U Srbiji ima oko dve stotine vodeničara koji se i dalje bave starim zanatom nasleđenim od svojih predaka, proizvodnjom brašna u mlinu. Među njima je i vodeničar Miroslav Cicić iz sela Stragari kod Kragujevca. Obrti mlina u njegovoj vodenici već tri veka proizvode najkvalitetnije vrste brašna.
Jedina vodenica na reci Srebrenici koja i dalje koristi njenu snagu, kako bi pokrenula mlin koji će samleti zrna žitarica i napraviti brašno, je vodenica Miroslava Cicića. Ni sam Miroslav ne zna kada je tačno izgrađena. On se i danas bavi ovim nasleđenim zanatom od predaka, proizvodi brašno od kukuruza, pšenice i raži.
„Obrt u vodenici je negde oko tri vagona brašna godišnje. Ta proizvodnja može da podmiri neke osnovne potrebe mog domaćinstva. Kapacitet vodenice je negde oko 50 kg brašna na čas, dok stočno brašno može da se melje do 150 kg. Ne bih da prelazim kapacitet vodenice jer povećavanjem kapaciteta može da se dođe do lošijeg kvaliteta, što meni nije cilj. Meni je cilj da ono što proizvedem bude kvalitetno i da bude sigurno jer ja ovde radim kompletnu proizvodnju tzv. od njive do trpeze“, kaže Miroslav Cicić, vodeničar, selo Stragari kod Kragujevca.
Stari mlin ima krunjač koji odvaja kočanjke od kukuruza i oslobađa zrna pšenice i raži. Onda mlin seje u prosev kako prašina, koja se stvara u proizvodnji, ne bi ušla u brašno. Današnji mlinovi u velikoj proizvodnji, sa preko 1000 kg brašna na čas, rade na valjak a ne na kamen kao stari, pa odvajaju i koru i klicu.
„U mom brašnu od pšenice i od raži ne može da se nađe urodica, prašina, kukolj ili bilo šta. Isevanje tog brašna je minimalno, možda negde oko 1 odsto da bi se u pšeničnom crnom brašnu i ražanom crnom brašnu našlo sve što se nalazi i u zrnu. Veliki mlinovi odvajaju klicu a klica je začetak života i sve što je najbolje nalazi se u toj klici. U kori pšenice, raži i ostalih žitarica skoncentrisan je kompletan kapacitet svih mogućih vitamina koji poseduje jedna žitarica“, navodi Miroslav Cicić, vodeničar.
Miroslav na sajmovima uz brašno iz vodenice nudi kupcima i hranu-proju i hleb kako bi se sami uverili u kvalitet njegovog proizvoda. Stara vodenica privlačna je i turistima. Ona pored mlina ima i sobu gde su vodeničari i putnici nekada noćili.
„Ko poželi da noći u vodenici može u svako doba da dođe i neće biti prvi jer su ovde noćivali mnogi. Ja imam običaj da kažem da su seoski turizam začele vodenice jer se samo u vodenici nekada išlo u selu na prenoćište dok se čekao red“, kaže Miroslav Cicić, vodeničar.
Najveći problem srpskih vodeničara je nedostatak zakonske regulative koja bi kao i vetrenjačama, dozvolila vodenicama da uđu u lanac proizvodnje obnovljive električne energije.
Izvor: RTV