Pre tri dana meštani naselja Grdica iz Kraljeva blokirali su ulicu Vojvode Stepe u Kraljevu, nezadovoljni zato što vlast još uvek ništa nije učinila kako bi se obale Morave zaštitile od poplava. Ovo međutim nije slučaj samo u Kraljevu. Skoro godinu dana od majskih poplava mnogi krajevi Srbije su i dalje nezaštićeni. Istraživanja UN pokazuju da svaki dinar uložen u prevenciju od poplava znači uštedu sedam dinara koji bi otišli na obnovu štete od njih, ali mi izgleda da nemamo ni novac za prevenciju, te onda ne treba čudi što obnova potopljenih mesta ide ovako sporo.
Kakav je odnos prema preduzećima iz oblasti vodoprivrede najbolje pokazuje činjenica da npr. Direkcija za vode i javna preduzeća koja njima upravljaju ne dobijaju dovoljno novca ni za najosnovnije radove i održavanje. Pre tri godine je naime od traženih 5,8 milijardi dinara Direkcija dobila 3,8 milijardi. Budžet koji je tada dobilo preduzeće Srbijavode pokrivao je 60% do 70% minimalnih potreba. A onda se dve godine kasnije, kada su reke počele da se izlivaju, odbrana gradova svela na ljude koji su donosili džakove na obalu.
Da li će nam se to desiti i ove godine? Poznati meteorološki servis „Accuweather“ je objavio da Srbiju čekaju kišno proleće i “opasnost od poplava”.
Međutim, u Republičkom hidrometeorološkom zavodu smatraju da nemamo za šta da se pripremamo jer poplava neće ni biti. U Srbijavodama, sa druge strane, već neko vreme govore da nam veća opasnost preti od podzemnih voda i klizišta nego od kiša.
No, već početkom ovog marta jake kiše su ugrozile određena mesta u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, ali smo ovaj put imali više sreće jer je količina padavina bila 4 puta manja nego u maju 2014. godine. Pa ipak, u južnim delovima Srbije već je bilo poplava ove godine.
Kada istražuju da li smo pripremljeni za nove, još intenzivnije poplave, novinari uglavnom dobijaju paušalna uverenje vlasti da se mnogo ulaže u podizanje i ojačavanje nasipa i čišćenje rečnih kanala.
Ponegde se i nađe neka informacija, na primer da je JVP “Vode Vojvodine” u prethodnih sedam godina uložilo više od tri milijarde dinara u sanaciju odbrambenih linija, da se radilo na gotovo svim vodotocima u pokrajini, a pre svega na Dunavu, Savi, Bosutu, Tisi, banatskim vodotocima, Hidrosistemu DTD. I zaista, Vojvodina je, čini se, u majskim poplavama bila najbolje pripremljena za odbranu od nabujalih reka.
No i šabačke vlasti se hvale planiranim radovima na uređenju delova od ušća Drine u Savu i dalje u toku te reke prema Beogradu, „ali ovoga puta će se to organizovati stručno, valjano i dugoročno, kako se problemi iz maja 2014. ne bi ponovili“.
U Krupnju su međutim rečna korita puna nanosa peska i šljunka iz gornjih tokova, koji se ne čiste. JP „Srbijavode“ radi bedeme, nasipe i brane na mestima gde su reke prošle godine napravile najveću štetu ali je nužno i čišćenje korita reka u donjem toku.
U većini zemlje lokalne vlasti tvrde da se maksimalno trude da osiguraju svoje opštine i gradove, ali glavno pitanje je ko je ovlašćen da brine o našoj bezbednosti u ovoj oblasti i kako radi svoj posao.
Po Vladinoj uredbi o obnovi oštećenih vodnih objekata Srbijavode su zadužene za sanaciju vodotokova. U najširem smislu vodama upravljaju javna preduzeća Srbijavode, Vode Vojvodine i Beogradvode. Svako posluje u svom geografskom području ali pošto Srbijavode i Vojvodina vode nemaju svoju operativu njihov posao se svodi na unajmljivanje lokalnih preduzeća preko tendera. To u manjoj meri rade i Beogradvode mada je ovo preduzeće u nekim slučajevima i izvođač radova.
A manja lokalna preduzeća koja izvode radove su u sve gorem položaju. Neka od njih su privatizacijom dospela u ruke gazdi koje nisu mogo zainteresovane za upravljanje vodama, neka u ruke onih koji zarađuju na nelegalnoj eksploataciji šljunka kojom se oštećuju nasipi a neka su kupljena samo da bi kroz njih privatna lica mogla da učestvuju u donošenju važnih odluka u ovoj oblasti.
Peščanik piše da se javnim preduzećima izgleda namerno uskraćuju zakonom zagarantovane finansije da bi se ona proglasila gubitašima, a zatim privatizovala. S druge strane privatizovana vodoprivredna preduzeća ne obavljaju posao koji su nekada obavljala. Gde god je prodato vodoprivredno preduzeće, šteta nastala od poplava višestruko je premašila dobit ostvarenu od prodaje tih preduzeća.
U međuvremenu, i dalje nismo otkrili da li spremno dočekujemo kišoviti maj. Tu i tamo se pojavi vest da se neki nasipi ojačavaju, ili tek treba da otpočne njihova sanacija.
Širom zemlje kanali su ostali začepljeni otpadom koji bacaju meštani. U njih se bacaju razne stvari, od plastičnih čaša i džakova, preko bele tehnike pa sve do komunalnog otpada. Osim smeća, u ruralnim delovima zemlje problem predstavljaju i preorani kanali. Sve navedeno blokira oticanje vode i povećava opasnost od poplava.
No, ima i svetlih primera. Naime, pošto je u nekim slučajevima država sporo reagovala, građani nisu želeli skrštenih ruku da dočekaju nove poplave. Zato su stanovnici Bikić Dola kod Šida sami krenuli u akciju uređenja kanala za odvod atmosferske vode. Stanovnici ovog sela su sami sebi “propisali” obavezu da zaštite selo od izlivanja podzemnih voda i kišnih bujica. Od njih bi svi mogli da učimo za ovo malo vremena što nam je ostalo do glavnog ispita, u maju.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.