Trgovina obveznicama je jedan od najstarijih i najčešće korišćenih oblika finansijskog investiranja, koji predstavlja popularan oblik trgovanja više od hiljadu godina. Iako obveznicama nekada nedostaje glamur i uzbuđenje koje sa sobom nose tržišta kapitala ili devizna tržišta, one ostaju konstantno privlačne investitorima.
Obveznice izdaju kompanije i organizacije kao način da prikupe finansijska sredstva. Kada investitor kupi obveznicu kompanije ili organizacije, oni efikasno pozajmljuju toj organizaciji iznos te investicije, sa dogovorom da investitor bude isplaćen u unapred dogovoreno vreme u budućnosti. Između vremena izdavanja obveznice i otplate, investitoru se isplaćuje niz načina otplate kamata, poznatijem kao „kuponi“.
Dobit investitora ili „prinos do dospeća“, predstavlja ukupnu dobit kao procenat početne investicije i može da varira u zavisnosti od rizika u poslovanju kompanije ili organizacije koja izdaje obveznice. Investicija u obveznice može biti dobar način da se preinače hartije od vrednosti i mi u Sakso Banci nudimo trgovanje sa više od 7,000 različitih obveznica.
Visoka naspram niske dobiti
Obveznice sa visokom dobiti imaju prednost što nude investitorima viši povraćaj investicije u formi isplate kupona, ali uz veći rizik od neizvršenja obaveza. Visoki prihodi kod kompanijske korporativne obveznice ukazuju na to da izdavač obveznica nije kompanija ili organizacija visokog kvaliteta i da postoji veća šansa da kuponi i glavnica možda neće biti obezbeđeni investitoru.
Nasuprot tome, obveznice sa niskom dobiti imaju nižu isplatnu vrednost kupona, ali je ipak rizik od neizvršenja isplate mnogo manji i veće su šanse da se sve isplate kupona i ostvare, kao i glavnice ako investitor zadrži obveznicu do dospeća.
Prilikom odlučivanja u koje obveznice kompanija ili organizacija treba uložiti, važno je pažljivo proučiti vrednost kreditnog rejtinga kompanije ili organizacije koja izdaje obveznice i razmotriti rizik neizvršenja obaveza. Organizacije sa „BB“ rejtingom ili nižim se smatraju loše ocenjenim, dok je najviši rejting koji se može postići označen sa „AAA“. Visoko rangirane kompanije obično nude nižu stopu dobiti od onih sa slabijim rangom. Dok je rizik investiranja veći kod obveznicama sa višom dobiti, važno je pažljivo proučiti razloge koji se kriju iza ovih visokih prihoda.
Mogućnosti tržišta u razvoju
Proteklih pet do deset godina, investicije u tržišta u razvoju su bile veoma privlačne, sa prevelikim rastom i mogućnostima za investiranje uz uključivanje velikih imena međunarodnih finansija na nova tržišta kao što su BRIC nacije (Brazil, Rusija, Indija i Kina). Međutim, sve dobre stvari ne traju dugo i tokom proteklih nekoliko meseci tržišta su ušla u režim straha, što je dovelo do široko zasnovanog osećaja rizika oko tržišta u razvoju.
Dok su jednom prednosti BRIC zemalja doživljavale dvocifren rast, ove stope su se pokazale kao nepouzdane na duži vremenski period i vraćene su na daleko niže stope. Fokus medija kada je reč o ovoj promeni prognoze za tržišta u razvoju su takođe gurnula dobit obveznica tržišta u razvoju na visok nivo, koje su znatno iznad nivoa obveznica sa niskim prinosima. Međutim viši prihodi nisu ni bili opravdani u svim slučajevima.
Kombinacija sporog rasta i loše vođene politike je povećala rizik od vladinih obveznica u američkim dolarima u zemljama u razvoju, ali je takođe dovela do prelivanja u korporativne obveznice. Ovaj rizik je tu sa razlogom, međutim u mnogim slučajevima ovo prilivanje je neopravdano i investitori mogu da nađu prilike prilikom ukazivanja na takva neslaganja.
Kako američke federalne rezerve još uvek nisu uspele da podignu kamatne stope, naše mišljenje je da će svaka akcija Fed-a od sada pa nadalje biti blaga i površna, čak sa dobrim izgledima za odlaganje u 2016. godini. Ako ova neizvesnost postane stvarnost, mogu se javiti prilike na tržištu obveznica jer će ukupni rizik na tržištima zemalja u razvoju biti niži zbog ovog postupka Fed-a.
Politika Centralne Banke i performanse evropskih obveznica
Ne leže mogućnosti isključivo u zemljama u razvoju. Na oktobarskom sastanku Evropske centralne banke (ECB) o monetarnoj politici ECB snažno ukazuje da će dalje monetarno popuštanje biti raspoređeno tako da se održi niska inflacija. ECB je izjavila da će to značiti i smanjivanje kamatne stope na depozite kao i isplatu kupovine obveznica, što može da dovede do dužeg trajanja i većih kreditnih rizika.
Bez iznenađenja ove vesti vode do oštrog pada vladinih prihoda, sa posebno teškim udarcem na kratkoročne obveznice. Sa američkim federalnim rezervama koje će naizgled u nedogled odlagati povećanje kamatnih stopa, vidimo veliku verovatnoću za skokom na finansijskim tržištima krajem godine. Očekuje se da će evropske obveznice, koje u poslednje vreme pokazuju dobre rezultate, nastaviti da donose dobit investitorima.
Autor: Simon Fasdal, direktor sektora za trgovanje fiksnim prihodima u Sakso Banci