoreno poručili da hoće da izađu iz EU.
Šlag na torti svakako je činjenica da je Majkl Devenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji i čovek koji bi trebalo da bude veza između Brisela i Beograda – Britanac, koji i sam posle referenduma čeka na dogovor o sudbini britanskih službenika u institucijama EU. Srbija je na kraju, ipak, dobila zeleno svetlo za otvaranje pregovora o članstvu, i to 5. jula na Pariskom samitu lidera EU i država Balkana, samo nekoliko dana pošto se „tehnička primedba“ Britanije pojavila na stolu.
Bilo da je suštinsko, tehničko ili simbolično, usporavanje procesa evrointegracija nije nimalo bezazlen razvoj događaja u državi gde se broj onih koji podržavaju i onih koji se protive članstvu u EU lako menja. Trenutno ide u korist prvih sa 60 odsto (prema majskom istraživanju Ipsos Stratedžik marketinga), ali je još u februaru stvar izgledala potpuno drugačije, a domaće medije krasili naslovi poput „Manje od polovine građana podržava ulazak u EU“.
Domaći politički vrh za sada šalje neuvijene poruke da skretanja sa puta evrointegracija neće biti. Ipak, brzina i kvalitet pridruživanja Srbije zavisi i od elana ostatka Unije za primanjem novih članova. Pitanjem kako bi Brexit mogao da utiče na put Srbije ka članstvu u EU bavio se i Centar za evropske politike (CEP), domaća nevladina think-tank organizacija, koja je analizirala tri „realna scenarija post-Brexit dešavanja“, ali i ocenila da je četvrti, takozvani scenario raspada EU toliko malo verovatan da (za sada) na njega ne treba trošiti vreme.
Šta ako…?
CEP u svojoj analizi kreće od najboljeg scenarija za Srbiju, a to je da se „rastanak“ Britanije i EU odigra na brz i efikasan način, u okviru perioda od dve godine, kako predviđa član 50. Lisabonskog sporazuma, koji uređuje napuštanje Unije. Ukoliko se „rastanak“ bude odvijao po ovom scenariju, naša zemlja (kao i ostale države-kandidati za članstvo) suočila bi se sa dvogodišnjim usporavanjem procesa pridruživanja zbog preokupiranosti institucija Unije pregovorima sa Britanijom, ali se, kako stoji u analizi CEP-a, možda može očekivati nastavak tehničkih razgovora od strane institucija EU, dok bi naša zemlja nastavila da sprovodi planirane reforme.
Dok je prvi scenario svojevrsni win-win, drugi se bavi mogućnošću da dođe do ozbiljnije političke nestabilnosti u Britaniji, što bi dovelo do toga da sam izlazak iz Unije usledi posle dužeg, bolnog perioda pregovaranja. To bi, opet, značilo da unutrašnjepolitički obračuni dovedu do blokade institucija i u Britaniji i u EU, uz prateće političke smisalice i podmetanja i ozbiljnu dozu ekonomskih poteškoća na Ostrvu. Do izlaska Britanije iz EU dolazi i u ovom scenariju, ali posle mnogo napora i izazivanja tenzija među članicama, pa je pitanje da li Srbija i druge zemlje kandidati mogu da „očuvaju raspoloženje za nastavak reformi i buduće članstvo u Uniji među građanima“, upozorava CEP. Vide, međutim, i vedriju varijantu ovog scenarija: da bi EU, izmorena međusobnim trvenjima, mogla da se okrene potencijalnim članicama u potrazi za „uspešnom pričom“ koja bi „osvežila iznutra“ samu Uniju.
Treći scenario računa sa tim da se Brexit nikada ne bi desio. Iako zvuči prilično neverovatno, dešavalo se i ranije da građani zemalja članica glasaju na referendumu, a da rezultat bude, kasnije, poništen novim glasanjem. Građani Danske su se, recimo, 1992. prvobitno izjasnili protiv Mastrihtskog sporazuma, a Irci su glasali protiv Sporazuma iz Nice kao i „ustava Unije“, Lisabonskog sporazuma 2008. godine. U CEP-u podsećaju da bi to, osim poruke da se ipak isplati ostanak u EU, verovatno značilo da je Uniji potrebna konsolidacija, a to opet znači da bi najverovatnije trpeo proces proširenja. „Sve i da države Balkana postanu članice, verovatno bi se njihovi građani suočili sa ograničenjem prava na preseljenje radi traženja posla kao i prava na zaposlenje u UK“, zaključuju analitičari CEP-a.
Ko je preživeo Grexit ne boji se Brexita
Iako je slabljenje funte na globalnom nivou pogodovalo jačanju dolara, što je opet povećalo javni dug Srbije za 228 miliona evra samo na osnovu kursnih razlika, domaći ekonomisti ocenjuju da na kraći rok ne treba očekivati značajnije posledice referenduma o Brexitu. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, smatra da bi kombinacija pesimizma investitora, uzdržanosti potrošača i usporavanja rasta evropske privrede moglo da dovede do usporavanja srpske ekonomije. Za sada, međutim, ne menja procenu da bi rast BDP u 2016. mogao da se kreće od 2,5% do 3%. Narodna banka Srbije dodatno uverava da „podrška Brexitu na referendumu“ neće na bilo koji način ugroziti finansijsku stabilnost Srbije. No, dok gotovo niko u našoj zemlji ne obraća pažnju na vrednost funte, i dok je poslednja ozbiljna britanska investicija bila BAT-ova kupovina duvanske industrije Vranje 2003. godine, u Hrvatskoj je poslednjih godina kurs funte prilično bitan.
„Neposredno nakon odluke o Brexitu, Britanci su zahvaljujući najsnažnijem slabljenju funte u posljednja tri desetljeća značajno osiromašili”, kaže novinarka Jutarnjeg lista i Globusa Dragana Radusinović Tafra. „To iz Hrvatske nije bilo ni malo ugodno gledati pred početak jula, kada i počinje vrhunac turističke sezone, ako naravno radite u turizmu. Odnos kune i funte u prvom je tjednu nakon odluke o Brexitu ostao stabilan, od petka do petka stotinu se funti moglo razmijeniti za relativno jednak iznos: prije Brexita, za 980 kuna, a nakon Brexita za 900 kuna. To znači da je britanski turist u tom prvom tjednu na hrvatskoj obali osiromašio za vrijednost jedne jumbo pizze, doduše po uobičajenim cijenama u Zagrebu. Na obali je značajno skuplja“.
Kupovna moć gostiju je, naravno, od izuzetne važnosti za uspeh turističke sezone. „Britanci su najbolji turistički potrošači, troše 122 eura dnevno, a posljedni podaci pokazuju da ih ove godine dolazi 32 posto više nego lani. Inače rezerviraju smještaj odmah nakon božićnih blagdana, pa je normalno da će i doći, a pad funte koji u odnosu na kunu još uvijek nije značajan možda će se osjetiti na njihovoj dnevnoj potrošnji”. Naša sagovornica primećuje da u Hrvatskoj britanski referendum „nije pretjerano ozbiljno doživljen. No, isto je bilo i sa svjetskom financijskom krizom, koja je u Hrvatsku stigla sa godinu dana zakašnjenja, pa su opet svi bili šokirani.“
Njen kolega Nikolaj Stojanov iz medijske kuće „Kapital Bugarska“, skreće pažnju na to da je jugoistočna Evropa čak šest godina strepela od Grexita, zbog privrednih i finansijskih veza sa Grčkom. „Onaj ko je preživeo Grexit neće se uplašiti Brexita“, smatra Stojanov, a takav stav javnosti u svojoj zemlji obrazlaže činjenicom da britanske kompanije nisu značajni investitori niti uvoznici bugarske robe. Sa druge strane, navodi da i Bugarska računa na brojne britanske turiste, kao i da mnogi državljani Ostrva poseduju nekretnine na teritoriji našeg istočnog suseda, no veruje da je još rano davati procene o tome kako bi Brexit mogao da utiče na te sektore.
„Najviše brige u Bugarskoj izazivaju ’sekundarni’ efekti Brexita, među kojima su potencijalno usporavanje rasta privreda evrozone i povećana osetljivost evropskih banaka koja se iskazuje na stres-testovima, mada se one koje posluju u Bugarskoj u najvećoj meri oslanjaju na domaće depozite kao izvor finansiranja. Na duži rok, ukoliko Britanija definitivno izađe iz EU, Bugarska će najverovatnije morati da računa na niža primanja a veća davanja za budžet Unije“, kaže Stojanov.
Geostrateške brige
Dok se Bugarska, Hrvatska i Srbija suočavaju sa posrednim posledicama britanskog referenduma, najmnogoljudnija država i najjača privreda jugoistočne Evrope, Rumunija, brine pre svega za geostrateške implikacije Brexita. Novinar portala specijalizovanog za praćenje finansijskog sektora profit.ro Adrijan Mošojanu kaže da se javnost u toj zemlji, posle „prvobitnog šoka“ nakon pobede opcije za izlazak, zapitala kako će ta odluka uticati na brojne državljane Rumunije koji žive i rade u Britaniji. Prema zvaničnim podacima Ujedinjanog kraljevstva o imigraciji, samo u 2014/15 u Britaniju se doselilo 152.000 rumunskih državljana, dok je 2013. njih 47.000 otišlo „trbuhom za kruhom“ u UK.
Mošojanu kaže da je za Rumuniju jednako važno i pitanje geostrateške ravnoteže, pa objašnjava da preovladava mišljenje da bi „evroatlantska“ komponenta EU oslabila sa izlaskom Britanije, što bi moglo da dovede do jačanja uticaja Rusije u okruženju, a što je „stalna briga rumunske javnosti“. Podseća i na specifičnost rumunskog „učlanjenja“ u EU: tadašnja vladajuća grupacija na čelu sa predsednikom Trajanom Baseskuom zaključila je da članstvo ima toliku podršku među građanima, da nema nikakve potrebe da se takva odluka potvrdi na referendumu. „Verujem da bi moji sugrađani te 2005. ogromnom većinom podržali učlanjenje, čime bi ceo proces dodatno dobio na legitimitetu. Jednak legitimitet kakav, zahvaljujući referendumu, danas ima odluka građana Britanije da napuste EU“, zaključuje Mošojanu.
Milica Rilak
jul/avgust 2016, broj 128/129