U poslednjih nekoliko dana teče nemilosrdan napad prodavaca na valute u zemljama u razvoju , koji dovodi do toga da valute dostižu višemesečne najniže vrednosti i najniže ikad zabeležene vrednosti, za redom, prenosi portal Portfolio.hu. Mađarska forinta dostigla je u petak svoj najniži desetomesečni nivo od 307 forinti za jedan evro.
NBS je polovinom januara (15.) izdala saopštenje u kojem kaže da je u tom trenutku trodnevno slabljenje dinara nije pokazatelj većih i trajnijih poremećaja, već predstavlja očekivanu reakciju tržišta na sezonski veću deviznu tražnju od strane domaćih preduzeća, kao i na odluku FED-a da počev od januara smanji obim programa kvantitativnih olakšica.
Banka je navela da su slična kretanja valuta primetna i kod valuta zemalja u regionu koje imaju režim fluktuirajućeg kursa. Zbog nedovoljne razvijenosti i visoke integrisanosti domaćeg deviznog tržišta u svetske tokove, početne reakcije kursa domaće valute na slične vesti su po pravilu prenaglašene tvrdi NBS i navodi da će nastaviti i dalje da pažljivo prati kretanja na deviznom tržištu i da po potrebi interveniše i prodajom i kupovinom deviza, obezbeđujući pre svega stabilnost funkcionisanja deviznog tržišta, odnosno ublažavanje prekomernih oscilacija deviznog kursa.Srednji kurs dinara od 115,3 koji važi do ponedeljka je u odnosu na prethodni mesec izgubio 0.7 a ga godišnjem nivou 3.6% svoje vrednosti.
Blumberg je izvestio da je u danu kada je Fič rejting obznanio smanjenje rejtinga Srbije sa BB- na B+, takođe zabeležen pritisak investitora koji su izlazili iz dinarskih pozicija zbog čega je kurs u jednom trenutku bio na 116 dinara za evro, da bi se posle intervencije NBS smirio.
Portfolio.hu navodi da su povremeno vrlo velike fluktuacije povezane su sa odlukom Fed da poveća restriktivnost svoje monetarne politike, disbalansima u ukupnoj i spoljnoj zaduženosti tih zemalja i nestabilnostima izazvanim političkim previranjima unutar tih zemalja, koje investitore čine izuzetno nervoznim.
Takva kretanja koja se jasno očitavaju na regionalnim berzama i globalni rast averzije prema riziku, posebno su podstaknuti lošijim rezultatima Kine od očekivanih, saopštenih u četvrtak uveče a sve svetske berze već su počele da „unose“ takve korekcije, posle nedavnog rasta.
Sumorno raspoloženje na razvijenim tržištima dovodi do odluke investitora da rasprodaju delove portfolija iz zemalja u razvoju, čemu takođe doprinosi i odluka Fed da nastavi, blagu ali ipak značajnu politiku zatezanja monetarne politike već iduće nedelje.
Zemlje koje imaju potrebu za značajnim eksternim finansiranjem su već pod značajnim pritiskom, a u nekim ekonomijama u razvoju su u toku velike političke tenzije. Ova napeta situacija pogoršana je dodatno zbog odbijanja Turske centralne banke ( delimično pod političkim pritiskom ) da se podignu kamatne stope, što je dovelo tursku liru u poziciju da pada bez znakova da bi takvi trendovi uskoro mogli da se zaustave.
Argentinski pesos je u četvrtak pao za 12% što je najveći pad te valute od 2002 , koji nije zaustavljen uprkos umirujućem obraćanju predsednika države. Pad pesosa je izazvan odlukom centralne banke te zemlje da napusti režim kursa u kojem su pesos i dolar bili vezani, nakon rekordnih 95 milijardi dolara difolta. Peso je ove godine izgubio 17% svoje vrednosti što je najveći postotak među svetskim valutama. Kao odgovor na probleme u koima se našla domaća valuta, Argentina je smanjila valutnu kontrolu, devalvirala pesos i nada se da će uspeti da ublaži finansijsku krizu zbog koje su devizne rezerve pale na najniži nivo u poslednjih sedma godina, a crno tržište procvetalo a inflacija počela da raste.
Beg kapitala iz Južne Afrike i Rusije poslao je rand i rublju na najniži nivo u poslednjih pet godina, dok su sukobi u Kijevu gurnuli grivnu na najniži nivo u poslednje četiri godine. U takvom neprijateljskom okruženju i poljski zlot je pao na najniži nivo u poslednja tri meseca.