Ukupni prihodi pet najvećih evropskih fudbalskih liga (Bundesliga, Primera, francuska Prva liga, Premijer liga i italijanska Serija A) u sezoni 2012/13. porasli su za 5% i dostigli 9,8 milijardi evra, zahvaljujući čemu su celokupni prihodi na evropskom fudbalskom tržištu porasli za 2% i dostigli 19,9 milijardi evra, navodi se u Deloitte-ov om „Godišnjem pregledu finansija u fudbalu.“
„Sezona 2012/13. je druga sezona za redom u kojoj je svaka od pet najvećih liga ostvarila rekordne prihode, pri čemu su se ukupni prihodi skoro učetvorostručili od sezone 1996/97. Zahvaljujući novim ugovorima o pravima na emitovanje u dve najveće lige, zbirni prihodi će u sezoni 2013/14. premašiti 11 mlrd. evra. Ove brojke maskiraju profil prihoda u tim ligama, koji je oštrije polarizovan nego ikada“, izjavio je Den Džons, partner u Sektoru za analizu sportskog poslovanja u Deloitte-u.
Premijer liga je i dalje svetski lider u prihodima, i to uz značajnu prednost u odnosu na ostale; u sezoni 2012/13. prihodi su porasli za 165 miliona funti (7%) i dostigli preko 2,5 milijardi funti (2,9 milijardi evra). Više od 60% tog rasta izneli su dva mančesterska kluba i Liverpul. U evrima, usled devalvacije britanske funte, razlika između Premijer lige i najbližeg rivala, Bundeslige, smanjena je na 928 miliona evra.
„Najveći deo rasta prihoda u Premijer ligi u sezoni 2012/13. potiče iz komercijalnih izvora. Po zbirnim komercijalnim prihodima, Premijer liga sada zaostaje za Bundesligom za 55 mil. evra, što je četvrtina razlike od pre tri godine. Po prvi put očekujemo da u sledećem izdanju našeg pregleda najviša liga Engleske bude prva u Evropi u sve tri glavne kategorije prihoda. Prema projekcijama, prihodi u Premijer ligi u sezoni 2013/14. dostići će oko 4 mlrd. evra, što je više od projektovanih prihoda u Primeri i Seriji A zajedno“, dodao je Džons.
Bundesliga je ostvarila još jednu godinu impresivnog rasta, učvrstila se na drugom mestu liste evropskih liga sa najvišim prihodima i po prvi put prešla granicu od 2 mlrd. evra. Zbirni prihodi su u sezoni 2012/13. porasli za 146 mil. evra (8%) i dostigli 2,018 mlrd. evra, a za preko 80% tog rasta zaslužni su uspesi Bajerna iz Minhena i Borusije iz Dortmunda na terenu.
Razlika između Bundeslige i španske Primere porasla je na 159 mil. evra, iako su zbirni prihodi u Primeri u sezoni 2012/13. dostigli 1,859 mlrd. evra. Nasuprot trendu iz prethodnih godina, nosioci rasta od 77 mil. evra nisu Real Madrid i Barselona, koji su zajedno ostvarili rast prihoda od skromnih 6 mil. evra. Za rast su najzaslužniji prihodi više klubova od novih i poboljšanih ugovora o pravima na emitovanje, kao i bolji rezultati španskih klubova u Ligi šampiona.
Zahvaljujući povratku u Ligu šampiona, Juventus je zaslužan za više od tri četvrtine rasta prihoda u Seriji A u 2012/13, koji je iznosio 97 mil. evra (6%), dok su zbirni prihodi dostigli 1,682 mlrd. evra. Italijanski klubovi se i dalje veoma oslanjaju na prihode od prava na emitovanje, koji su u sezoni 2012/13. predstavljali 59% zbirnih prihoda u ligi, što je najviši procenat u svih pet velikih liga. Francuska Prva liga je ostvarila najbrži rast prihoda izraženih u evrima – za 14% (161 mil. evra); ukupni prihodi u ligi dostigli su 1,297 mlrd. evra, za šta je zaslužan isključivo Pari Sen Žermen. Dok su njegovi ukupni prihodi porasli za 178 mil. evra, ostalih 19 klubova Prve lige pretrpelo je pad prihoda za ukupno 17 mil. evra.
U sezoni 2012/13, u pet najvećih liga, klubovi su pokazali uzdržanost u izdacima na zarade, tako da je rast zarada apsorbovao samo 25% rasta ukupnih prihoda. U četiri od pet liga, u sezoni 2012/13. (u odnosu na 2011/12) odnos fonda zarada i prihoda ostao je nepromenjen ili se poboljšao (Serija A 71% (74%); Primera 56% (59%); Bundesliga 51% (51%); francuska Prva liga 66% (74%)), a jedini izuzetak je Premijer liga, u kojoj su troškovi zarada porasli za 8% i dostigli 1,783 mlrd. funti (2,1 mlrd. evra). Usled toga, odnos fonda zarada i prihoda dostigao je rekordnih 71%.
U sezoni 2012/13, od pet najvećih liga, samo je u Bundesligi i Premijer ligi ostvarena poslovna dobit; istovremeno, u Bundesligi je postavljen novi rekord za sve fudbalske lige – poslovna dobit je povećana za 74 mil. evra (39%) na ukupno 264 mil. evra. Poslovna dobit klubova Premijer lige pala je, u lokalnoj valuti, za 2 mil. funti na 82 mil. funti (96 mil. evra). Francuska i italijanska liga su zabeležile značajan napredak u pogledu poslovnih gubitaka: u Prvoj ligi, poslovni gubici su smanjeni za 64 mil. evra (na 3 mil. evra), tako da je skoro dostigla prag rentabilnosti, dok je u Seriji A, nakon sedam sezona sve gorih i gorih rezultata, ostvareno smanjenje gubitaka za 107 mil. evra (na 53 mil. evra).
Prihodi od prava na emitovanje u iznosu od 4,53 mlrd. evra predstavljaju najveću komponentu (46%) ukupnih prihoda pet najvećih liga, a u sledećem izdanju našeg pregleda biće još viši, s obzirom na nove ugovore u Premijer ligi i Bundesligi.