Vlade evrozone iskorišćavaju trenutak neočekivano niskih troškova pozajmljivanja kako bi nastavile sa izdavanjem svojih dugova preko hartija od vrednosti, a neke zemlje su u tom naumu otišle najdalje još početka krize 2008. godine.
Širom valutnog bloka, prema podacima banke Barclays, do sada je na ovaj način tokom 2014. finansirano već 29% planiranih dugova za ovu godinu, odnosno više nego u prethodnih pet godina u istom periodu. Najdalje su otišle neke zemlje sa tzv. periferije evrozone, kao što je npr. Portugalija koja je već obavila 50% finansiranja svog duga.
Porast izdavanja državnih obveznica, piše Financial Times, dovešće do povećanja otpornosti čitave evrozone ukoliko se eventualno desi neka nova finansijska kriza u 2014. Uslovi za refinansiranje u zoni evra nastavili su se da se poboljšavaju i uprkos najavama američkog FED o skoroj obustavi otkupa aktive. Vlade zemalja evrozone su izdavale obveznice sa kasnijim datumom naplate. Prosečno oročavanje do sada u ovoj godini iznosilo je 8,7 godina, u odnosu na 7,4 godina u istom periodu 2013, prema nekoliko različitih proračuna Deutsche Bank.