Protesti i nasilje počeli su da se šire izvan prestonice Kijeva. EU otvoreno govori o uvođenju sankcija protiv Janukovičevog režima, dok predsednik zemlje istovremeno šalje tenkove na ulice, vladine zgrade gore i mrtvih je sve više, a zapadni i istočni mediji utrkuju se u „navijačkom“ novinarstvu.
U novembru 2013, predsednik Ukrajine Viktor Janukovič načinio je zaokret u trgovinskim pregovorima sa EU i otvoreno počeo da propagira bliže odnose sa Rusijom. Prvi protesti na kijevskom trgu slobode otprilike su počeli u to vreme. Predsednik Rusije Vladimir Putin tada je nagovestio da će Rusija otkupiti 15 milijardi ukrajinskog duga i značajno smanjiti cenu gasa koji ulazi u zemlju.
Zemlja sa 45 miliona stanovnika, u kojoj standard još od raspada SSSR nije dosegao nivo nekih drugih centralno i istočnoevropskih zemalja koje su prošle kroz tranziciju, već četvrt veka služi kao tampon-zona između EU i Rusije. Svi veći svetski mediji danas se slažu u jednom: Ukrajina je na rubu građanskog rata, a razlog leži u tome što je i zemlja podeljena u svojoj naklonosti: istočni deo inklinira Rusiji, a zapadni EU. Kao predvodnik opozicionih snaga u pregovorima tokom prethodnih nedelja pojavio se bivši svetski šampion u bosku u teškoj kategoriji Vitalij Kličko, ispred Ukrajinske demokratske alijanse za reforme.
Od jutros državne zgrade gore i u drugim gradovima: Termpoliju, Ivano-Frankvisku, Lavovu, Lutsku… Janukovič je poslao oružane snage da se sukobe sa protestantima nakon što je samo pre nekoliko dana izgledalo da će veći sukobi ipak biti izbegnuti (oslobođeno je preko 240 prethodno uhapšenih protestanata). Do sinoć je broj mrtvih dosegao 25, podzemna železnica u Kijevu je zatvorena, opozicioni Kanal 5 ugašen, a širom tromilionskog grada organizovane su policijske kontrolne tačke, prosvetne ustanove ne rade, a centralni gradski trg je obavijen plamenovima.
Izvor: CNN, Russia today, Reuters