Za sedam nedelja, tačnije 8.11.2016, u SAD se održavaju predsednički izbori. Deo investitora na finanscijskim tržištima pribojava se da eventualna pobeda kontroverznog Donalda Trampa može dovesti do pada cena akcija na berzama i naglih promena kurseva najvažnijih svetskih valuta. Naime, sprovođenje pojedinih radikalnih ideja koje Tramp iznosi u predizbornoj kampanji bi izazvalo velike političke i ekonomske probleme, koji bi se zasigurno odrazili i na finansijskim tržištima.
Ankete još uvijek uvek pokazuju da Hilari Klinton ima prednost, ali ona se poslednjih mesec dana smanjuje. Prema poslednjim anketama, 46% birača glasalo bi za Klintonovu, a 43% za Trampa.
Budući da SAD ima dugu tradiciju trgovanja na finansijskim tržištima, na relativno velikom uzorku može se videti jesu li cene akcija više rasle za vreme mandata predsednika iz republikanske ili demokratske stranke. Na osnovu kretanja vrednosti Dow Jones Industrial Average indeksa od 1900. godine do danas, može se zaključiti da su akcije više rasle u razdobljima kad su predsednici bili iz demokratske stranke (u prosjeku 7% godišnje). Kada je na vlasti bio republikanski predsednik, akcije bi u proseku rasle 3% godišnje. Na osnovu tih istorijskih podataka, na prvi pogled, investitorima bi više odgovaralo da predsednik postane Hilari Klinton.
Ipak, većina ozbiljnijih analiza korelacije između kretanja cena indeksa i političke stranke iz koje dolazi predsednik ukazuje da je raspon od najnižih do najviših godišnjih prinosa DJIA indeksa previše velik da bi imalo smisla očekivati da će prinosi tokom narednih godina biti u skladu s prosečnim vrijednostima. U prevodu, izbor predsednika neće imati značajniji uticaj na srednjoročna kretanja vrednosti akcija.
Kratkoročno, ukoliko bi Tramp postao predsednik, vrednost akcija bi verovatno na kratko pala barem nekoliko odsto. Razlog bi bio nesigurnost koju bi ekscentrični biznismen doneo u politiku najmoćnije zemlje na svetu. Na osnovu nesigurnosti, deo investitora bi se verovatno odlučio na prodaju akcija i ulaganje u sigurnije investitorske klase, kao što su obveznice ili zlato. U takvoj situaciji, cene akcija bi blago pale, dok bi cene obveznica i zlata porasle.
Kada su u pitanju valute, analitičari Admiral Markets-a smatraju da, bez obzira na to ko će pobediti na izborima, dugoročno neće biti značajnijeg uticaja. Naime, čak i ako dođe do iznenađenja i Tramp pobedi, ne treba očekivati da će početi sa sprovođenjem svojih radikalnih ideja. Tu se jednostavno radi o populističkim predizbornim obećanjima kakve mnogi političari daju pred izbore, a koje je vrlo teško provesti u praksu. Dugoročno će na kurs dolara i ostalih valuta i dalje najviše uticati ekonomska situacija i mere važnih svetskih centralnih banaka.
Kratkoročno, ukoliko Klintonova pobedi, na tržištu verovatno neće doći do promene kursa dolara u odnosu na ostale valute veće od 1-2% u danima nakon izbora. Ali, ako Tramp pobedi, moguće je jačanje američkog dolara u odnosu na većinu ostalih svetskih valuta od nekoliko odsto u danima neposredno nakon izbora. Naime, američki dolar ima status sigurnog utočišta u nesigurnim vremenima, pa kada raste nesigurnost, učesnici na finansijskim tržištima preferiraju da prebacuju kapital u ovu valutu jer smatraju da je tamo najsigurniji. Iako paradoksalno, to se događa čak i kada je situacija u Sjedinjenim Državama izvor nesigurnosti.