Na pomen grejanja verovatno najviše u Srbiji očima prevrću Nišlije. Već mesecima, pa i godinama, ovo je prioritetno pitanje u tom gradu, a pošto nije izgledalo kao da će biti rešeno, građani su pribegli sopstvenom rešenju – odjavljivanju sa mreže toplana.
Naime, Nišlije koje se greju preko Gradske toplane bunile su se jer su im radijatori konstantno bili hladni, ali to je bio samo jedan od problema. Kasnilo se sa rekonstrukcijom Toplane „Jug”, jedne od najvećih u gradu, pa je najavljeno i da će početak grejne sezone kasniti. Sve ovo zapečaćeno je netaktičnim nastupom čelnika Gradske toplane i gradskih vlasti u javnosti – v. d. direktora Toplane, a u isto vreme i pojedinaca iz gradskog rukovodstva, koji su izjavili da do svega ne bi došlo, tj. da bi „sve oko grejanja bilo u redu da nije bilo previše zahteva građana za isključenje sa toplovodne mreže”.
Ovo objašnjenje odnosi se na 1.700 Nišlija koji su uredno podneli zahtev za isključenje sa mreže, a što je, kako je rečeno, „uslovilo angažovanje radnika Toplane na tim poslovima”. Navodno, „zbog tih neplaniranih radova, sezona u Toplani nije mogla da bude bolje pripremljena”.
Revoltirani ovakvim ponašanjem građani su nastavili da se odjavljuju sa ovog sistema grejanja, što je primoralo čak i ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića da više puta apeluje na ljude da im to ne ide u prilog. Naime, prema njegovim rečima cene struje u Srbiji sada nisu tržišne ali će vremenom morati da rastu, te električna energija više neće biti najjeftiniji način za zagrevanje domova. U tom slučaju građani bi mogli da zažale što su se odjavili sa toplana.
Međutim, ljude ne može zagrejati vera u bolju budućnost. Trenutno više Nišlija nema daljinsko grejanje nego što ih ima, a i nastavak grejne sezone je, pišu neki mediji, neizvestan.
Početak grejne sezone je kasnio i u Batočini, Grockoj i Blacu a u nekim mestima je počeo i ranije, na primer u Subotici. Mnogi građani su se žalili što grejanje nije pušteno onda kada je zaista zahladnelo, i što se čekalo na zvaničan početak – 15. oktobar – jer, “ako ga plaćamo cele godine onda treba i da ga imamo kada tokom godine zahladni”.
Osim učestalih pritužbi građana, lokalne vlasti trebalo bi da zabrine i činjenica da je čekanjem na zvaničan početak grejne sezone prekršena i Odluka o snabdevanju toplotnom energijom u gradu Beogradu. U njenom članu 43 jasno stoji: „U periodu od 1. do 14. oktobra i od 16. aprila od 3. maja objekti će se grejati u dane za koje u zadnjoj prognozi prethodnog dana ili u prvoj prognozi tog dana Republički hidrometeorološki zavod prognozira srednju dnevnu temepraturu 12 stepeni Celzijusove skale ili nižu“. No, iako je temperatura početkom oktobra bila manja od 12 stepeni, grejanje nije uključeno.
Međutim, prema političarima građani nemaju mnogo prava da se žale jer su sami krivi za lošu situaciju u sistemu daljinskog grejanja. Ministar rudarstva i energetike kaže da ukupni gubici električne energije Elektroprivrede Srbije iznose oko 13,5 odsto, s tim što Vojvodina i Beograd imaju najmanje gubitke, dok se Niš nalazi na dnu tabele. Za to su izgleda takođe krivi građani.
Oni koji ne vide svoju krivicu u lošem funkcionisanju daljinskog grejanja ipak i dalje traže nove načine da se utople. Električna energija definitivno nije isplativ metod, saglasni su svi, a kao opcija nude se i druge varijante. Prema podacima Agencije za energetiku Srbije najniže troškove grejanja ove zime imaće domaćinstva koja se greju na drva, za šta će im biti potrebno oko 35.000 dinara. Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste struju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje. Nakon višestrukog smanjivanja cena, povoljno je grejanje i na prirodni gas (41.000 dinara), čija je dodatna prednost komfor koji pruža, dok su nešto viši troškovi grejanja na ugalj (44.000 do 50.000 dinara). Ovi troškovi, kako navode, mogu biti i niži, ukoliko se koriste peći i kotlovi čija je efikasnost veća.
U poređenju sa ovim grejanje pomoću toplana ne izgleda džabe. Da podsetimo, prema nekim računicama cena grejanja prosečnog stana u prestonici preko toplana iznosi oko 700 evra godišnje, uz nadu da će ono biti uključeno onda kada je zaista i potrebno.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.