Svet se ukazuje i u malim stvarima, na koje smo do te mere navikli da o njima uopšte ne razmišljamo. Sadašnjost je krcata navikama iza kojih su tihe, male istorije ideja i majstorskog umeća. Njihova naizgled jednostavna rešenja za svakodnevnu upotrebu su, često, ostavila više traga u ljudskim životima nego veliki događaji, uporno odolevajući promenama i oko nas i u nama. Zašto bi to bilo važno? Zato što onaj ko živi isključivo u ovom trenutku rizikuje i da nestane zajedno sa njim, upozorava švedski istoričar Peter Englund u svojoj knjizi „Male istorije“, čiji deo prikazujemo na sledećim stranama. Ili kako je to kratko formulisao: „Veži se za minut i sat će te sahraniti“.
Rajferšlus, naizgled tako običan a ustvari tako genijalan izum bez koga se danas ne može, potrošio je dva veka na osvajanje tržišta, ali bi malo ko od savremenih korisnika povezao njegov nastanak s pojavom jednog revolucionarnog industrijskog proizvoda – parne lokomotive.
Na američkom tržištu pojavilo se nešto sasvim novo: tepisi koji se mogu spojiti rajsferšlusom. Koštaju nešto manje od 1.000 dolara, ali pošto su sastavljeni iz modula koji su sa duže strane povezani rajsferšlusom, kupac može da napravi model po sopstvenoj želji i da ga rastavi prilikom pranja.
Rajsferšlus je jedna u nizu svakodnevnih stvari koje demantuju uverenje da je u istoriji obavezna simetrija između uzroka i posledica. Ponekad efemerni povodi mogu pokrenuti velike događaje, a revolucionarni preokreti da iznedre i mnoštvo malih izuma, na koje smo toliko navikli da o njihovom poreklu uopšte ne razmišljamo. Na primer, ne bi nam palo na pamet da povežemo rajsferšlus sa nastankom parne lokomotive.
Kada je železnica doživela svoj veliki proboj sredinom 19. veka, drumski prevoz na velikim rastojanjima je drastično opao, pa je održavanje puteva zanemareno. Posledice su bile takve da je putna mreža u Evropi oko 1870. bila u lošijem stanju nego vek ranije. Istovremeno, smanjeni saobraćaj na putevima je napravio mesta za jedno sasvim novo vozilo – bicikl. Ova, naizgled tako smešna konstrukcija, sa jednim velikim točkom napred i jednim malim za oslonac pozadi, učinila ga je veoma pogodnim za vožnju na propalim putevima. Delimično zato što veliki točkovi bolje prelaze preko neravnina, a delom jer su omogućavali biciklisti da upravlja vozilom sedeći visoko iznad blata.
Bilo je, naravno, i žena biciklista, ali su izazivale zgražanje jer je za vožnju bicikla bila potrebna specijalna odeća, koja je otkrivala noge više nego što su to ikada činile haljine iz poslednje decenije 19. veka, koje su lagano počele da puze nagore. Šta je bilo rešenje za taj nemoral? Čizme koje su se produžavale sve više kako su se otkrivali ženski listovi. Ali, takve čizme su zahtevale i do dvadesetak dugmića, pa je njihovo zakopčavanje i raskopčavanje postalo pravi poduhvat.
I mada je prvi rajsferšlus još 1846. patentirao izumitelj šivaće mašine Elijas Houv, nikada ga nije ponudio tržištu, pa je prvi to učinio Vajtkom Džadson, koji je 1891. izmislio rajsferšlus upravo za obuću. Međutim, Džadson je bio od onih inženjera koji osmišljavaju najsloženija rešenja za najjednostavnije probleme. Njegov rajsferšlus, kao i njegova životna preokupacija – tramvaj sa pogonom na komprimovani vazduh – bili su izumi brilijantne tehničke konstrukcije, samo što su u praksi bili teško izvodljivi. Kada je svoj patent-zatvarač, koji je činio komplikovani sistem kopči, spona i kuka, predstavio na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893, tržište je mlako reagovalo a komercijalni efekat nije bio bolji ni kada je svoj izum donekle usavršio, pokušavši da ga 1904. ponovo plasira na tržište.
Pokušaji sa rajsferšlusom pokrenuli su se sa mrtve tačke tek kada je 1913. u Džadsonovu kompaniju došao švedski doseljenik Gideon Sandbak, koji je konačno napravio prototip rajsferšlusa jednostavnog za upotrebu, kakav i danas poznajemo, istovremeno unapredivši i mašine za njegovu proizvodnju. Ipak, tržište je širom otvorilo vrata ovom izumu tek kada je u Prvom svetskom ratu američka vojska rešila da stavi patent-zatvarač na deo vojničke odeće i opreme. Tako je, nakon dva veka osvajanja tržišta, ovaj naizgled običan a tako genijalan izum postao toliko prisutan u svakodnevnom životu da i ne razmišljamo šta bismo radili kad ga ne bi bilo.
broj 112/13, decembar 2014/januar 2015