Gde si bio, ako nisi bio volonter tokom poplava u Srbiji, u Hrvatskoj ili Bosni? Za nepunih mesec dana jedno zanimanje – i još više jedan životni stav – stekli su opšte društveno poštovanje. Ko nije bio uključen u volontiranje u prihvatnim centrima, u razvrstavanje humanitarne pomoći, u punjenje džakova peskom, u IT podršku organizovanja informacija o poplavljenima i njihovim potrebama, pa čak i u „obično“ tvitovanje i šerovanje važnih informacija, kao da i nije učestvovao u životu.
Fotografija preuzeta sa Tvitera od Marka Cvetkovića
Uporedo sa nesnalaženjem države, rasla je organizovanost volontera, njihovo umrežavanje i „osvajanje teritorije“ u kojoj je volonterski rad nadoknađivao nedostatak ili urušenost državnih institucija.
Volonteri su pokazali snagu i moć građanskog udruživanja i trijumf principa humanosti koji ruši podele koje su Beograd delile od ostatka Srbije i Srbiju od Bosne i Hrvatske i obratno. O tome su novinari ovih dana napisali seriju istraživačkih tekstova koja dokumentuje ovaj fenomen.
Volontiranje je iz temelja promenilo stavove javnog mnjenja o mladim ljudima. Jer volonteri su bili i još su, većinom mladi ljudi, koji su napravili pauzu u svojim dotadašnjim životima i danonoćno brinuli o ljudima u prihvatilištima ili gradili nasipe na rekama. Bez obzira na političko opredeljenje, socijalni status i obrazovanje, mnoštvo mladih je u tih nekoliko dana pokazalo empatiju, složnost, dobru organizaciju i inovativnost u samoorganizovanju, povezivanju i umrežavanju.
Opšte rasprostranjeno uverenje da su mladi ljudi lenji, besciljni i razmaženi, pokazalo se kao predrasuda. Jednom kad se pojavio razuman cilj, mladi ljudi su pokazali da itekako vladaju i znanjem i društvenim veštinama poseduju entuzijazam, požrtvovanost i istrajnost. „To je bilo zaista dirljivo, prava danonoćna nastava iz humanosti“, rekao je o svojim studentima dekan DIF, prof. dr Vladimir Koprivica. Tako je bilo i na drugim fakultetima i u srednjim školama u Srbiji.
Nema tog ugroženog grada u Srbiji kojem nisu pritekli u pomoć volonteri. Bez obzira na prvi fijasko sa Šapcem, gde su volonteri ostavljeni usred noći, na kiši i hladnoći usled državne dezorganizacije, akcije pomoći (samo)organizovane su i u drugim gradovima. Volonteri su tako danima gradili nasipe za odbranu Beograda na sopstvenu inicijativu, često dogovarajući ove „radne akcije“ preko Tvitera. Drugi volonteri i volonterke, ako već nisu učestvovali u obavljanju ovog najtežeg fizičkog posla, dopremali su svojim umornim kolegama hranu i vodu, koja im inače nije bila obezbeđena. Bilo je dana kada bi se po Tviteru proširila vest da nema dovoljno ljudi na nasipima u Zemunu i Makišu, pa su se ovim akcijama priključivale i devojke, koje su, kažu oni koji su bili prisustni tim događanjima, bile veoma marljive u punjenju i prenošenju džakova.
Ovi mladi ljudi su do te mere bili organizovani da su sami delili i sadržaje na kojima se moglo pročitati kako se pravilno pune i postavljaju džakovi.
Paraleleno sa ovim dešavanjima, fakulteti su odložili ispite zbog pretpostavke da su većina volontera bili studenti, a to je pomoglo boljoj organizaciji u prihvatilištima, u kojima je mnoštvo mladih svakodnevno istovarivalo, razvrstavalo i dopremalo do ugroženih humanitarnu pomoć. Na pozive „tviteraša“ i humanitaraca, javljali su se dobrovoljno i lekari, psiholozi, veterinari i svi oni čija je pomoć bila potrebna ljudima i životinjama koje su preživele poplave.
Velika količina pomoći prikupljena je u Vojvodini i odatle distribuirana dalje. Na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu studenti su nedeljama neumorno radili i danju i noću. Kao odgovor političarima na pokušaje da se okoriste njihovim radom organizovali su internet inicijativu koja je preko noći postala viralna. Naime, studenti su počeli da objavljuju selfije (autoportrete) sa humanitarnih punktova na društvenim mrežama, na kojima je pisalo „Tu sam zbog Srbije, ne zbog politike“.
Kada su se reke smirile, volonteri su nastavili da obilaze poplavljena područja i da iz njih izvlače napuštene kućne ljubimce. Kada se voda povukla, volonteri su počeli da obnavljaju porušene kuće, dvorišta i objekte po Srbiji.
Sa normalizacijom života posle ovih nepogoda primetan je i pad angažmana volontera ali neki od njih i dalje, ako ne mogu radnim danima, onda bar vikendom pomažu ljudima iz poplavom opustošenih mesta.
U međuvremenu su različite državne institucije pokušale da volontere uključe u svoj rad. relativno najbolje spajanje sprovedeno je kroz povezivanje Crvenog krsta sa građanskom inicijativom mladih ljudi d ase organizuje redovan protok informacija o poplavljenim područjima i potrebama iseljenih preko sajtova poplave.rs, nestali.rs i slično. Ministar za sport Vanja Udovičić najavio je radne akcije u obnavljanju poplavljenih područja, a ministar za rad, zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin izjavio je da bi prioritet u narednom periodu trebalo da bude obnova putne infrastrukture, železnica i kuća uništenih u poplavama i da će biti donet novi Zakon o volonterima. Guvernerka NBS je još ranije promovisala predlog da nezaposleni u zamenu za plaćeni radni staž i zdravstveno i penziono osiguranje volontiraju u poplavljenim podrujima, ali za razliku od Hrvatske gde je to promptno rešeno kroz javne radove, u Srbiji je i dalje nejasno, šta će se sa ovim inicijativama dogoditi.
U međuvremenu pojavilo se mnoštvo analiza o usponu fenomena volontera i pitanju države kao pružaoca javnog dobra i odnosu države prema katastrofama i fenomenu samoorganizovanja.
Volontiranje će vrlo verovatno, kako se situacija bude normalizovala, polako padati u zapećak, a mladi ljudi će se vratiti svojim fakuletima, bezuspešnoj potrazi za poslom i svakodnevici u kojoj će jedan zanos zameniti uobičajena frustracija što u društvu ne mogu da zauzmu mesto koje bi trebalo.
Bilo bi to velika šteta jer samopouzdanje koje su stekli, mreže koje su uspostavili i saznanje da su uz pomoć drugih ljudi sagradili nešto vredno predstavljaju ogroman kapital.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.