Hiljade revizora Evropske centralne banke (ECB) počeli su ispitivanje bilansa banaka u evro zoni. Posle stres testova, mnogi se nadaju da će ECB koja je zadužena za nadzor, vratiti zdravlje finansijskoj industriji EU. Ali postoje rizici.
Godine krize u evropskoj bankarskoj industriji naučile su Martina Belsinga, jednu do dve stvari u vezi sa suočavanjem sa nedaćama. Glavni čovek Commerzbank se u užem društvu nedavno našalio na račun broja prognoza po kojima su on i njegova banka bila viđena za zatvaranje. Pa ipak, oboje su tu.
Ipak, Blesing je svakako svestan da krajnji test ove godine još uvek leži pred njim – kad ECB izađe sa svojim izveštajem o tome kako su banke ocenjene na stes testu. U nastojanju bez presedana, ECB će zaposliti hiljade revizora i regulatora da ispitaju knjige 128 banaka u evrozoni. Taj posao trebalo bi da bude završen do početka novembra, kada ECB treba da preuzme nadgledanje najvećih finansijskih institucija u evrozoni.
Prvo će biti izvršen detaljan pogled kvaliteta bilansa banaka a zatim će biti testirana njihova otpornost na potencijalne nepovoljne tržišne uslove. Na kraju testa,ECB može zahtevati od nekih finansijskih institucija da unaprede poslovanje pa čak i da neke banke budu zatvorene. „U mojoj celoj karijeri , nikada nisam video ništa slično“ ovim testovima, kaže jedan dugogodišnji šef banke.
Čak i ako je suđeno da neke banke propate, ovaj eksperiment mogao bi da bude nešto na šta se u svetu finansija dugo čeka – novi početak posle sedam teških godina krize tokom koje je na stotine milijardi evra državne pomoći usmereno u taj sektor. Zaista, uloga ECB u obezbeđivanju likvidnosti na tržištu i dalje ne jenjava, jer banke ne veruju jedne drugima i retko su spremne da jedna drugoj pozajme novac. Ako bi bolesne banke biole eliminisane, a ostatak dobio sertifikat o finansijskom zdravlju, poverenje u bankarski sektor bi možda moglo biti obnovljeno i zavisnost od ECB eliminisana.
Ipak, ovaj projekat je takođe rizičan. Ukoliko se pokaže da je ECB previše stroga, to može da destabilizuje evropski bankarski sektor koji je tek počeo da pokazuje prve znake oporavka. Ali, ako ne bude dovoljno stroga, ili dozvoli sebi da bude pod uticajem nacionalnih interesa, kredibilitet ECB mogao bi biti doveden u pitanje. Sam po sebi, stres test će obezbediti prvu indikaciju o tome da li će ECB u stvari biti u stanju da adekvatno prati evropske banke. „Mi znamo da imamo samo jednu priliku da uspostavimo svoj kredibilitet i ugled, “ rekla je Daniele Noui , šef nadzornog tela ECB, nedavno Financial Times-u.
Iako je ova 63 -godišnji Francuskinja toliko mala da se jedva vidi iza govornice, njen izraz lica pokazuje odlučnost. Ona je svesna toga koliko lako ECB može da se osramoti u svojoj novoj ulozi super- regulatora.
Pre samo tri godine, prva evropska nadzorna agencija, the European Banking Authority (EBA), pokrenula je široki stres test, da bi vrlo brzo videla kakvi su bili rezultati njene kontrole. Pedesetočlana ekipa u Londonu, koji je jedan regulator u šali nazvao“klubom baštovana hobista“, pokazala se potpuno nedorasla zadatku. Kredibilitet te agencije je brzo nestao kada su neke banke koje su gotovo odmah položile test, u prvoj prilici naletele na teškoće.
Noui zato pokušava da uspostavi svoj kredibilitet od samog starta.“ Moramo da prihvatimo da neke banke nemaju budućnost,“ izjavila je ona za Financial Times. “ Moramo da pustimo neke banke nestanu na miran način.“
Sada se ceo finansijski sektor pita koje će to banke biti i koliko će ih biti? Procene drastično variraju s obzirom na različite procene o tome u koliko lošem stanju su evropske finasijske institucije. Nekoliko profesora iz Berlina i Njujorka nedavno je izračunalo da su ukupne rezervacije 109 banaka evro zone suviše male, i procenili da im treba još najmanje dodatnih 770 milijardi evra (oko 1 bilion dolara). Slična studija sprovedena od strane OECD utvrdila je da za najvećih 60 banaka nedostaje samo 84 milijardi evra za rezervisanja.
„Navodno, ECB namerava da 30 banaka proglasi rizičnim da bi uspostavila kredibilitet“, kaže Dirk Beker,analitičar Kepler Cheuvreux u Frankfurtu. “ Ako je to tačno, to bi značilo da bi stvari mogle postati komplikovane i za neke nemačke banke poput Commerzbank, HSH Nordbank ili Nord/ LB. “ Investiciona banka SAD Keef, Bruiette & Woods( KBW ) veruje da će 27 banaka pasti na testu i da će nemačke banke biti posebno teško pogođene. KBW predviđa da osam banaka u Nemačkoj neće proći test, što je skoro ravno zajedničkom skoru Italije i Španije.
Revizori koji učestvuju u testu vešto ćute. Specifikacije ECB još nisu završene, kaže Majkl Gattgens, partner u Deloitte. “ Dakle , zato je nemoguće pouzdano proceniti moguće efekte na nemačke banke.“ Kristijan Noier, šef Banque de France, je isto tako spokojan. „Ja ne očekujem da će veliki broj banaka pasti na testu ili imati veliki nedostatak kapitala“, kaže on. “ Ali, možda ipak postoji nekoliko institucija gde treba rešavati neke probleme.“
Nevolje za Dojče banku?
To je, međutim, lakše reći nego učiniti. U Španiji, broj kredita u građevinskom sektoru s čijom otplatom se kasni se nastavlja. U Italiji, korporativni krediti imaju istu sudbinu zbog ekonomske stagnacije. Još gore, u bilansima mnogih italijanskih banaka su italijanske državne obveznice, što ih čini još ranjivim ukoliko ponovo bukne dužnička kriza.
Nemačke banke, s druge strane, se bore sa milijardama kredita datim sektoru brodskog prevoza. Komercijalni brodski prevoz je u šestoj godini krize, i veliki broj kredita koji neće moći da budu redovno servisirani se nazire. Jedan bivši visoki menadžer banke koji prati ovaj sektor kaže da su banke otpisale oko jedne trećine zajmova datih ovoj grani. Nord/LB, da uzmemo jedan primer,je iz svojih bilansa otpisala samo jednu desetinu takvih potraživanja. Commerzbank je odbio da kaže koliko je od njene portfolija u vrednosti od 14 milijardi evra u sektoru brodarstva otpisano.
Čak i Deutsche Bank, najveća nemačka finansijska institucija, mogla bi imati problema u prolasku kroz stres test, kažu analitičari KBW .
Ova frankfurtska banka ima posebno velik portfolio kompleksnih hartija od vrednosti u vrednosti od oko 40 milijardi evra i ECB namerava da ih dobro pregleda a regulatori koriste nekoliko hiljada različitih šema da procene njihovu vrednost. Iluzorno je verovati da svaku od tih hartija možete proveriti kaže jedan revizor. Najverovatnije je da ćemo jedino moći da naliziramo nekoliko modela slučajnim uzorkom.
Ipak i regulatori mogu upasti u nevolju. Najpre, vreme za taj posao je kratko. ECB je posvećena završetku provere bilansa i to će joj biti glavni zadatak u naredna tri meseca. Druga faza – a to je pitanje koliko kapitala ni svakoj banci bilo potrebno da ima da bi mogla da prebrodi specifične rizične udare – počinje u maju.
Ono što dalje komplikuje napore ECB jeste činjenica da, iako je prva faza već počela, gospođa Noui tek kompletira svoju ekipu. Od 1.000 zaposlenih koliko će imati na kraju, samo nekoliko stotina je počelo rad, a mnogi od njih su samo “na pozajmici” iz nacionalnih nadzornih agencija. Četiri nova direktora su imenovana nedavno, u januaru. “ Oni prvo moraju da shvate kako rade njihovi štampači, “ žali se jedan bankar.
ECB je tako mnogo od posla delegirala revizorima iz nacionalnih institucija. Oni su tek nedavno počeli svoj posao – situacija liči na tim bolničara koji počinju postupak operacije na otvorenom srcu a da doktor nije stigao. I banke koje su obuhvaćene kontrolom imaju malo vremena da se pripreme. „Mi još uvek nemamo raspored za testiranje, bez dokumentacije smo“, rekao je jedan bankarski službenik neposredno pre nego što su revizori došli.
Ipak , ciljevi Evropske centralne banke su ambiciozni. Revizori su identifikovali 15 rizičnih kreditnih portfolija u svakoj banci koju pregledaju. Hiljade kredita i hartija od vrednosti u svakoj instituciji treba da se ispita, broj provera koji je četiri do pet puta veći nego kod uobičajenih provera na kraju godine.. Sve treba da bude provereno: da li su rizici adekvatno izračunati, koji kolaterali su uzeti, i kolika je njihova najnovija procenjena vrednost. „Napor je ogroman“, kaže jedan bankar.
‘Najveća briga ‘
Prvo, revizori moraju da se upoznaju sa ogromnom količinom podataka pred sobom i nekako ustanove metod za upoređivanje banaka, koje su do sada radile u 18 različitih pravnih okvira i pod nadzorom 18 različitih regulatornih agencija. Čak i definicija „nekvalitetnih kredita“ se razlikuje u mnogim zemljama: U Nemačkoj, poslednja uplata mora biti 90 dana u kašnjenju da bude identifikovana kao takva. Neke zemlje prihvataju duži period delikvencije, druge kraći. „Najveća briga svih bankara je da se iznenada utvrde standardi koji do tada nisu postojali „, rekao je jedan viši nemački bankar.
Neke vlade u evrozoni stoga pokušavaju da pomognu bankama u svojoj zemlji, dok je još to uvek moguće. Španija je nedavno, na primer, dozvolila svojim finansijskim institucijama da unapred ukalkulišu buduće poreske olakšice što će pojačati njihovu kapitalnu osnovu za 30 milijardi evra. Italija je takođe nastojala da ojača svoje banke: UniCredit i co će biti pružena prilika da poveća svojih sredstava u italijanskoj centralnoj banci pre stres testa.
Centralna banka Nemačke, Bundesbanka, je stavila tačku na takve manevre, ali Nemačka takođe nastoji da zaštiti svoje finansijske institucije. Vlada kancelarke Angele Merkel vrši pritisak na Brisel da izuzme državnu pomoć koja je data bankama od potencijalnih sankcija Evropske komisije za kršenje pravila konkurencije. To bi pomoglo Nemačkoj Landesbanken (bankama u vlasništvu nemačkih država) ukoliko bi ECB utvrdio da im je potrebna svež kapital.
Ali Evropska komisija – koja već primorala WestLB Landesbanku Severne Rajne-Vestfalije – da zatvori vrata, namerava da i ovog puta čvrsto istraje u svojim odlukama. Dodatna državna pomoć, kaže Brisel, može biti povod za obavezno restruktuiranje bilo da je reč o privatnoj ili državnoj banci. Kao takav, ECB stres test mogao bi postati poluga za Komisiju da dalje smanji sektor Landesbanaka.
Iz perspektive ECB , vlade i banke su ionako previše zavisne jedne od drugih. To je postalo očigledno pre dve godine, kada je utvrđeno da milijarde evra državnih obveznica u bilansima evropskih banaka prete da unište evropsku zajedničku valutu.
Traži se smirenost
To je jedan od razloga zašto agencija Daniele Noui ne voli tzv prudencijalne filtere koji omogućavaju da se posledice radikalne promene nastale kao posledica pomaka na tržištima suverenih hartija od vrednosti, ne vide odmah na kapitalu banke. Budući da je svaka nacionalna vlast do sada bila u stanju da odredi sama stepen do kojeg se pomeranja na tržištu državnih obveznica moraju pojaviti u bilansu stanja, prudencijalni filteri su mogli imati preterano veliki uticaj na rezultate stres testova. Mnogi u ECB bi radije u potpunosti isključili prudencijalni filter.
Oni bi, u najmanju ruku, trebalo bi da budu javni. „Tada bi bar tržište moglo da odredi njihov uticaj na kapitalne rezerve,“ kaže profesor ekonomije Jan Piter Krahnen.
Niko, naravno, ozbiljno ne veruje da bi eksplozivni rezultati, ako ih bude, mogli ostati tajna tokom narednih meseci. Zaista, ako ECB ne bude dovoljno oprezan, njihovo ispitivanje banaka evro – zone zapravo bi moglo da obnovi turbulencije umesto da smiri tržišta.
Dirk Auerbah, stručnjak KPMG, smatra da davanje previše informacija takođe može da bude opasno. On kaže da nije ubeđen da je razumno da se rezultati testa transparentno prikažu. “ Postoji opasnost da bi špekulanti ciljali na banke za koje spekulisu da su slabe, čime bi se njihovi problemi uvećali,“ kaže Auerbah.
Kritičari bankarskog sistema, kao što je analitičar Dieter Hein iz Fairesearch, imaju druge razloge da sumnjaju u to da će stres test napraviti sistem u celini stabilnijim. Finansijske krize, kaže on, imaju tendenciju da počinju u sektorima gde se najmanje očekuju. “ Čak i najbolji stres testovi neće pomoći,“kaže Hein. „Danas možete testirati neki bankarski portfolio i za tri godine, automobilska industrija uranja u krizu koju niko nije predviđao.“
Teško je očekivati da se posle testa ECB vratiti potpuno mirna vremena u bankarski sistem. Neke regulatorne agencije već planiraju post test period. Guverner centralne banke Francuske Noier već ima predlog koji će verovatno biti primljena sa dozom anksioznosti od nemačkog Sparkassen, mreže malih štednih banaka u Nemačkoj.“Mislim da bi bila dobra ideja za nacionalne supervizore da u budućnosti sprovede isti ovaj test na manjim bankama koje nisu obuhvaćene kontrolom ECB „, kaže on.
Izvor: Spiegel