1,1K
| Ovogodišnja proizvodnja pšenice biće manja za 19,6 odsto od prošlogodišnje, ali će biti dovoljno hlebnog žita, rečeno je u Privrednoj komori Srbije. | |
|
Žetva pšenice u Srbiji završena je na bezmalo 80 odsto površina, u potpunosti trebalo bi da bude gotova u narednih sedam dana, izjavio je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS ) u petak. Ovogodišnja proizvodnja pšenice biće manja za 19,6 odsto od prošlogodišnje, ali će biti dovoljno hlebnog žita za domaće tržište i izvoz. Padavine koje su bile tokom celog perioda žetve, verovatno će umanjiti kvalitet hlebnog žita, naveo je Budimović.
Ukupne žetvene površine pod pšenicom iznose 548.732 hektara, a proizvodnja hlebnog žita trebalo bi da u 2014. dostigne 2,63 miliona tona. Prosečan prinos će, prema procenama statistike, iznositi 3,9 tona po hektaru, rekao je Milan Kužnik, samostalni savetnik u PKS, na sednici Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu. U područjima Srbije gde je primenjena puna agrotehnika očekuje se dobar rod pšenice. Žetva pšenice počela je u poslednjoj dekadi juna i početkom jula. Prve procene govore da su prinosi ječma veoma dobri i iznose između sedam i osam tona po hektaru, ali se očekuje blagi pad roda ranog voća, osim jabuka.
Na sednici Odbora predloženo je da Vlada Srbije obezbedi finansijska sredstva i obaveže Republičku direkciju za robne rezerve da otkupi najmanje 100.000 tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni ne manjoj od 20 dinara po kilogramu, bez poreza na dodatu vrednost (PDV). Trebalo bi obezbediti i specijalnu premiju od tri dinara po kilogramu za pšenicu roda 2014. za kvalitetno zrno koje ima najmanje 13 odsto proteina, hektolitarske mase 80 kilograma po hektolitru.
 Stručnjaci predlažu i da se žitarskim i izvoznim kućama, prerađivačkoj industriji i robnim rezervama obezbede povoljni kratkoročni krediti za kupovinu i izvoz voća i povrća i kasnih useva. Takođe, nadležni državni organi bi trebalo da značajno povećaju broj silosa sa licencom za javna skladišta, posebno u centralnoj Srbiji gde postojeći broj i teritorijalna raspoređenost, ne odgovaraju stvarnim potrebama proizvođača, istaknuto je u PKS.
|